Dečak željan sna

Piše: Novo Tomić
MOCART je bio malog rasta, oko metar i šezdeset. Stručnjaci kažu da je to zbog toga što je u detinjstvu malo spavao. A kako bi i spavao kad je na svoju prvu veliku evropsku turneju, koja je trajala tri i po godine, krenuo 9. juna 1762. godine; imao je tada samo sedam i po godina.
A i pre toga često je svirao i putovao noću, a poznato je da deca rastu u snu. U nedostatku sna Mocart nije ni mogao da postane džin, možda je i zato preko svake mere izrastao u muzici.
Na turneju je krenula cela porodica. Malog Volfganga pratili su otac Leopold, majka Ana Marija i sestra Marija Ana, koju su iz milošte zvali Nanerl. Otac Leopold bio je violinist, kompozitor i poznati pedagog, autor jednog od najboljih udžbenika za violinu tog vremena. Svom sinu najviše je pomogao kao pedagog. Majka Ana Marija, rođena Perkl, najverovatnije nije sudelovala u muzičkom životu porodice. Nije svirala nijedan instrument, teško da je bila i muzikalna. Ali, bila je srdačna, dobra i vedra osoba, brinula je o mužu i deci. Sestra Nanerl, četiri godine starija od Volfganga, bila je, takođe, vrlo darovita, svirala je klavir i pevala.
A MALI Volfgang svirao je savršeno klavir, čembalo, orgulje i violinu. Njegovi koncerti često su imali cirkuski dodatak: svirao je vezanih očiju ili sa čaršavom preko klavijature, da ne bi video dirke! Sa sestrom je izvodio i druge trikove: svirali su ukrštenih ruku, ili iz partitura koje do tada nisu videli, a koje su im slušaoci stavljali pred njih ili su izvodili eho efekte...
Na turneju su Mocartovi krenili iz Salcburga, u kojem je Ana Marija Leopoldu rodila sedmoro dece, ali su u životu ostali samo Volfgang i Nanerl. Put je prvo vodio u Minhen, zatim Augzburg, Ulm, Ludvigzburg, Bruksal, Švezingen, Hajdelberg, Manhajm, Vorms, Majnc i Frankfurt. Tu je Mocarta slušao četrnaestogodišnji Gete. Pošto se porodica u Frankfurtu “odmorila” dvadeset dana, nastavila je ka Briselu preko Bona, Brila, Kelna, Ahena i Tirlemona, a iz Brisela je preko Monsa, Bonavija i Gurneja stigla u Pariz 18. novembra 1763. godine. Putovali su u kočijama, što je, naravno, dodatno zamaralo decu. Tokom ovog putovanja Mocart nije samo svirao, već je i slušao druge majstore, a i komponovao je svoje prvo ozbiljno delo Sonatu za violinu i klavir. Svuda su ga primali toplo i sa oduševljenjem, kao čudo od deteta, obasipali ga poklonima.
U PARIZU će Mocartovi ostati pet meseci. I tu su naišli na izvanredan prijem. Ručali su kod kraljevske porodice u Versaju, Mocarta je lično poslužila kraljica Marija Leščinska, žena Luja DžV. Svirao je na najotmenijim mestima, a jedinu neprijatnost doživeo je u salonu gospođe De Pompadur. Osmogodišnji Mocart spontano je prišao gospođi i pokušao da je poljubi. Ona mu to nije dozvolila.
“Ko je ta žena da se tako ponaša. A imperatorka Marija Terezija me je lepo poljubila”, jadao se malo kasnije dečak.
Ta ista imperatorka savetovala je, međutim, sedam godina kasnije svom sinu, koji se nalazio u Milanu, da “ne putuje kao ološ, kao Mocart i njegovi pratioci”. I da ih slučajno ne angažuje na svom dvoru!
A hladnom držanju gospođe De Pompadur kao da se umesto Mocarta osvetila sudbina. Krajem februara 1764. prehladila se i dobila zapaljenje pluća. Umrla je 15. aprila, pet dana pošto su Mocartovi nastavili turneju, uputivši se u London. “Još dobro držeća”, kako je u jednom pismu primetio Leopold Mocart.
(Nastaviće se)