Dani na frontu

Piše: Budimir Potočan


KADA je mogao stići u Beograd?
Pouzdanog podatka nema. Ali, može se sa mnogo dobrih razloga pretpostaviti da se obreo u srpskoj prestonici baš u onaj dan kada je Srbija bila u najvećem slavlju. Nije to bila radost zbog nove pobede na bojnom polju, u ratu, nego što je 2/14. avgusta 1876. godine knez Milan obznanio srpskom narodu i vojsci rođenje naslednika na prestolu. Novorođenom srpskom princu kum je bio ruski car Aleksandar Drugi, po kojem je i dobio ime.
Ono što se, ipak, pouzdano zna o dolasku pukovnika Rajevskog u Beograd jeste da je 5. avgusta po starom, odnosno 17. avgusta po novom kalendaru, uputio još jedno pismo majci, ali iz srpske prestonice. Između tog podatka, i sledećeg, o dolasku na moravski front, ostavio je svoje svedočenje novinar i književnik Pera Todorović, pisar i prevodilac u štabu generala Černjajeva. U dnevničkoj belešci iz logora na Prugovcu od subote 14/26. avgusta zapisao je:
"Uz put ka Prugovcu stiže nas odnekud pukovnik Rajevski. On je pre 10-15 dana došao iz Rusije, i kad se prvi put javio u štab u Aleksincu, ja sam ga dočekao. No kad sam predao njegovu vizitkartu Černjajevu, učinilo mi se kao da ovaj dolazak nije tako obradovao đenerala, kao što se on radovao dolasku drugih Rusa..."
Iako je podatak morao znati, Todorović u svom dnevniku nije ostavio tačan datum o prvom susretu sa Rajevskim. Umesto datuma dao je samo procenu o tome kad je Rajevski stigao u Beograd. Nasuprot Todoroviću, Đuzepe Barbanti Brodano, italijanski garibaldinac, izvestio je o tome u svom dnevniku. On precizno navodi 8/20. avgust.
Dakle, ako je 21. jula (odnosno 2. avgusta) pošao iz Odese, onda je, i prema Todorovićevoj proceni, između 30. jula (11. avgusta) i 4/16. avgusta morao biti u Beogradu, odakle je 5/17. avgusta poslao pismo majci, da bi potom 8/20. avgusta stigao u Aleksinac i na moravski front. Na osnovu ovakve računice, Rajevski je boravio u Srbiji oko tri nedelje, odnosno nešto manje od dve nedelje na frontu, računajući sve do 20. avgusta, odnosno 1. septembra.
KOLIKO god izgledalo da je to relativno kratko vreme za ratnika dobrovoljca koji je onako zdušno došao da pomogne Srbiji, ipak su baš ti dani u Srbiji pukovnika Rajevskog, alijas Vronskog, nešto što je tako malo poznato čak i eminentnim stručnjacima. Pa i pored toga što je Tolstojev roman "Ana Karenjina" jedna od najprevođenijih knjiga na svetu i, kao takva, jedna od najomiljenijih tema istoričara književnosti i drugih proučavalaca tolstojevštine, ipak su dolazak Rajevskog u Srbiju i njegovo vojevanje na moravskom ratištu ostali gotovo sasvim nepoznati kako istoričarima tako i istoričarima književnosti.
U osvetljavanju sudbine pukovnika Rajevskog u Srbiji izuzetno je dragoceno svedočenje Pere Todorovića, koji je tačno uočio da je dolazak ovoga junaka pratila izvesna senka. Štaviše, pominjući njihov prvi susret u štabu u Aleksincu, on navodi kako "ovaj dolazak nije obradovao đenerala, kao što se on radovao dolasku drugih Rusa", da bi to slikovito predstavio kroz njihov razgovor:
"Od toga doba samo sam još jednom viđao Rajevskog. Sad mu ja priđem i naš razgovor okrete se tako da mu ja rekoh:
- Neveseli dan, g. pukovniče.
- Da, mogli bi biti veseliji.
- Čudo vas nikad nema u štabu! Bilo bi vam koliko-toliko utešnije kad biste pokoje veče proveli u društvu s vašim zemljacima u đeneralnom štabu.
- Ha,ha, moji zemljaci u đeneralnom štabu! - reče pukovnik Rajevski, i ono lice, što je izgledalo kao da se nikad nije nasmejalo, razvuče lak osmeh - moji zemljaci! Ono, istina, Volter veli na jednom mestu: čovek može da odlazi u javnu kuću a da se ne zarazi, ali ja opet zato ne odlazim u glavni štab. Ta tamo vam ima tako mnogo uma i razuma, i svake dobrodetelji, da se ja iskreno bojim da me ne zaraze sve te štabne vrline.
(Nastaviće se)