Radić protiv ustava

Piše: Živorad Lazić
U DVOR stiže Nikola Pašić i izvuče iz džepa papir.
- Visočanstvo, dopustite da vam pročitam sastav mog kabineta. Predsednik vlade i ministar inostranih dela Nikola Pašić, ministar unutrašnjih dela Milorad Drašković, vojske i mornarice đeneral Branko Jovanović, finansija Kosta Stojanović, pravde Marko Đuričić, prosvete Svetozar Pribićević, vera Velizar Janković, saobraćaja Jovan P. Jovanović, trgovine i industrije Milivoje Jovanović.
- Želim vam uspešan rad u ovim teškim danima i pohitajte da se što pre zakunete na novi ustav.
- Čim bude donet, visočanstvo.
A na Vidovdan, sledeće 21. godine, doktor Ivan Ribar izašao je pred ustavotvornu skupštinu kao njen predsednik i rekao:
- Gospodo, narodni poslanici, dopustite da vam pročitam novi Vidovdanski ustav...
- To nije Vidovdanski, nego Pašićev ustav - dobaci neko iz klupe.
- Molim, gospodo, da čuvate ugled ovog visokog doma i da ne dobacujete iz poslaničkih klupa... Svako ko želi dobiće reč da iskaže svoje mišljenje o predlogu novog ustava... Molim predsednika vlade, gospodina Nikolu Pašića, da obrazloži predlog novog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pašić je izašao i obrazložio novi Vidovdanski ustav.
Hrvati su bili protiv. Buknula je polemika. Najoštriji je bio predsednik Hrvatske seljačke stranke Stjepan Radić.
- Mi hoćemo Hrvatsku seljačku republiku... Mi možemo pristati eventualno na konfederaciju koja bi bila ovlašćena da državu predstavlja samo pred inozemstvom... Vojska, finansije, porezi i sve drugo, mora biti prepušteno Hrvatskoj republici... Mi ćemo izaći pred javnost s našim nacrtom Ustava koji će pre svega posle formiranja ustavotvorne hrvatske skupštine proglasiti Hrvatsku seljačku republiku.
- Izdaja!
- Kopile crno-žute monarhije!
- Boljševički agent!
- Samo vređajte... Ja ću vam sad reći jedan kuplet koji se ne peva samo u Hrvatskoj nego i u Bačkoj. "Dok je bio Franja - svak je ima prava; kad je došo Karla - svak je ima para, a kad dođe `more bre`, taj odnese pare sve!" - nije se dao Stipica Radić.
- Ua! - razleže se iz poslaničkih klupa.
Ribar je jedva stišao razbesnele poslanike, a zatim su se ređali za govornicom predstavnici izabrani od naroda, sve dok nije ponovo dobio reč Pašić:
- Da smo mi Srbi hteli da ne budemo braća i da ne budemo zajedno i da ne lečimo tradicije koje su ostale od Austrije i Mađarske - onda bismo mi, da smo to hteli, na to pristali još onda kad su nam davali za vreme rata Slavoniju, Srem, Vojvodinu, celu Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju do blizu Šibenika - to je sve davano da bude srpsko, da bude Srbija. Šta smo mi odgovorili? Mi smo odgovorili, gospodo, ovo: da mi pre pristajemo da odsečemo jedno parče od našeg tela i damo Bugarskoj, ali nikako ne možemo da se odrečemo Hrvatske i Slovenije.
- Mnogo mačku volujska glava - dobacio je Radić.
- Nema spasa Sloveniji i Hrvatskoj bez zajednice sa Srbijom - ostao je miran Pašić.
Vidovdanski ustav je usvojen većinom glasova. Pašiću čestitaju koji su glasali - za, a zvižde oni koji su bili protiv.
- Vi, Srbi, lepo proslavite Vidovdan... Još jednim porazom - dobacuje Radić.
- Ćuti, izrode.
