Hrabri husar

PIŠE: BUDIMIR POTOČAN
O SLOVENSKOM pitanju, o slovenskim komitetima, o pitanjima rata ili mira, mnogo je govoreno i pisano u ondašnjoj Rusiji. Time su gotovo svi bili zaokupljeni. Nije, onda, bilo nimalo neuobičajeno to što je o tim pitanjima tražio odgovor i Lav Tolstoj koji je baš tada razmišljao nad poglavljima svog novog romana kojeg je tek kasnije naslovio "Ana Karenjina". Izgledalo je kao da su negde i u atmosferi lebdeli planovi o tome kako će se osloboditi slovenski narodi, njih oko četrdeset miliona, i kako će, zajedno sa Rusijom započeti novu epohu u istoriji. Događaji su naprosto sustizali jedni druge. Ne mogavši odoleti im, Tolstoj je razmatrajući slovensko pitanje u romanu dao verodostojnu i upečatljivu sliku:
"Video je da je slovensko pitanje postalo jedan od onih modernih zanosa, koji, smenjujući se jedan za drugim, služe društvu stalno kao predmet za zanimanje; video je i to da su se mnogi ljudi zanimali tim poslom iz koristoljubivih i sujetnih namera. Dopuštao je da novine štampaju mnogo šta nepotrebno i preuveličano, samo u nameri da obrate pažnju i da nadviču druge. Video je da su u tom opštem društvenom pokretu iskočili napred, i najviše vikali nesrećni i uvređeni: glavnokomandujući bez vojske, ministri bez ministarstava, novinari bez novina, šefovi partija bez partizana. Video je da tu ima mnogo lakomislenog i smešnog.
Ali je video i priznavao nesumnjivi entuzijazam koji je više i više rastao i sjedinjavao društene klase, i kojem se nije moglo ne simpatisati. Pokolj jednoveraca i braće Slovena izazvao je saučešće prema paćenicima i negodovanje protiv ugnjetača. A junaštvo Srba i Crnogoraca, koji su se borili za veliku stvar, izazvalo je u celom narodu želju da se pomogne braći, i to ne rečju nego delom", pisao je Lav Tolstoj u "Ani Karenjinoj".
Ali šta je u takvim prilikama bilo sa Rajevskim? Gde se on nalazio?
SVE do 1870. godine, bio je na službi u husarskom puku. Iako tek tridesetogodišnjak, već je u činu pukovnika. Tada odlučuje da napusti službu u husarskom puku i da otputuje u Turkestan kako bi učestvovao u vojnim operacijama. Isticao se na mnogim pohodima, a načinio je podvig prilikom zauzimanja grada Šahriseba, pod komandom pukovnika Sokovnina. Za vreme juriša pukovnik Sokovnin bio je smrtno ranjen. Nikolaj Rajevski izneo ga je iz borbe na plećima, iako je i sam bio ranjen. Ali, ni to ga nije omelo da preuzme komandu, da povede vojsku u juriš i da ovlada gradom Šahrisebom. Međutim, dok je na frontu trajalo primirje, u mirnijim razdobljima bavio se prouačvanjem gajenja pamuka i vinove loze u južnim oblastima ruske carevine.
Ko je uistinu bio pukovnik Rajevski? Zašto je njegova biografija za nas danas toliko zanimljiva?
Jednostavno kazano: slojevita ličnost pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog poslužila je Lavu Tolstoju kao prototip za lik Alekseja Kiriloviča Vronskog u romanu "Ana Karenjina". I ma koliko izgledalo jednostavno za zaključivanje - da je Vronski zapravo Rajevski - reč je ipak o složenom književnoteorijskom i književnoistorijskom pitanju.
Poznato je, naime, da su književni istoričari pri analiziranju Tolstojevog književnog postupka često razmatrali baš pitanje prototipa. Nije to propustio da učini ni nemački književnik Tomas Man u eseju iz 1939. godine za jedno američko izdanje ovog Tolstojevog romana, kada je naglasio i sledeće: "...taj Ljevin je Tolstoj", a njegova supruga Sofija Andrejevna je "žena čiji je pesnički lik Kiti Ščerbacka". I ti i drugi likovi u ovom romanu imali su, dakle, svoj prototip.
O tome se mnogo govorilo i pisalo još za života "gorostasa iz Jasne Poljane". Zbog toga je, verovatno, i sam Tolstoj našao za shodno da i o tome pitanju ostavi traga: "Veoma bih voleo kada bi, zbog sličnosti izmišljenih ličnosti sa stvarnim, neko mogao pomisliti kako sam hteo da opišem stvarnu osobu. Za to je potrebno proučavati slične ljude kako bi se dobio određeni tip".

(Nastaviće se)