Bogati siromah

Piše: Novo Tomić
MOCART je umro 5. decembra 1791. u jedan čas posle ponoći. Živeo je 35 godina, 10 meseci i 8 dana. U poslednjoj noći uz njega je bila svastika Sofija. Konstanca se nalazila u banji Baden. Sofija je 34 godine kasnije ispričala Mocartovom biografu Georgu Nikolausu Nisenu, Konstancinom drugom mužu, da joj je zet umro na rukama.
Mocart je bio ozbiljnije bolestan od 20. novembra, bolovao je poslednje četiri godine, ali je poboljevao od detinjstva. Zato oni koji su bili uz njega verovatno nisu slutili da mu je kraj. Dan ranije održao je probu nedovršenog “Rekvijema”, istina iz kreveta, 18. novembra dirigovao je na otvaranju novog masonskog templa lože Zur gekronten Hoffnung. Bio je mason, i to ugledan među braćom. Dva meseca pred smrt još je jahao. Verovatno bi to i nastavio da u besparici nije morao da proda svog konja.
Kao muzičar, bio je potpuno zaboravljen. Umro je u bedi, u kući nije bilo novca za sahranu. Zato je zakopan u zajedničku grobnicu. Njegovo siromaštvo bilo je jedna od velikih tajni. Biografi su, kasnije, izračunali da njegovi prihodi i nisu bili tako mali. Za operu “Don Đovani”, recimo, dobio je oko današnjih 14.000 evra. Izdavač Artarija platio mu je za kvartete posvećene Hajdnu 450 florina (oko 9.000 evra), za “Figarovu ženidbu” isto toliko. Koncerti koje je davao u korist plemstva donosili su mu između 500 i 1.500 florina, a časovi svakog meseca više od 500 današnjih evra.
H. C. ROBINS Landon je izračunao da je Mocart dok je živeo u Beču zarađivao godišnje od 2.000 do 6.000 florina, to jest od 40.000 do 120.000 evra. “Ne kao Majk Džeger, ali ne ni tako loše”, piše Robins Landon u “1791. poslednja Mocartova godina”. Poređenja radi, godišnji prihodi jednog sluge bili su 12 florina, hirurga 800, a učitelja 300 florina.
Gde je odlazio toliki novac?
Mocart je umeo da troši. A tek Konstanca. “Prepuštala se nagonima, volela je zadovoljstva, bila je potpuno prilagodljiva i povodljiva. I dok je Volfgang, isto tako, bio sklon haotičnom materijalnom rasipništvu, bila je najprirodnija stvar za nju da učestvuje u tom haosu... Mada je njeno rasipništvo odigralo svoju ulogu u porodičnoj finansijskoj propasti, ipak nije bilo veće od Mocartove neumerenosti”, piše Volfgang Hildeshajmer u knjizi “Mocart” (izdanje “Dereta”, prevod Gordana Trbojević).
Neki misle da je Mocart gubio novac na kocki. Nije dokazano. Mada je uvek bio spreman da se bavi nekom novom vrstom zabave, bilijar mu je bio najveća strast kad nije komponovao. Ali, najviše je voleo da igra sam! I da za to vreme priča sa Konstancom. Ostala je, dakle, tajna kako je Mocart proćerdao svoje bogatstvo.
VEĆINA biografa smatra da Konstanca nije bila ni svesna veličine svog muža. Ali, kada se preudala za danskog diplomatu Georga Nikolausa Nisena “postala je dostojanstvena i staložena, razborit staratelj nasleđa”. Verovatno ju je na ovakav put izveo sam Nisen. Nadživela je i njega. Tada je imala vizitkartu na kojoj je pisalo “udovica državnog savetnika Fon Nisena, ranije Mocartova udovica”. Titule za poštovanje. Do njih je stigla zahvaljujući i svojim revnosnim boravcima u banjama, za vreme Mocarta u Badenu, tokom braka sa Nisenom u Bad Gaštajnu. “Danas, 23. septembra 1829. imam sreće, uz pomoć blagoslova mog nebeskog Oca, da se dvanaesti put okupam”, unosila je u svoje beleške i ovakve detalje. Umrla je u osamdesetoj godini.
Nisen se latio pisanja prve Mocartove biografije. Nije je završio za života, učinila je to prilično trapavo Konstanca i objavila je 1828, dve godine posle Nisenove smrti. I pored Konstancinih nepromišljenih intervencija, ova knjiga je do danas dragocena. Ona je polazište u rasvetljavanju Mocartove tajne.
Ako tajna njegovog života i stvaranja uopšte može da se dokuči.
(Kraj)