Put u - rat!

Piše: Budimir Potočan

BEZ obzira kako se sve tumačile Tolstojeve reči o prototipu za određeni književni lik, i docniji proučavaoci su, s mnogo valjanih razloga, utvrdili da je on bio u srodstvu s porodicom Rajevski, da je podvig generala Rajevskog opisao ne libeći se da to učini pod pravim, a ne izmišljenim književnim imenom, da mu je za proučavanje bio dostupan i porodični arhiv Rajevskih, da je s velikom naklonošću pratio uspehe i drugih članova ove toliko ugledne porodice. Pa opet, i mada je sve to tako, ništa od toga ipak ne može biti direktan dokaz.
Ali koristeći i sve to u postupku dokazivanja i još štošta drugog, sasvim je nedvosmislena knjižena istoričarka G. N. Moisejeva kad tvrdi: "No, ko bi još mogao biti nazvan književnim prototipom Vronskog? Ostaje samo Nikolaj Nikolajevič Rajevski, čiji je život bio dobro poznat L. N. Tolstoju, a koji je oličen u genijalnom romanu `Ana Karenjina`, završenom u jesen 1876, gotovo odmah po obaveštenju o junačkoj pogibiji N. N. Rajevskog na Balkanu... Sličnost biografije i telesnog lika Vronskog i Rajevskog je očigledna."
I zaista, ako je manje obraćena pažnja na sličnost telesnog lika Vronskog i Rajevskog, onda je i taj odeljak iz Tolstojevog romana ubedljiva potvrda u korist pređašnje tvrdnje: "Vronski je bio nevisok, čvrsto građen, smeđ čovek, dobrodušna, lepa, neobično mirna i čvrsta lica. U njegovom licu i pojavi, od kratko ošišane kose i sveže obrijana podbratka do udobne nove odore, bilo je sve jednostavno i ujedno prikladno... To je jedan od sinova Kirila Ivanoviča Vronskog i jedan od najlepših uzoraka zlatne mladeži petrogradske. Upoznao sam ga u Tveru kada sam tu služio, a on je dolazio na novačenje regruta. Silno bogat, lep, velike veze, krilni pobočnik, a ujedno vrlo drag, dobar momak. Kada sam ga upoznao ovde, primetio sam da je vrlo obrazovan i uman; to je čovek koji će daleko dospeti."
U RASPLITANjU pitanja odnosa književnosti i stvarnosti, odnosno literarnog lika i prototipa, od pomoći je najzad i ono što je formulisao Dostojevski: "Za mene nema ništa fantastičnije od stvarnosti." Uzimajući za prototip ličnost iz stvarnosti, može se zaključiti da je i Tolstojeva stvaralačka misao išla u potpuno istom smeru. Slojevita ličnost pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, bila mu je baš taj veliki izazov.
Još jedno od krupnih pitanja je: kada je i kako pukovnik Rajevski došao u Srbiju po drugi put?
Svoj sveti dobrovoljački naum poneo je pukovnik Rajevski pre nego što je 21. jula 1876. godine pošao iz Odese. Interesantno je pismo koje je datirano toga dana i upućeno prijateljima, a u kojem on obrazlaže šta ga je sve snašlo pre nego što se otisnuo na put u Srbiju: "Što se tiče odlaska u Srbiju, ja sam daleko od svake iluzije. Osobito sam naumio da idem tamo što stvari ne idu dobro. Evo već tri nedelje kako sam ovde u (Odesi) i još nisam otišao. Ne mogu da pojmim šta to rade sa mnom. Počeli su time, što su me pustili da čekam čitave tri nedelje, dve ovde i jednu u Sevastopolju, a kad sam iskao dopust pre ostavke, iako sam platio telegram, ostaviše me čitavu nedelju dana bez odgovora! Hoće li me još dugo tako mučiti? Vreme prolazi, a ja ako ću uopšte da pođem u Srbiju, to, umesto što bih došao prvi, javiću se poslednji. Zašto sam ja i otkazao svakoj udobnosti i posvetio sve svoje vreme izučavanju vojnih nauka, nego da bih u željenom trenutku bio sposoban i mogao bez sažaljenja žrtvovati se za stvar, koja mi je draga, a s nadom, da ću možda proslaviti ime koje nosim..."
Pre polaska, po svom običaju, stigao je da uputi pismo majci Ani Rajevskoj: "Nedavno buknuli ustanak u Hercegovini obratio je moju pažnju na oslobođenje turskih hrišćana. Problem koji me odavno zanima. Posle hercegovačkog planuo je i ustanak u Bosni. Sad je i Srbija u ratu sa Turcima. Zato sam i odlučio, draga majko, da i sam učestvujem u ratu za oslobođenje srpskog naroda od turskog ropstva..."
Kada je mogao stići u Beograd?
(Nastaviće se)