Pobednik na Moravi

Piše: Budimir Potočan
PREMA svedočenju u svom dnevniku, Pera Todorović je bio zgranut oštrim primedbama Rajevskog o glavnom štabu, a takođe i onim što je kazao o potpukovniku Dimitriju Karadžiću:
"Ovako oštar, skoro ciničan odziv o glavnom štabu, i to od jednog ruskog višeg oficira, i to pred čovekom kojeg on skoro i ne poznaje - sve to jako me začudi, i ja pogledah pukovnika sa nedoumevanjem. On kao da je razumeo moje čuđenje, jer reče: ’Izvinite za oštre reči i nemojte se čuditi što tako otvoreno govorim sa vama; ja vas znam.’
Ko me je to mogao predstaviti pukovniku Rajevskm u tako lepoj boji? Čudim se! Iz daljeg razgovora s pukovnikom Rajevskim videh da je njega jako ogorčilo i to što je danas nad nekim bataljonima poverena komanda potpukovniku Karadžiću, o kome Rajevski veli da je obična pijanica i ništa više. Posle ovog razgovora danas više ne videh pukovnika Rajevskog; ne znam kud štuče."
Inače, pukovnik Rajevski stigao je u Aleksinac u nedelju 8/20. avgusta. Šta ga je čekalo na vojištu, u dolini Morave, šta u ratnom grotlu?
Toga dana vođene su žestoke borbe. Turci su nadirali, a iza njih su Čerkezi palili sve pred sobom. U "Dnevniku jednog dobrovoljca" Pera Todorović je o tome napisao:
"A u moravskoj dolini sela su česta; i sva ta sela na levoj obali Morave, od naše granice pa do pod sami Aleksinac, buktala su u plamenu. Požar je bio strašan; od upaljenih kuća i staja palile su se i ograde i širile požar sve dalje. Stoka, psi, piladija - upravo sve živo bežalo je s drekom iz popaljenih sela; arlaukanje pasa razlegalo se daleko pod okolini..."
Na koji je deo vojišta prvo stigao pukovnik Rajevski?
Povlačeći se sa položaja ispred Tešice, Ćuprijska brigada, kao i bataljon dobrovoljaca "Kneginja Natalija", odstupili su 8/20. avgusta uveče prema selu Mrsolju. Tako su ušli u rejon aleksinačkih utvrđenja na levoj obali Morave. Položaji na liniji Smrdan - selo Žitkovac - mostobran na Južnoj Moravi obrazovali su desno krilo srpskog odbrambenog fronta. Da bi ojačao desno krilo, general Černjajev je uputio jedan kombinovani odred sastavljen od dva bataljona, dva eskadrona i jedne baterije. Komandu nad tim združenim odredom poverio je, prvi put u tome ratu, pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji je toga dana tek pristigao na bojište.
VEĆ sutradan, u ponedeljak 9/21. avgusta, pukovniku Rajevskom je poveren nov zadatak. On je iz Aleksinca odveo na obalu Morave svoj združeni odred. Ta jedinica, pod njegovom komandom, uspela je do uveče da povrati neke od izgubljenih položaja s obe strane Žitkovca. Veliki uspeh postigla je i Aleksinačka brigada prve klase pod komandom majora Jovana Popovića, potpomognuta i četom Crnogoraca od 50 ljudi. Snažnim dejstvom uspeli su da zauzmu položaje ispred Mrsolja i preotmu Mrsoljski vis.
I pored pojedinačnih uspeha u borbama, stanje na ratištu nije bilo povoljno za srpsku vojsku. Početkom avgusta Turci su zauzeli Knjaževac. Posle toga ratni savet donosi odluku da se napusti i Zaječar. U novonastaloj situaciji, kad je postalo neophodno da se objedine timočka i moravska vojska, knez Milan je odlučio da zajedničku komandu poveri ruskom generalu Mihailu Grigoroviču Černjajevu, koji je praktično bio postavljen za glavnokomandujućeg Srpske vojske. Da bi se bolje razumelo stanje u Srpskoj vojsci, indikativan je podatak da je nju predvodilo 460 srpskih oficira, koliko ih je ukupno bilo, i da je dolazak oko 400 ruskih oficira-dobrovoljaca bio od velike pomoći.
Glavnokomandujući na moravskom ratištu general Černjajev, uz sve brige koje je nosio njegov toliko odgovoran položaj, umeo je da predstavi sebe i kao čoveka širokog i kurtoaznog gesta. Zato je još s večeri, u ponedeljak, u glavnom štabu potpisao rođendansku čestitku knezu Milanu, vrhovnom komandantu vojske, želeći da 10/22. avgusta obeleži uspeh i na bojnom polju.
(Nastaviće se)