Prejaka kraljeva reč

Piše: Živorad Lazić
UŠAO je u toplu, prijatnu sobu, gde su ga čekale supruga Đurđina i ćerka Dara. Trebalo je da tu bude i sin Rada, rekao mu je da ga sečaka posle audijencije, ali po svom običaju nestašni mladić Pašić je kasnio. Ili se negde zamajao sa društvom koje ga upropaštava, vuče po noćnim kafanama, u kojima pevaju i igraju golišave Ruskinje koje su pobegle od boljševika. Đurđina je po boji i izgledu odmah shvatila da joj njen Baja ne donosi lepe vesti iz dvora. Istina je, dakle, ono što se po Beogradu priča: Pašić je u velikoj nemilosti Aleksandra Karađorđevića Ujedinitelja.
Pašić skide redengot, a ćerka njegova prihvati haljine i iznese ih u predsoblje. Đurđina mu dodade kućni haljetak, pomože mu da protne ruke kroz rukave i pri tom primeti da ne samo šake, nego cela snaga muževa podrhtava.
- Nikola, tebi nije dobro.
- Ovaj, uplašio sam se da ću umreti tamo u dvoru, a kad sam se posle audijencije našao u autu, krstio sam se i Boga molio da živ stignem kući... Gde je Rada?
- Javio se da će malo zakasniti.
- Po svom običaju... Daro, skuvaj mi čaj od onih trava koje mi moji drugovi donose sa Rtnja... da se malo povratim... Prevalio sam preko glave pet ratova i dve bune, ali zamalo da me ubije prejaka kraljeva reč - požali se starac i ukratko ispriča šta ga je snašlo u kraljevom kabinetu i kako ga je krunisana glava napadala i ružila, ali ne zbog politike njegove, nego zbog sina.
- On je tiranin - žestoko uzvrati ćerka.
- Nemoj tako o kralju, ćeri, eh, Rada, moj Rada... Nesrećniji je nego što sam mislio.
- Ti si ga raspustio, Nikola - prebaci mu žena.
- Kako misli Crnogorac da smiri ovu halabuku u državi bez tebe i tvoje stranke? Diktaturom - žestila se Dara.
- Može on bez mene i mojih radikala, može on bez svakog. Kralj je kralj - tiho je govorio otac.
U SOBU uđe Rada, poljubi oca i ova sinova nežnost ga poprilično okrepi.
Srkutao je čaj i slušao Radu, koji je mahao tabakom i obraćao se porodici:
- Lepšu odbranu u životu nisam čuo. Slušajte - upozori ih Rada i otpoče da čita: "Radomir Pašić, gospodo sudije, ne vrši atak ni na čiju čast, ni na čiju slobodu, ni na čije imanje; on sa pijukom u ruci ide tamo gde od potopa leži neizmerno blago koje uzalud čeka preduzimljive duhove naše zemlje." Šta kažeš, tata?
- Čije su to reči?
- Moga advokata Pavlovića. Odgovara onom odvratnom ucenjivaču i lažovu Dragiši Stojadinoviću - objašnjava i nastavlja da čita: "Radomir Pašić, gospodo sudije, ne uzima ništa od društva, ništa od države, sve što uzima, uzima od prirode, a uzimati od prirode pa davati društvu, to znači vršiti jednu korisnu socijalnu misiju i biti pionir ekonomskog progresa i civilizacije." Sjajna, duboko misaona definicija mojih geoloških i rudarskih poduhvata, zar ne?
- Tačno, ali mnogo ukrašljivo... Ama lako ćemo sa Dragišom, nego šta ćemo sa skupštinskom anketom?
- Pa, to ćeš ti, tata, svršiti, kao što si i do sada rešavao. Odugovlači dok ne izbije neka jača afera, pa će se na ovu zaboraviti - spremno odgovori sin naviknut da otac preuzima gnev publikuma i polako ga stiša ili gurne u zaborav.
- Drukčije je bilo ranije. Anketu podupiru svi, pa i kralj. Ne mogu ništa bez mandata, a danas mi je u dvoru jasno rečeno da ja predsednik vlade ne mogu biti dok se ne završi ovo ispitivanje. Ovaj, teško da teže ne može biti. Čak je i vikao na mene jače nego Milan Obrenović kad me je optužio da ja stojim iza Ivanjdanjskog atentata.
- Smiriće se Crnogorac, tata... Hoćeš li još rtanjskog čaja - upita brižna ćerka.
Otac klimnu potvrdno glavom. Ukus i miris trava iz zaslađene tople vode u kojoj su se skuvale, vraćale su ga u Boljevac, podsećale na mlade godine, provedene u tom delu Srbije. Pa ni njegov Zaječar nije daleko, a evo nikad više neće se popeti na Rtanj i sa njegovog vrha pogledati panoramu i pratiti rečicu čak tamo do Sokobanje i dalje, naročito ako je dan vedar, a vazduh bistar, proziran. Zašto je sve postalo nedostupno i daleko. Život je prošao brže no što se naslutiti može, a kad ostane iza tebe, onda, kasno, razabereš da si živeo pogrešno.
RADA je ponovo poljubio oca i istrčao iz kuće, pa ušao u taksi koji ga je čekao pred kapijom. Odvezao se u veselo društvo, gde su jecale balalajke, penušao se šampanjac i ronile suze lepe Ruskinje.
Lakej uđe u sobu s vešću da je stigao ministar dvora sa kraljevom porukom. Pašić se ozari, a sinuše lica ćerke mu Dare i supruge Đurđine. Ipak se predomislio, jer nema kud osioni Aleksandar. Pašić poskoči čisto ne verujući i lupnuvši dlanom po kolenu viknu:
- Brže smoking!
Smače uz ćerkinu pomoć kućni haljetak, pa navuče zvaničnu odoru. Kraljev glasnik se ne može dočekati u toploj iznošenoj krpi, nego sa sjajnim reverima. Iz dnevne sobe, tople i udobne, starac pređe u kabinet i tu dočeka stojeći ministra Jankovića.
- Hvala gospodine Pašiću, ja ću biti vrlo kratak, upravo onoliko koliko je kraljeva poruka kratka, dakle...
- Ovaj, ja sam spreman da vernopodanički služim kralja i otadžbinu i spreman sam da iz ovih stopa krenem u dvor i prihvatim mandat.
- Njegovo veličanstvo poručuje da žali zbog izvesnih preoštrih reči koje vam je uputio na današnjoj audijenciji, ali...
- Ne mari, ja sam to već zanemario i ostajem pri mojim principima da su dela uvek iznad reči... Što se tiče spoljašnje politike, tu se više ne sme ustupati Musoliniju, a na unutrašnjem planu, pre svega vaspitanje naše divne mladeži, naše budućnosti... Samo kad se setim Valone...
- Takođe veličanstvo vam poručuje da ostaje pri odluci da vam ne poveri mandat dok ste pod anketom.
Pašić se zanese i pridrža za naslon fotelje da ne bi pao. Ponovo mu se smrači pred očima, a brada mu zadrhta.
(Nastaviće se)