Predstava u dvoru

AKO ste voljni, veličanstvo, ja bih ukratko izneo politički program budućeg kabineta - započeo je Pašić. - Što se tiče spoljne politike, mi dalje ne smemo da popuštamo Musoliniju... Jer što mu više ustupamo, njegovi prohtevi su sve veći... Hoće celu Dalmaciju i Sloveniju sa Ljubljanom... Zašto smo izgubili toliko muških glava u ratu, ako ono što smo oslobodili sad moramo da ustupimo Italiji?
Aleksandar je klimnuo glavu. Izgledalo je da se polako miri sa neminovnošću da novi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, valja opet da postane, ovaj stari Nikola Pašić.

- A što se tiče unutrašnje politike, u prvom redu zadatak nam je da više pažnje posvetimo vaspitanju omladine... Metnućemo to na čelo programa, jer omladina je naša budućnost. Sa našom vojskom 1915. krenula je kolona dečaka, bilo ih je 40.000... Kod Valone njihova mrtva tela prekrila su celo polje... Samo je 8.000 ukrcano na brodove za Korziku i Englesku... U Mačvi su Austrijanci razbijali lobanje srpskoj muškoj deci, pa su majke sakupljale njihove mozgove i vraćale u glave pre sahrane... I prota Mateja je zapisao da je vaspitanje mladeži najvažniji, ovaj, za državu.

Aleksandar poskoči sa prestola, kao glumac kada na scenu od kolege dobije šlagvort za svoju rolu, i upita:

- Da li ćete vaspitavati srpsku mladež kao što ste vaspitavali vašeg sina?

Ovo pitanje, puno surove ironije, namah prekide misao i dah u Pašića i on pritisnu dlan na levu stranu grudi da bi smirio lupanje srca.

- Ne razumem, vaše veličanstvo... Ovaj, kakve veze ima moj sin Rada sa vaspitanjem omladine srpske, ovaj, naše nove države SHS?

KRALj pritisnu zvonce i u kabinet stupi Dragomir Janković, ministar dvora.

- Gospodine Jankoviću, vi ste dramski pisac?

- Na prvom mestu podanik i službenik vašeg veličanstva, a zatim sve drugo. Zapovedajte!

- Pročitajte nekoliko scena iz budućeg komedije, ja bih rekao da će se zvati "Otac i sin"... Vi lepo umete da naglasite i istaknete ono što je u dramskom delu važno, deder.

Ministar izvuče iz džepa arak papira i razvi ga pred svojim očima, očigledno sve je već bilo dogovoreno između kralja i njega, možda je čak napravljena i proba ove svirepe predstave za Pašića. Dramski pisac se iskašlja i poče da čita:

- Stranački prijatelji: - Bajo, tvoj sin Rada je ukrao 160 vagona šećera... Pašić: - Šta ćete, dete, pa voli slatko...

Aleksandar se smeje glasno, kroz nos, trlja ruke, zadovoljan je Pašićevim zaprepašćenjem zbog ove anegdote koja je stigla na dvor. Izmišljena da ruži njegovu porodicu, a njega ruši u politici.

- Veličanstvo, mog sina koriste rđave osobe, a on ne ume da se sačuva. Ima meko srce.

- Kao i kod mene, kriva je rđava okolina... Čitajte dalje!

- Ovo se zbiva u parlamentu. Poslanik: - Ništa jednu ličnost ne čini tako trivijalnom kao stalno uživanje, a upravo tom tipu pripada i sin našeg uvaženog predsednika Pašića. On je odrastao u egoističkoj sredini koja mu je od malih nogu ispunjavala sve želje, laskajući iz koristoljublja vrlom sinu, a misleći na oca. Prošavši kroz visoku školu marifetluka, mladi Pašić je postao moralno impotentan. On ne ume više da razlikuje dobro od zla i sam postaje izvor etičke kuge, pravo žarište nemorala, žarište zaraze... Mi nemamo instituciju - ostrakizam, ali javno mnjenje se već izjasnilo: - napolje iz države sa Radom Pašićem i njegovom tevabijom!... Pašić: - Moj Rada ima detinju čistu dušu, ali je okružen raznim probisvetima... Dosta je bilo priče, da ostavim nešto i za sutra.

- JESTE li vi za to da vaš sin ode iz zemlje?

- Ovaj, pa moj Rada je dosta poboravio po strani. I žena mu je Grkinja.

- Znam, znam, ceo rat mu je prošao u provodima po pariskim kafešantanima, a jahtom je oplovio grčku obalu i uplovio u bračne vode... Videli ste kod Valone lese umrlih dečaka, a drugi su pak gledali kako vaš sin sunča golu guzicu na morskoj plaži. Bio je toliko drzak da je jahtom doplovio na Krf, ali se nije setio da baci venac onima koje smo sahranjivali u moru, jer na Vidu nije bilo više mesta za grobove.

Pašiću zadrhta brada, mucao je, dok mu jezik nije ponovo proradio.

- Drugi su ga nagovarali, a ja sam mu naložio da odmah napusti Krf... I on je otplovio.

- Prema tome, ponavljam, kako ćete vaspitavati našu mladež? Kao vašeg sina?

Pašić je ćutao i kršio šake, slegao ramenima, čekao da se okonča ova užasna audijencija.

- Zalažete se za čvršći stav prema Musoliniju...

- Ovaj, jeste... Poteže za našim teritorijama...

- A zajam za gradnju železnice? - podseti kralj vođu radikala na novas koje taj isti Musolini treba da pošalje kraljevini Es-Ha-Es za šine, vagone i lokomotive.

- To već nije spoljna politika - nije se dao Pašić.

- Nego šta je?

- Međudržavni, ovaj, međubankarski posao.

- Dobro, dobro... Da se vratimo našim unutrašnjim prilikama - prekide kralj Pašića i dade znak dramskom piscu Dragomiru da čita dalje.

- Vrhunac finansijske afere Rade Pašića u vezi je sa zajmom od Italije.

Italijanska vlada je odobrila našoj državi zajam za gradnju jadranske železnice, ali pod kakvim uslovima? Sav materijal se naručuje u Italiji, radovima upravljaju italijanski inženjeri, tri četvrtine radnika moraju biti Italijani iz Dalmacije i Italije... Tako što se može uslovljavati samo koloniji. Taj sporazum je sročila i na njega pristala vlada pod predsedništvom i velikim uplivom Nikole Pašića.


TEŠKI TRENUCI
NASTAJE kratka dramska pauza puna napetosti. Pašić preživljava teške trenutke. Nikad se ovako nije razgovaralo u dvoru. Sad mu je sasvim jasno da je Aleksandar odlučio da ga zauvek makne iz politike i da od toga neće odustati, jer Crnogorac ide u svemu do kraja, kao i onda u Solunu kada je rešio da osudi i pogubi Apisa, čoveka koji ga je doveo na presto. Prvi srpski kralj posle Nemanjića, Milan Obrenović, osudio ga je na smrt i vrebao priliku da presudu izvrše njegovi dželati, ali se lukavi Zaječarac Baja izmigoljio iz samrtnog zagrljaja. Ovaj prvi kralj ujedinjene braće Južnih Slovena izgleda da će ga dokrajčiti.
(NASTAVIĆE SE)