Šta je - Jugoslavija?

Piše: Živorad LAZIĆ
SAMO Srbija i Belgija su učestvovale u krojenju nove Evrope uz predstavnike velikih sila.
Pred predsednicima velikih saveznika Vilsonom, Lojdom Džordžom, Klemansoom i Nitijem, nastupio je Pašić sa pripremljenim govorom:
- Gospodo predsednici Sjedinjenih Država Amerike, Velike Britanije, Francuske i Italije! Želim da savezničke velike sile i ceo svet upoznam sa srpskim žrtvama u minulom Velikom ratu... Milion i trista hiljada Srba položili su svoje živote za našu pobedu, ili polovina muškog stanovništva u najboljem dobu je izginula. Ovako visoku cenu niko do sada u istoriji nije platio za pobedu i mir. Austrougarska je na svojoj teritoriji sprovela genocid. Srbi su vešani i streljani u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj, Vojvodini, svuda gde ih je bilo. Hrvat Cvetašin Hranilović, veliki srbofob, po mišljenju Austrijanaca, osnovao je koncentracione logore za Srbe gde su zatočenici zatirani glađu i terorom... Šabac, na primer, posle masovnih ubijanja od 14.000 stanovnika ostao je na kraju rata sa 6.000 žitelja, pretežno staraca i žena... Svi industrijski objekti u Srbiji su uništeni. Zanatske radionice razorene, trgovina likvidirana, železnički i svaki drugi saobraćaj upropašćen. Neprijatelj je ispraznio i poslednji ambar, čardak, podrum i magazu. Odneo je sve: od šivaćih mašina do vršalica i trijera i drljača i plugova... Mesing sa krova kraljeva dvora i Saborne crkve u Beogradu skinut je i odvezen u fabriku municije "Manfred Vaje" u Pešti... Broj stoke je u odnosu na predratni spao na dvadeset odsto, samo ponegde na trideset odsto. Šteta koju je Srbija pretrpela u ratu iznosi između sedam i deset milijardi zlatnih franaka... Gospodo, sve što je Srbija stvorila, u ratu je razoreno. Zajedno sa milionima mrtvih, neprijatelj je sahranio i našu privredu. A naša privreda je bila u solidnom stanju. Izvoz je pre rata premašivao uvoz za 11,5 miliona dinara...
- GOSPODINE Pašiću - prekinuo ga je predsedavajući Žorž Klemanso - znamo i cenimo velike žrtve Srbije u ratu, ali vi ste nas zbunili već na prvom svom istupu. Mi smo pozvali Kraljevinu Srbiju na konferenciju mira, a vi ste došli kao jugoslovenska delegacija. Jugoslavija, šta je to?
- Pa to je, ovaj, naša Kraljevina kao nacionalna država. Država ujedinjenih Južnih Slovena: Srba, Hrvata i Slovenaca - objašnjava Pašić.
Za reč se javio i predsednik Italije Niti:
- Kako to, gospodine Pašiću, u vašoj delegaciji da se nađe i bivši ministar austrougarske vlade, izvesni Žolger?
- Gospodin doktor Žolger ima podršku svog naroda - odgovara Pašić. On je bio protiv Žolgera još u Beogradu, ali ga nisu poslušali regent i Protić.
- To nije nikakav argument. Vi Srbi ne znate šta hoćete - ljutio se Niti.
- Gospodine predsedniče Italije, mi tačno znamo šta hoćemo - ono što pripada Srbiji kao saveznici pobedničkih sila i žrtvama srpskim po pravdi Božjoj.
- Maločas rekoste da je tamo neki Hrvat, zaboravio sam mu ime...
- Cvetašin Hranilović...
- Ko će to ime izgovoriti, da je taj dotični gospodin više mrzeo Srbe od crnog đavola i osnivao koncentracione logore da umori što više Srba na najnehumaniji način, a sad osporavate nama pravni osnov Londonskog ugovora, ne date nam ostrva i Dalmaciju, tražite to za Hrvate. Rekao bih da ste brzo zaboravili šta je Italija učinila za Srbe 1915. - nastavljao je Niti i ironično dodao: - Mogli ste i tog Hrvata u vašu delegaciju nepostojeće države.
- Mi to ne zaboravljamo, ali želja za ujedinjenjem Srba i Hrvata je starija i jača od svih Hranilovića i njemu sličnih hrvatskih izroda.
- Uostalom, nemam šta da razgovaram sa delegacijom u kojoj se nalazi i jedan bivši ministar neprijateljske sile koja je prolila toliko italijanske krvi.
- GOSPODO - prekinuo je polemiku predsedavajući. - Mi se moramo bez emocija dogovoriti o svetskom miru. Činjenica je da su na razvalinama Austrougarske nikle nove države, ali se one moraju verifikovati od velikih sila. Prema tome, jugoslovenska država još ne postoji.
- Niti će postojati - dobacio je Niti.
- Gospodo, moje je stanovište da Jugoslavija može postojati - reče Vilson i nastavi: - Moj školski drug Mihailo Pupin, poreklom Srbin, veliki svetski naučnik, objasnio mi je to i ja ću vam njegove reči preneti, ali ne sad, nego za vreme ručka. - Poštujući načelo narodnosti i prihvatajući pravo naroda da se ujedini slobodno s drugim narodom, Sjedinjene Američke Države su odlučile da priznaju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Pašić poskoči sa svoje fotelje i isprati ove reči aplauzom.
- Ali, gospodine Vilsone, velike sile se moraju o tome usaglasiti - suprotstavlja se Niti.
- Priznavanje novih država je pravo svake velike sile, ali ovim priznanjem iznenadio nas je uvaženi predsednik Vilson - javio se Klemanso.
Lojd Džordž je ćutao sa superiornim smeškom oko usana, a kasnije će Pašiću:
- Pa, Britanija može da prizna novu državu, ali nikako pod hegemonijom Srba.
- Gubimo mnogo vremena oko te formalnosti. Jugoslovenska nacionalna država postoji de fakto i svi ćete je morati priznati. I kad je već tako, onda što pre - to bolje - bio je uporan Vilson.
- Molim predsedavajućeg da da pauzu kako bi se konsultovao sa ostalim članovima italijanske delegacije.
Predsedavajući je dao pauzu.
Po kuloarima su vizionari šaputali: Jugoslaviju nisu stvorili Jugosloveni, Hrvati i Slovenci, nego srpsko ludilo i Aleksandrova megalomanija. Oni koji su do juče Srbe klali, klaće ih opet. Živi bili, pa videli!
Jer svi su sem Srba znali da hrvatsku politiku neće voditi Hrvati, niti slovenačku Slovenci, nego Vatikan.

... I FLAŠU VINA

- PROGONSTVO u Pariz! Otkako sam se udala, neprekidno se pakujemo i putujemo. Na putu sam se i rodila. Petrograd, Požarevac, pa tvoja suđenja, robijanje. Ratovi, i to su krvava putovanja. Krf, najzad mir. Taman se ponadah da ćemo sedeti kod svoje kuće i dizati unuke, a opet pakovanje i putovanje - gunđa Đurđina i pravi spisak stvari koje treba poneti u Francusku.
- Ja sam 'teo, al' mi ne da Crnogorac (prestolonaslenik Aleksandar, prim. aut.), a i moji stranački drugovi mi vele da još nisam za staro gvojze... Nemoj zaboraviti i flašu vina, da nam se nađe usput.
(Nastaviće se)

Knjiga "Pašić i četiri kralja", Živorada Lazića, može da se poruči na telefone: 018/257-110 i 018/521-274, cena 300,00 dinara plus PTT troškovi