Sin ili mandat?

MINISTRE Jankoviću, napravite pauzu pre nego što nastavite čitanje tog tragikomičnog dramskog dela - reče kralj i uperi kratkovide oči u dugu sedu bradu.
- Veličanstvo, kad siromah traži zajam mora primiti uslove bogatog - reciplira Pašić.
- Zbog procenta koji je uzeo vaš sin - saseče kralj najvećeg srpskog političara.
- Ovaj, ne znam ništa o tim procentima - odmuca Pašić.
- Ali, za to znaju svi drugi, pa čak i neki novinari... Kako da vam poverim mandat, kad radi materijalne koristi vašeg sina odobravate tako važan međudržavni ugovor. Moj otac, blaženopočivši Petar Oslobodilac odrekao se starijeg sina Đorđa radi dobra kraljevine... Ako želite fotelju prvog ministra, onda se distancirajte od sina ogrezlog u korupciji i malverzacijama. Ili - ili! - viknu kralj.
- Počivši kralj ima dva sina, a ja jednog - nije se dao stari lisac, pa se okrete Jankoviću. - Ima li još te komendije, gospodine Stojadinoviću?
- Nisam ja Stojadinović, nego Janković - ispravi starca ljutiti ministar dvora. Naime, pošto je kralj bio ljut na Pašića, morao je isto raspoloženje da ispoljava i njegov ministar iz neposredne blizine.
- Ovo je, izvinite, pomešao sam vas sa onim Dragišom, načelnikom, jer i on isto to trubi o mom Radi. A zašto? Zato što su se zavadili oko neke provizije... Kad čoveku nešto pofali, onda on isteruje pravdu.
Aleksandar lupi pesnicom o sto i ustade. Ustadoše i prisutni. Kralj se nekako smiri, pa se spusti na presto. Spustiše se i ostali u fotelje. Pašić prostenja. Ali Aleksandar je nastavljao da ga muči.
- Nu, kako se usuđuje ta avetinja - vikao je monarh na crnogorskom - da falsifikuje moj potpis na menici? Koristite moj autoritet za pljačku. To ne dopuštam, nedozvoljavam! Da raščistimo: ili ćete sa svojom strankom da vodite državnu politiku ili ćete da štitite afere svog sina? Odlučite se i to odmah!
PAŠIĆ je trljao staračke ruke, hladne, koščate, prošarane plavim žilama ispod smežurane kože. Duh mu je uvenuo, snaga malaksala, najradije bi ćutao u svom domu ili se igrao sa unucima, ali ako sad odstupi ostaviće jedinca, svoju najveću ljubav, na brisanom prostoru i na njega će se sručiti usov zavidljivih krvoločnih njegovih protivnika. Zna on dobro da u državi caruju mito i korupcija i da ima mnogo uprljanih ličnosti iz samog vrha vlasti, a opozicija, sad i dvor, upiru prst u Radomira Pašića, ali ne toliko da bi sina izvrgli gnevu sirotinje i toliko gladnih solunaca, nego da bi oca najurili iz politike.
- To je razdvojeno - izgovori najzad skršeni starac. - Skupštinski anketni odbor ispituje sve u vezi sa optužbama na račun moga Rade, pa ako se dokažu, odgovaraće... A politički život ide dalje.
- Neće ići dalje, velju! Znam vas odavno, kad ste me dočekali na beogradskoj železničkoj stanici 1903, imao sam tada petnaest godina. Poštovao sam vas i znam šta ste sve pretrpeli pod vladavinom Obrenovića, ali sve ima svoje granice. Ponavljam: sin ili mandat?
- Ovaj, veličanstvo, sin je sin, a mandat je mandat. Mi radikali kao najveća stranka želimo da se ide parlamentarnim i ustavnim putem, budući da smo parlamentarna monarhija. Ja se ne bih kandidovao ponovo za predsednika, ali me je radikalski kub stavio pred svršen čin - i ja sam pristao iako nevoljno. Star sam i umoran. Pedeset godina sam u politici punoj trzavica, ratova, stranačkih zaslepljenosti, bezobzirnosti i bezobrazluka, podmetanja, kleveta, da ne nabrajam sve muke na koje sam stavljan... Ovaj, tu je i Trifković, predsednik radikalskog poslaničkog kluba...
- Gospodaru, to je jednoglasna odluka našeg kluba, pa...
- Odgovarajte samo kad vas pitam - obrecnu se na Trifkovića razdraženi kralj. - Ja ovo više neću i ne mogu da trpim... Neka neko drugi iz radikalskih redova dođe po mandat... Dok se ispituje gomila prljavih rabota Radomira Pašića, Nikola Pašić neće dobiti moj pristanak da formira novu vladu.
- Tako je dogovoreno - nije popuštala seda brada.
- Ne, nego tako vi hoćete da bi spasli sina od odgovornosti zbog lopovluka. Ako ste naredili vašim stranačkim poslušnicima, meni ne možete tako što da iznudite. Odlučite smesta, nemam više vremena da se oko toga bakćem. Dakle? - uperi svoja debela sočiva kratkovida krunisana glava u Pašića.
- U pitanju je moja čast i čast moga sina.
- Država je važnija od oca i sina, pa ma koji bili.
- Vaše veličanstvo, vreme za audijenciju je isteklo.

