Stalo srce - stao sat

Piše: Živorad Lazić
I DOK su ranoranioci prelistavali novine i čitali kratku informaciju po kancelarijama, kućama, ili po kafanama, Nikola Pašić je živeo poslednje trenutke bez svesti. Njegovo srce zajedno sa njegovim satom, kupljenim u Cirihu za vreme studija, presta da kuca tačno u osam i petnaest ujutru.
Pred ukop, gospodin Dragomir Janković, ministar dvora i dramski pisac, javio je porodici Pašić da stiže kralj sa knezom da izjave saučešće. U petnaest do dvanaest u masu okupljenu oko kuće na uglu Pozorišne i Gospodar Jevremove ušli su agenti, a potom su stigli žandarmi i napravili prolaz za one koji izlaze iz crne dvorske limuzine za kralja Aleksandra Karađorđevića i njegovog brata od strica Pavla. Aleksandar je skinuo cilindar, radije je na glavu stavljao generalsku šapku u prigodnim prilikama, i stupio u dom najvećeg, do juče živog, srpskog političara. Knez Pavle, elegantan, skide glaze rukavice i stavlja ih u cilindar i prilazi gospođi Đurđini, rukuje se s njom, a zatim kralj unjkavo, nevoljno izgovara:
- Gospođo Pašić, primite moje iskreno i duboko saučešće. Izgubili smo iznenada velikog političara, zaslužnog za pobedu u ratu i stvaranje nove naše troimene kraljevine. Razumem vaš bol, ali priberite snage da negujete uspomenu na vašeg velikog besmrtnog muža.
- Hvala, vaše veličanstvo.
- Madam, že... - poče Pavle na francuskom, ali se brzo vrati na srpski: - Nemilosrdna avet ubila je cvet srpske istorije, ali njegovo delo je jače od neumitne naše prolaznosti.
- Hvala, visočanstvo.
Kralj pruži ruku Dari:
- Razumem vaš bol za gubitkom oca, jer sam i ja rano ostao bez majke, a zatim i bez oca. Neka vas teši vaša plemenita majka i vi nju...
NAJZAD se sretoše pogledi Radomirov i Aleksandrov. Iako je trenutak bio svečano tužan u njihovim očima zaiskriše ovozemaljske, prizemne misli. U kraljevima očima Rada otkri misao: "Lopove, dokle ćeš?" A kralj spozna neizgovoreno pitanje u Radinim očima: "On je bio cilj a ne ja".
- Moje saučešše, gospodine Radomire... Nemojte ničim povrediti uspomenu na vašeg velikog oca.
- Hvala, veličanstvo, ali skupštinska anketa je velika sramota za čast moga oca i moju, takođe.
- Anketa! - začudi se kralj. - Zar u ovom teškom času možete misliti na tako što?
- Anketa je tatu ubila. Ukaljali su njegovo ime, nahuškali neljudi političke pse... Bagru...
- Neće više biti ankete - prekide kralj sina.
- Hvala, vaše veličanstvo - sinu radošću tužni potomak.
- Ni vas niko više neće uznemiravati.
- Blagodarim, vaše veličanstvo.
- Anketa je umrla zajedno sa vašim ocem.
- Vi ste, veličanstvo, uvek prema našoj porodici, a pogotovo prema mom pokojnom ocu, iskazivali veliku naklonost, hvala.
Kralj sa knezom uđe u veliku sobu. Na odru je ležao Nikola Pašić. Uvek je imao miran izraz lica, ali nikad ovakav, potpun i trajan, večan. Kovčeg je bio zasut hrizantemama i drugim zimskim cvetovima, a nad glavom se povijao plamičak voštanice. U času kad su kralj i knez odavali poštu pokojniku, kroz prozor grunuše zraci zimskog sucna i obasjaše lice Nikole Pašića, nekom svetom svetlošću kao da je Višnji želeo kralju da pokaže i zauvek u njegovom sećanju ostavi tu poslednju sliku lica uokvirenog bradom, tu mudru, tvrdu glavu koja mu je poslednjih godina zadala velike muke u njegovom stremljenju k apsolutnoj vlasti. Zapamti me i sećaj me se, kao da beše poruka mrtve Pašićeve glave. Aleksandar i Pavle se pokloniše odru i napustiše dom Pašićevih. Nekoliko radoznalih Beograđana ne propustiše priliku da pozdrave Aleksandra sa: "Živeo kralj!" On im je zahvalno odmahnuo. Voleo je da mu narod kliče.
U AUTU Aleksandar reče Pavlu:
- Pokojnik i na odru izgleda isto onako mirno i
dostojanstveno kakav je bio za života.
- Bela brada. Ikona na grudima. Hrizantete i karanfili na nogama. Sveće i svetlost zimskog sunca u purpurnim zavesama. Sve je komponovano sa ukusom, kao na slici nekog starog renesansnog majstora - opisa Pavle svoj utisak.
Kralj je održao reč: anketni odbor Narodne skupštine je prestao da ispituje afere Radomira Pašića. Bilo je raznih priča po Beogradu o iznenadnoj Pašićevoj smrti, pa i jedna sasvim neobična i malo verovatna: otac je umro da bi kralj njegovog sina ostavio na miru. Toliko je Nikola voleo naslednika Radomira. Bilo je tu i šaljivih predloga: da se na spomeniku najvećem srpskom političaru ispiše: "Sahranio sam tri kralja, a četvrti je pokopao mene da i njega ne bih strpao u grob!"
Među mnogobrojnim pismenim izjavama saučešća izdvajao se telegram iz Njujorka: "Prigodom nedavne uspomene na našeg velikog Pašića, imam uzroka obavestiti vas da sam uvek mnogo poštovao toga vanredno genijalnog čoveka, kojeg bi potomstvo smatralo kao jednog od najslavnijih diplomata u istoriji samo da je imao svetski delokrug!

Nikola Tesla."
Ove 2006. godine srela su se dva datuma dvojice srpskih velikana istog imena: naučnik Nikola rodio se pre 150 godina u Smiljanu, a državnik i političar Nikola umro je pre 80 godina u Beogradu.
K R A J