Veliko putovanje

iše: Novo Tomić
MEĐU velikim muzičarima teško da je ikada postojao putnik poput Mocarta. Njegova prva muzička turneja trajala je tri i po godine, ali su posle nje odmah usledile druge: sa manjim prekidima, Mocart je na putu tokom naredne decenije, još jednom po Nemačkoj, zatim tri puta po Italiji, ponovo po Francuskoj...
Od njih su posebno bila značajna tri muzička putovanja po Italiji. Ali, zaustavimo se u Londonu. Mocartovi su u prestonici Kraljevstva proveli više od godinu dana, zadržavši se do 24. jula 1765. A šta se sve na ovom putovanju, pa i u Londonu, događalo znamo iz Leopoldovih pisama, koja je otac Mocart pisao takoreći svakodnevno svom salcburškom prijatelju Lorencu Hagenaueru, što iz osećanja obaveze u znak zahvalnosti za pozajmljeni novac za put, što iz želje da ta pisma ostanu sačuvana kao svedočanstvo jednog poduhvata (koja mu se, srećom, i ostvarila).
Iz tih pisama znamo da su Mocartovi bili spremni da daju koncerte i danju i noću, da se pojave u svakom salonu u koji su bili pozvani, a u nedostatku stalnijih angažmana smišljali su alternativne koncerte, spontane nastupe, svirali na balovima ili u hotelima. Tako su marta 1765. godine svakog dana od podne do tri nastupali u Hikfordovoj velikoj dvorani u Bruerovoj ulici. To je zapravo bio hotelski salon u kojem je dvadeset godina pre njih na glasharmonici svirao Kristof Vilibald Gluk, autor slavne opere “Orfej”.
VOLFGANG i Nanerl su svirali, a Leopold je naplaćivao ulaz. Ulaznica je bila skuplja kad bi deca pokazivala posebne muzičke veštine, poput sviranja na pokrivenoj klavijaturi. Leopold je bio vešt u marketinškim trikovima. Na plakatima je objavljivao da deca imaju manje godina, verujući da će to privući više publike.
U Londonu mali Mocart je prvi put slušao Hendlovu muziku, a upoznao se i sa Johanom Kristijanom Bahom, najmlađim Sebastijanovim sinom, koji je tada bio prvi muzičar kraljevske kuće. U Londonu je komponovao nekoliko kompozicija za klavir za dve i četiri ruke i prvo složenije delo: "Simfoniju u Es-duru". Uz podsećanje da on tada ima samo devet godina. Koliko samo vremena i učenja treba drugim kompozitorima dok stignu do prve simfonije!
U Londonu je, takođe, započeo praksu da sam komponuje dela za klavir koja će kasnije izvoditi. Ako je opere, kako se smatra, komponovao iz strasti, klavirska dela, a naročite koncerte, stvarao je za sebe lično, da bi ih tokom celog života izvodio. U Londonu je komponovao još nekoliko simfonija, od kojih neke nisu sačuvane.
London je, uopšte uzev, za malog Volfganga predstavljao nešto posebno. Teško je reći da se on već tada zaljubio u ovaj grad, ali ni to nije nemoguće, s obzirom na umetničku zrelost koju je već pokazivao. Možda se i ideja da stalno živi u Londonu, koja se kod njega javila kasnije, začela baš tada.
PORODICA Mocart napustila je englesku prestonicu 24. jula 1765, putujući do Salcburga još skoro godinu i po dana. Preko Kenterberija, Dovera, Kalea i Denkerka stigli su u Lil, gde ih je oko mesec dana zaustavila bolest, a onda su preko Belgije (Gent i Antverpen) stigli u Holandiju - u Roterdam i Hag, gde su se deca razbolela od tifusa! Srećom, preživela su i odmah nastavila da nastupaju u Holandiji, pa ponovo u Belgiji, da bi preko Antverpena, Brisela i Valensijana, 10. maja 1766. Mocartovi stigli u Pariz.
U francuskoj prestonici zadržali su se do sredine jula i onda preko Dižona, Liona, Lozane, Berna, Ciriha, Vintertura, Šafhauzena, Ulma, Augzburga i Minhena najzad stigli u svoj Salcburg. Posle Londona Volfgang je svojoj riznici pridodao još nekoliko klavirskih sonata i drugih kompozicija, a neka dela je započeo. Zna se da je "Simfoniju u Be-duru" komponovao u Holandiji.
Godine kad se Mocart vratio u Salcburg kod Srba se rodio Filip Višljić. A do rođenja svog najvećeg kompozitura Stevana Stojanovića Mokranjca Srbi su čekali još 90 godina.
(NASTAVIĆE SE)