Tad je nastao metež, pale su pljuske, šamari, psovke, ali nije pala krv, desiće se i to u parlamentu južnoslovenske kraljevine...
Pašić sa svojim bliskim saradnicima izlazi iz skuštine - na platou pred parlamentom vije se kolo, a narod kliče Pašiću.
SUTRADAN, po usvajanju Vidovdanskog ustava, iz dvorske avlije izjezdile su ukrašene kočije koje su vukla četiri lipicanera ispraćena fanfarama. U kočijama, ukrašenim grbovima, sedeli su regent Aleksandar i predsednik kraljevske vlade Nikola Pašić. Za njima je kaskao konjički garnizon. Trotoari od dvora do skupštine bili su puni razdraganog naroda željnog spektakla i parade. Pljesak i ovacije pratili su ovu istorijsku vožnju.
Otpočela je svečana sednica parlamenta pred stranim diplomatskim predstavnicima koji su se smestili na skupštinskoj galeriji zajedno sa novinarima i raznim uglednicima. Pri ulasku regenta sa Pašićem svi ustaju, pa i stari kralj Petar, a sa svih strana doleću uzvici: "Živeo! Živeo! Živeo!"
- Molim vaše visočanstvo da položi zakletvu na novi Ustav - javlja se predsednik ustavotvorne skupštine Ivan Ribar.
Aleksandar prilazi postolju na kojem su krst, jevanđelje i Vidovdanski ustav. Podiže desnu ruku uvis sa tri stisnuta prsta, a levi dlan položi na jevanđelje.
- U ime njegovog veličanstva kralja Petra Prvog zaklinjem se svemogućim Bogom da ću Ustav nepovređen držati, i da ću po njemu i zakonom vladati, da ću čuvati jedinstvo naroda, nezavisnost države i celinu državne oblasti i da ću u svim svojim težnjama i delima dobro naroda pred očima imati. Tako mi gospod Bog pomogao.
Zatim uzima pero i potpisuje zakletvu, saginje se i ljubi krst i jevanđelje, okreće se narodnim poslanicima i pozdravlja ih dubokim naklonom, kao da poručuje: ja sam kralj, a vi ste vlast. Vladaću onako kako narod preko vas odluči. Opet usklici:
- Živeo! Živeo! Živeo!
U pratnji Ribara i Pašića, kralj, star, umoran i bolestan, naslanjajući se u hodu na naslednika, napušta skupštinu ispraćen ovacijama. I kad su se svečane kočije, u kojima su s regentom Pašić i stari kralj, našle na uglu Ulice kneza Miloša i Njegoševe iz nedovršene zgrade ministarstva građevina izleti šušteći predmet i padne na trotoar. Odjekne eksplozija, vrišti narod, njište konji, a zatim ih kočijaš potera u ludi galop i uleću kroz dvorsku kapiju.
Pašić, drhteći, uperi pogled u Aleksandra.
- Jeste li povređeni, vosočanstvo?
- Ne, a vi?
- Fala milostivom Bogu, ovaj, prošlo je bez povreda.
I stari kralj je čitav. Atentator nije dobro naciljao. Umesto u kočije, bomba je pala na trotoar, a nije imala ni bogzna kakvu snagu.
- To je delo nekog komunističkog fanatika - veli Pašić.
- Pokazaću ja njima - odgovari gnevni prestolonaslednik.

ATENTATOR - MOLER

POKVARILI su mu divan dan, svečanost se završila u strahu i besu. Ubrzo je dotrčao šef policije da obavesti regenta i Pašića: atentator je uhvaćen. Zove se Spasoje Stejić, nadimak mu je Baćke, rodom je iz Turske Kanjiže, komunista je i pokušao je atentat ozlojeđen na nedavno proklamovanu Obznanu. U zgradi je radio kao moler.
- To neće da ga spase vešala - veli Aleksandar.
Osuđen je da visi, ali stari kralj se sažalio i smrtnu kaznu mu zamenio dvadesetogodišnjom robijom.
(Nastaviće se)