Genije od rođenja

Piše: Novo Tomić
O 250. GODIŠNjICI Volfganga Amadeusa Mocarta, pre nego što se kaže bilo šta o ovom geniju, treba se prisetiti reči velikog austrijskog dirigenta i violončeliste Nikolausa Arnonkura (1929): “Mocart je veliki kompozitor o kojem se zna najviše. Ali, i pored toga, on je najveća tajna.”
Ovome bi mogle da se dodaju reči jednog od velikih magova opere Đoakina Rosinija. On je na pitanje koji je najveći kompozitor, odgovorio da je to Betoven. A Mocart? - priupitali su ga.
- Mocart je jedini - kazao je Rosini.
I tako cele ove godine ceo muzički svet nastojaće da pronikne u tajnu Mocart. A tajna je u jednostavnom pitanju: Kako je moguće da se takav kompozitor, takav genije, uopšte rodi?
Možda je na to pitanje odgovorio još veliki Johan Volfgang Gete, 831. godine, koji je svom znamenitom sagovorniku Ekermanu rekao da “pojava kao što je Mocart uvek ostaje čudo koje ne može pobliže da se objasni. A kako bi božanstvo uopšte našlo prilike da stvara čuda, kad ne bi s vremena na vreme pokušalo da to čini u izvanrednim pojedincima, kojima se divimo i ne shvatamo odakle dolaze.”
A Mocart je divno čudo zbog mnogo čega. Živeo je samo 35 godina (27. januar 1756. - 5. decembar 1791), i tokom tako kratkog života komponovao je više od 600 dela; između ostalog 54 simfonije, 30 klavirskih koncerata, sedam violinskih koncerata i još 17 koncerata za razne druge instrumente i orkestar, 33 sonate za violinu i klavir, 26 sonata za klavir, 23 gudačka kvarteta, 19 divertimenta za orkestar i više od 100 kamernih kompozicija za razne sastave, zatim 20 opera, 18 misa, sedam kantata i mnogobrojne arije za vokalne soliste i orkestar.
Poslednje delo “Rekvijem”, čije je spektakularno izvođenje u Centru “Sava”, sa 700 mladih učesnika, 28. januara, slušalo 4.500 ljudi, a dan kasnije i televizijski auditorijum, Mocart je komponovao pred samu smrt.
Ima kompozitora sa većim opusom, poput Hajdna, Baha ili Telemana, ali nema nijednog koji je toliko stvorio za tako malo vremena.
A Mocart je bio muzičar takoreći od rođenja. Počeo je da svira kad je napunio četiri godine, menuete i lakše kompozicije, ali je u petoj već komponovao - "Menuet" i "Klavirski trio u Ge-duru", "K.1." (1761) prva je njegova kompozicija.
SVET je 2006. godinu proglasio godinom Mocarta. Iz mnogo razloga. Ako bi jedan pasionirani meloman sada počeo da sluša sva njegova dela, pod uslovom da to ne čini baš svakog dana, potrebna mu je cela godina. Mocartov opus zauzeo je, u najnovijim izdanjima, 170 kompakt-diskova; ukupno oko 200 časova muzike. A ko poželi da neka dela sluša u više interpretacija, onda tu nema kraja.
Bez Mocarta danas ne može da se zamisli nijedan muzički repertoar, nijedan festival, nijedna koncertna ili operska sezona... Mocart je svuda oko nas. Ušao nam je u mobilne telefone, u telefonske sekretarice. “Mala noćna muzika”, “Turski marš”, tema iz Simfonije u ge-molu... Toliko sveta nema ni pojma da svakog dana na svakom koraku sluša Mocarta.
Njegovo blago lice smestilo se na kuhinjske krpe, na čaše i šolje, na upaljače... Kako bi bilo divno jedno putovanje Mocartovim tragom. Na hiljade knjiga, magazina, naučnih časopisa i simpozijuma njemu je posvećeno. Pa "mozart" liker, bombonjere i kugle! Koliko se samo novca zarađuje na njemu.
A prisetimo se, umro je u potpunoj bedi. Zakopan je u zajedničkoj grobnici na bečkom groblju. Danas bi od autorskih prava zarađivao više od dvadeset miliona dolara godišnje.
(Nastaviće se)