Marija anđeoskog lika

Piše: Živorad LAZIĆ
NA početku 1920, odmah posle božićnih praznika, kraljević Aleksandar je pohitao u Grad svetlosti, u kojem je zasjala jedna nova zvezda - rumunska princeza Marija, devojka plave krvi i anđeoskog lika. Rumunski prestolonaslednik Karol dočekao je srpskog budućeg kralja i odveo ga u apartman svoje sestre koja je želela susret sa Karađorđevićem. Stupivši pred princezu, Aleksandar je pocrveneo, jer mu se namah učini da pred sobom vidi Tatjanu, da se ubijena Ruskinja ovaplotila u liku Rumunke.
- Draga sestro, čast mi je da ti predstavim prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, mog dobrog prijatelja.
Aleksandar se pokloni.
- Dragi prijatelju, dopusti da ti predstavim princezu Mariju, ćerku kralja Ferdinanda od Rumunije i kraljice Marije od Saks-Koburg-Gota. Mama je najmilijoj kćeri dala svoje ime.
Aleksandar prihvati pruženu nežnu ruku i dodirnu nadlanicu usnama. Zauzeli su svoja mesta u salonu i nekoliko trenutaka su se ćutke posmatrali i odmeravali.
- Počastvovana sam vašom posetom, visočanstvo. Čitala sam i slušala o vašim herojskim delima u ratu. Predvođena vama, srpska vojska se proslavila.
- Hvala, visočanstvo, na lepim rečima, uz velike žrtve stigli smo do velike pobede. Naš najveći neprijatelj je uništen. Velika austrougarska imperija više ne postoji i nikad neće vaskrsnuti. Balkan balkanskom narodu, moje je geslo.
- To je geslo i našeg kraljevskog doma u Bukureštu. Je li tako, brate Karole?
- TAKO je, sestro. Bićemo gospodari svoje sudbine. I Marija se proslavila za vreme rata, visočanstvo. Bila je bolničarka i danonoćno je brinula o ranjenicima. Spasla je mnoge živote.
- Ne preteruj, Karole. To mi je bila dužnost.
- Naše savezništvo u ratu još je jedan dragulj u tradicionalnom prijateljstvu naša dva naroda. Srbi i Rumuni nikad nisu ratovali.
- Niti će ratovati - dodaje Karol.
- Da naše prijateljstvo ne pokvare pogađanja oko Banata na mirovnoj konferenciji - reče Marija, davši java da je upućena i u politiku.
- Neće, princezo, uveravam vas. Mi ćemo se oko svega dogovoriti i ostati prijatelji. Ne možemo povući oštru granicu po etničkom principu, ali dajem vam reč da će se Rumuni u Srbiji osećati kao kod svoje kuće.
Poslužen je čaj.
- Marija oponaša svoju babu, englesku kraljicu Viktoriju. Jesi li i u ratu pila čaj u pet?
- Da, ne baš uvek tačno u pet i ne iz porcelanskih šolja, nego iz limenih čaša kao običan vojnik.
Opet nasta ćutanje.
- Bukurešt je lep grad. Nazivaju ga malim Parizom.
- Nadamo se da ćemo vas uskoro ugostiti - reče Karol.
- A kako vi, visočanstvo, provodite vreme u Parizu?
- Uglavnom mirim moje zavađene delegate. Stvaramo novu državu, pomešale su se civilizacije, vere, mentaliteti. Nije nam lako, ali ćemo istrajati. A vi?
- Rado posećujem pozorište i izložbe.
- Ja, pak, volim antikvarnice. Stare knjige su mi strast.
- A propo pozorišta, visočanstvo. Državničke obaveze neće vas sprečiti da sa mojom sestrom vidite predstavu u Komedi fransez. Tu ćete se odmoriti i oraspoložiti. Izvol'te, sestro, i ništa ne košta. Dar od brata. Podržavam tvoju štedljivost, Mari.
- I nas Karađorđeviće krasi ta vrlina - nadoveza se Aleksandar.
Proćaskali su još malo, a potom se rastali i već na tom prvom susretu oboje su uvideli da ih je sudbina zauvek spojila.
Obavešten o ljubaznim viđenjima srpskog prestolonaslednika i rumunske princeze, Pašić je poverio Đurđini:
- Ovaj, imaćemo svadbu na dvoru.
POČETKOM septembra, Pašić je regentu podneo ostavku na članstvo u privremenom narodnom predsedništvu.
- Zašto, gospodine Pašiću?
- Star sam i bolestan, visočanstvo.
- Ljuti ste zbog 1918?
- Onda sam bio ljut, ali sam shvatio da se nova država ne može da gradi sa starim političarima. Zaboravljam uvrede, pamtim lepe uspomene. Nisam bio ja ljut na vas, nego vi na mene.
- Da, bio sam ljut, ali više nisam. Uvažiću vam ostavku, ako mi obećate da ćete se odazvati kruni i otadžbini u slučaju potrebe.
- Računajte na mene, ako ozdravim.
Beogradom se pronela vest da je stari Pašić kao političar mrtav. Prevarili su se, kao i one davne 1899, u vreme poslednjih Obrenovića.
NA Petrov poziv Pašić stiže na sveto brdo iznad opevane Topole i, pošto se poklonio njegovom veličanstvu i predahnuo uz čašu kisele vode donete iz Aranđelovca, krete sa domaćinom u šetnju. Na stazi koja vodi s one strane brda gde su vinogradi pojavi se prestolonaslednik, ali se ne iznenadi ugledavši belu bradu i Pašić shvati da ga je on i pozvao preko oca.
Priđe i pruži ruku osmehujući se dvosmisleno, ali u svakom slučaju kao gest dobre volje i znak da mudri predsednik, ako ne vlade, ono stranke, nije više u nemilosti.
- Kako je, gospodine Pašiću? Kako zdravlje?
- Dobro, vaše visočanstvo... Zdravlje - ovako i onako. Koliko sam ga trošio i arčio, dobro me služi... Meni su moji radikali natovarili silne obaveze, pa sam jedva dočekao kraljev poziv da se odmorim i nadišem oplenačkog vazduha.
- A do mene dopiru glasine da ste se povukli iz politike zbog uvreda koje sam vam navodno naneo još 1918. pre stvaranja naše zajedničke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
- Pravo ste rekli - glasine, ovaj. Posle ostavke u Parizu, lečio sam se u Francuskoj dva meseca. Vlada me je razrešila dužnosti predsednika delegacije juna, a ja sam se vratio u Beograd avgusta. Ja vam ponavljam: povukao sam se zbog zdravlja, a ne zbog uvrede.
Aleksandar, dobro raspoložen, nasmeja se nazalno i zavrte glavom kao da je hteo reći da je prozreo igru starog lava.
- Ne, zdravlje je izgovor, gospodine Pašiću. I te kako ste aktivni u Radikalskoj stranci. Za stranku ste zdravi, a za krunu bolesni. Ne može tako. Vi ste stvarali ovu državu koliko i ja. Moramo sprovesti izbore za ustavotvornu skupštinu i doneti novi ustav. Tek stvorenoj državi preti haos. Moramo to da sprečimo.
(Nastaviće se)

KNjIGA "Pašić i četiri kralja" iz pera Živorada Lazića, iz koje u ovom feljtonu objavljujemo najzanimljivije delove, može da se poruči na tel.: 018 257-110 i 018 521-274 po ceni od 300 dinara.