KRALj kao da je jedva dočekao ovu napomenu ministra dvora i smesta ustade. Kako već pravila nalažu podiže se i Trifković, a Pašić je pokušavao da ustane, ali telo ga nije slušalo. Batrgao se u fotelji, mucajući:
- Tako su odlučili stranački drugovi, a ne ja.
Najzad Janković priđe i pomože starcu da stane na noge, pa ga povede prema vratima, a Pašić se okrete, uputi dug molećiv pogled kralju u kojem je bio izražen njegov dubok bol zbog poniženja kojem ga je izložio onaj kojeg je doveo na presto. Oficiri su ubili poslednjeg Obrenovića, ali je Pašić nagovorio Petra da oduzmu Đorđu pravo prvorođenog sina i prestolonasledstvo prenese na Aleksandra. Dao je pristanak da se Đorđe zatoči u niškoj ludnici. Đorđe je imao sumanute i nekontrolisane istupe, ali je Aleksandrova narav još gora: želi da vlada i ne obazire se na Ustav i zakon. Njegova reč je prva i poslednja u državi. U magnovenju se priseti reči Mihajla Petrovića, matematičara i ribolovca, slavnog Mike Alasa: "Zažalićete vi za Đorđem, ali biće kasno". Pošto se izraz ljutnje i netrpeljivosti nije blažio na kraljevom licu, Pašić se pokloni, pa izađe iz kabineta.
U kancelariji ministra dvora opet poklecnu, pa sede u fotelju i zaiska čašu vode. Pošto se malo povrati, izađe iz dvora. Koračajući uz Trifkovićevu pomoć prema autu, čuo je, ali nije razabirao smisao pitanja okupljenih novinara:
- Dobiste li mandat?
- Kad ćete formirati vladu?
- Hoćete li i Radića za ministra?
- Šta ima novo, gospodine Pašiću, u vezi sa anketom?
Odmahnuo im je i seo na kožno sedište auta. Nije imao snage da na pljusak pitanja predstavnika javnog mnenja odgovori često ponavljanom šalom: "Ne znam, nisam čitao novine".


ĆUTATI I ČEKATI

PRED kućom, na uglu Pozorišne i Gospodar Jevremove, Trifković upita Pašića:
- Šta predlažete da preduzmemo, gospodine predsedniče?
- Ubi me moj Rada - promuca starac.
- Šta da kažem u poslaničkom klubu?
- Sad ne znam, ali, ovaj, znaću kasnije kad se priberem.
Sluga otvori gvozdenu kapiju i Pašić stupi u dvorište sa olakšanjem. Sam, biti sam, u mraku ćutati i čekati, ako je ostalo još vremena za čekanje.
(NASTAVIĆE SE)