Otac - svetac

Piše Novo Tomić

PORODICA Mocart bila je neobična, Volfgang Hildeshajmer, autor knjige “Mocart”, uporedio ju je sa porodicom akrobata, pišući o njenoj troipogodišnjoj turneji po Evropi. I danas je čest slučaj da se roditelji žrtvuju za decu tako što ih prate u njihovom pohodu na uspeh. Te “pratnje” ponekad su blagotvorne, ponekad dramatične; kod Mocartovih je bilo i jednog i drugog.
Leopold Mocart pokazao se kadrim da u četvorogodišnjem Volfgangu otprve otkrije božanski dar. I on je odmah odlučio da se tom daru sav posveti.
Kompozitor Andreas Šahtner, u pismu Volfgangovoj sestri Mariji Ani (april 1792), saopštava kako se to otkriće dogodilo:
- Šta to radiš? - pitao je Leopold četvorogodišnjeg sina.
- Jedan koncert za klavsen; uskoro ću da završim prvi deo - odgovorio je mali Volfgang.
- Pokaži mi.
- Ali, nisam još sasvim dovršio.
- Daj odmah da vidim... Ovo mora da bude nešto vrlo lepo...
Od tog časa pa sve do Volfgangove ženidbe Leopold je, manje-više, upravljao i životom i karijerom svog sina. Sestra Marija Ana bila je, takođe, veoma darovita, ali i njoj je određeno da bude pratnja genijalnom bratu. Da li se otac suviše žrtvovao za sina? Da je to manje činio možda je sam mogao da stvori značajnije delo. Neki stručnjaci to nagađaju, drugi su kategorični da je Leopold bio značajan violinist i pedagog, ali nikakav kompozitor!
NOVINARKA francuskog “Ekspresa” Lorans Liban “postavila” je Mocartu pitanje da li je otac bio njegova druga savest i, na osnovu prepiske oca i sina, “dobila” sledeći odgovor:
- Kad sam bio mali uvek sam govorio: “Posle Boga je otac.” I to je bilo istina. Sve mu dugujem. Sve je za mene žrtvovao, svoju karijeru, svoj konfor, svoje zdravlje. Čak i svoj brak, pošto je živeo daleko od moje blažene majke, ili zato što me je pratio, ili zato što je ostajao kod kuće dok je ona bila sa mnom. Ali on kao da je želeo da ja uvek ostanem dečak, kao da je hteo da me stavi pod stakleno zvono. Njegove primedbe ponekad su bile zaista preteške... Ali, moje načelo je da o onome što me se ne tiče nije vredno ni da se govori. Tu ništa ne mogu, naprosto sam takav. Živ me sram da se branim ako sam pogrešno optužen. Uvek mislim da će istina sama izbiti na svetlo dana.
Posle prve evropske turneje, Leopold je sina pratio i na tri italijanske. Zatim je u Francusku s njim krenula majka, koja je na tom putovanju umrla - 3. jula 1778! Mocart se prvi put suprotstavio ocu kad se u njegovom životu pojavilo žensko stvorenje. Na putu u Pariz u Manhajmu se upoznaje sa pevačicom Alojzijom Veber i zaljubljuje se. Možda prvi put. Osamnaest mu je godina. Odmah kuje ženidbene planove i o tome obaveštava oca. Leopold mu upućuje jedno vrlo diplomatsko pismo, nagovarajući ga da nastavi u Pariz. Uspeva u tome. Veza sa Alojzijom završiće se godinu dana kasnije, pošto je ona odbila da se uda za njega.
ALI, sudbina je htela da se nešto kasnije zagleda u njenu mlađu sestru Konstancu. I tome se otac suprotstavio, podržala ga je čak i Marija Ana. I tada Mocart, decembra 1781. piše ocu pismo puno protesta:
“Priroda se u meni javlja isto toliko glasno kao i u svakom drugom čoveku, možda čak i glasnije no kod mnogih visokih i snažnih klipana. Meni je nemoguće da živim onako kako to čini većina današnjih mladih ljudi. Pre svega, po prirodi sam suviše religiozan; drugo, previše sam milosrdan prema drugima i moje namere su suviše čiste da bih mogao da prevarim jednu nevinu mladu devojku, i treće... suviše mi je stalo do moga zdravlja da bih se mogao vucarati sa kurvama; sem toga mogu vam se zakleti da nikada nisam imao bilo kakav odnos sa nekom od ovakvih žena...”
Početkom avgusta 1782. godine Volfgang Amadeus Mocart se oženio Konstancom Veber. Istovremeno, u punom je stvaralačkom zanosu: komponuje Serenadu za duvače u ce-molu K. 388, Simfoniju u De-duru K. 385, Gudački kvartet u Ge-duru K. 387, počinje veliku seriju klavirskih koncerata... Brojevi uz K označavaju redne brojeve njegovih dela koje je ustanovio Kehel. Njegov opus, dakle, već tada je vrlo veliki.

(Nastaviće se)