Hajdn kao brat

Piše: Novo Tomić
MOCART je bio veoma druželjubiv. U svom kratkom životu sreo je hiljade ljudi, ali nije imao ni mnogo zaštitnika, ni mnogo pravih prijatelja. Baron Gotfrid van Sviten najduže je ostao uz njega, godine 1789. on je jedini na listi pretplatnika za Mocartove koncerte.
Svi ostali, vojvotkinja Tun, baronica Valdšteten, braća Štadler, baron Veclar, njegovi brojni učenici - svi koji su se utrkivali da budu uz Mocarta, nisu više želeli ni da ga vide. Tokom dve teške poslednje godine njegovog života najviše mu je pomagao Mihael Puhberg, ugledan poslovni čovek, pozajmljujući mu značajne sume novca. Mocartovi biografi izračunali su da su te pozajmice dostigle sumu od današnjih 15.000 dolara. Dug je nekoliko godina posle Mocartove smrti vratila Konstanca, koja je u međuvremenu postala poslovna žena i bogata udovica, zahvaljujući objavljivanju dela svog muža.
Jedno Mocartovo prijateljstvo ostaje na posebnom pijedestalu. Prijateljstvo sa velikim kompozitorom Jozefom Hajdnom (1732-1809). Upoznali su se u Beču 1785. godine na koncertu kamerne muzike u Mocartovoj kući. Hajdn je odmah procenio Mocartovu genijalnost. Njegovom ocu Leopoldu je rekao: “U ime Boga i kao pošten čovek saopštavam vam da je vaš sin najveći kompozitor kojeg poznajem. On ima ukusa i, što je još važnije, najdublje poznavanje komponovanja.”
I MOCART se divio Hajdnu, naročito njegovim gudačkim kvartetima. Zato je želeo da i sam zadivi Hajdna, posvećujući mu svojih šest kompozicija za kvartete, koje su, kako je sam zapisao, bile “rezultat dugog i tegobnog napora”. Koliko se ovom poslu predavao najbolje svedoči to što je jedan od kvarteta komponovao u trenutku dok se u susednoj sobi porađala Konstanca. Mocart nije zastao!
Ovi kvarteti zaista spadaju u sam vrh njegovog kamernog opusa. Hajdn mu je prijateljstvo uzvraćao tako što se za njega zauzimao: “Ljut sam - piše on Francu, guverneru praške oblasti - što ovaj jedinstveni čovek, Mocart, još nije angažovan ni u jednom kraljevskom ili carskom pozorištu. Izvinite ako sam preterao, jer tog čoveka mnogo volim.” Iako je Hajdn bio najslavniji kompozitor svog doba i jedan od najvećih autoriteta, ni to nije pomoglo da Mocart dobije značajnije mesto na društvenoj lestvici. Deset godina posle Mocartove smrti Hajdn ga se još jednom setio i odao mu počast u svom znamenitom oratorijumu “Godišnja doba”.
MOCARTOVA slava počela je ponovo da raste odmah posle njegove smrti. I nije prestala do danas. Šta današnja publika najviše voli da sluša od Mocarta? Njegove velike opere “Figarova ženidba”, “Don Đovani” i “Čarobna frula” na repertoaru su svih operskih kuća na svetu, a poslednje dve su obišle svet i u filmskim verzijama. “Don Đovani” u režiji Džozefa Louzija, a “Čarobna frula” - Ingmara Bergmana.
Tri velike Mocartove simfonije, dovršene tokom samo dva meseca, od juna do avgusta 1788. godine, Simfonija u Es-duru K. 543, u G molu K.550 i u C duru K.551, zvana “Jupiter”, predstavljaju veliku završnicu niza od 54 simfonije i smatraju se njegovim vrhuncem. Ali, na programima orkestara širom sveta podjednako se nalaze i “Hafner” simfonija, Praška, Pariska, Linc-simfonija i mnoge druge koje u svom naslovu ne sadrže ime grada u kojem su nastale ili čoveka koji ih je poručio.
A šta tek reći o delima koja je Mocart tokom celog života “poručivao” sam od sebe, o klavirskim koncertima, u kojima je ispisao svoje najintimnije i najpoetičnije stranice. Među njima, a ima ih ukupno 27, izdvaja se dvanaest nastalih u periodu od 1784-1786. Ajnštajn ih je nazvao apoteozom klavira, sam Mocart je naglašavao da su oni komponovani i za poznavaoce i za obične ljubitelje.
Nije lako nabrojati samo Mocartova remek-dela, njegove mnogobrojne klavirske i violinske sonate, divertimenta, violinske koncerte (posebno u D duru K. 218 i A duru K. 219), Kvintet sa klarinetom K. 581 (kruna Mocartovog kamernog stvaralaštva)... dok se ne dođe do Rekvijema, njegovog poslednjeg dela, obavijenog i tajnom nastanka i tajnom završetka, koji stavlja još jedan veo na najveću tajnu u istoriji muzike zvanu Mocart.
(NASTAVIĆE SE)