Nacisti kolo vode

Piše: Pero Simić


POSLE dramatičnih apela koji su mu povodom divljanja albanskih separatista stigli od mnogih običnih ljudi, Titu su na ove pojave 1969. skrenuli pažnju i ratni šef njegove komunističke organizacije na Kosovu i Metohiji Pavle Jovićević, i centrala Službe državne bezbednosti Jugoslavije.

Jovićević je našao za potrebno da Tita posebno upozori na oživljavanje aktivnosti balista, pripadnika pronacističkog kvislinškog pokreta koji je tokom Drugog svetskog rata delovao i u Albaniji i na Kosovu i Metohiji.

"Dobar deo komunista na Kosmetu", tvrdi on, "nije sa svom ozbiljnošću shvatio opasnost od balista, jer protiv njih ne vodi nepomirljivu borbu. Zaboravlja se da je upravo zbog balista i njihovog uticaja, svojevremeno (početkom 1945) bila zavedena vojna uprava na Kosovu i Metohiji."

"Ne bez gorčine", nastavlja Jovićević, "ističem da su razni balisti, iredentisti i slični koje su naši sudovi osudili na dugogodišnje kazne zatvora digli glave i sada vrlo aktivno učestvuju u političkom životu Pokrajine, a da se protivu njih ne vodi odlučna borba. Daleko bi me odvelo kada bih vam ovde iznosio konkretne primere, jer su oni mnogobrojni, neke ću ipak, samo primera radi, navesti."

VEĆ prvi primer bio je veoma upečatljiv:

"Nekada je", piše u ovom pismu, "na Kosovu i Metohiji postojala ilegalna organizacija `Nacionalni pokret za priključenje Kosova i Metohije Albaniji` i bila razbijena, a samo najistaknutiji rukovodioci osuđeni na robiju. Pošto su izišli iz zatvora oni su se ponovo organizovali i sada rovare protiv naše zemlje."

"I ne samo to", ističe ratni sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju. "Oni se sada i fizički svete ljudima koji su učestvovali u otkrivanju i onemogućavanju njihovog rada i borbi protiv banditizma, a da za to praktično ne odgovaraju."

Kao ilustraciju, Jovićević navodi jedno ubistvo i ranjavanje u Peći i napad na miliconera u Dečanima, ali i činjenicu da se okoreli ekstremista Šefćet Dečani, koji je svojeremeno osuđen na devet godina robije ”danas kreće u društvu naših aktivista u Peći i aktivno na njih deluje”.

"Ilegalni saobraćaj preko jugoslovensko-albanske granice gotovo niko ne kontroliše", kaže Jovićević, obaveštavajući Tita da je rukovodstvo Kosmeta novembra 1968. ”petnaestak dana ranije znalo da se pripremaju demonstracije a da ništa nije preduzeto protiv onih koji ih organizuju”.

Jovićević predočava Titu i taktiku albanskih separatista na Kosovu i Metohiji:

"Sve što se može legalno izvojevati, treba izvojevati, a ostalo će se postići oružanom borbom."

Dovodeći u vezu separatističke demonstracije u ovoj pokrajini sa izjavama nekih od najviših kosmetskih funkcionera o navodnom pravu nacionalnih manjina Jugoslavije na samoopredeljenje i pretvaranje Kosova i Metohije u posebnu republiku, Jovićević rezignirano kaže:

"Nosioci takvih, najblaže rečeno, nezdravih diskusija su samo formalno osuđeni i na tome se stalo. Još je na svojoj dužnosti pokrajinski javni tužilac, jedan od nosilaca takvih diskusija, i taj čovek sada treba da pokreće krivični postupak protivu neprijateljskih elemenata koji su organizovali demonstracije u Prištini i nizu drugih mesta pod parolama koje su bliske njegovom, tužiočevom mišljenju. Pored njega, u pravosudnim organima se nalazi niz ljudi sličnih shvatanja."

Slika Kosmeta koju Jovićević predstavlja Titu nije nimalo ružičasta:

"Veliko je nespokojstvo u ovoj pokrajini. Neprijateljski elementi vrše pritisak na Srbe i Crnogorce da se iseljavaju sa Kosova i Metohije. Pripadnici svih nacionalnosti na Kosmetu se naoružavaju", ističe Jovićević, izražavajući spremnost da Titu o svemu ovome, ako ga interesuje, ”iznese i vrlo konkretne podatke”.

Nema dokaza da je Tito prihvato ovu ponudu, pa se albanski separatizam u ovoj pokrajini i dalje nesmetano širio, o čemu svedoči i strogo poverljiva informacija koju je mu je 24. novembra 1969. uputio vrh SDB Jugoslavije:

"U toku jučerašnjeg dana, rano ujutro, u mestu Istok rasturan je letak izrazito neprijateljske sadržine sa naslovom: `Poziv Kosova` i potpisom: `Prvaci revolucije`. Do sada su pronađena tri letka (na zgradi Opštinskog komiteta SK, osnovne škole i obližnjeg hotela). Nije isključeno da je letak napisan u većem broju primeraka, pa se pretpostavlja da se može pojaviti i u nekim drugim mestima."

Tekst letka, pisanog povodom 27. novembra, državnog praznika susedne Albanije, kojom je vladao izrazito staljinistički režim, bio je ovako sročen:


"Poziv Kosova - ej, sinovi, budite se, ustanite, preplavite ulice, čujte jecaje moje. Solidarišite sa proslavom 27. novembra, danom kada se potresa svet revizionizma. Ustajte jer i dalje nas ubija neverna senka izdajnika. Preplavite ulice i pokažite da ste Albanci.


"Ne ćutimo, jer nam je svugde zabijen nož u pogurena leđa od teškog ropstva. Ne trpite ropstvo, crnog neprijatelja da istrebimo, isterajmo ga iz naših ognjišta, jer nam slobodu osakati, nemamo zašto da umremo, jer ne bojmo se smrti, umrimo kako umiru heroji. Zemlju ćemo ukrasiti krvlju do konačne slobode. Odjek naših visokih ideala će se odazvati istoriji. Napustite nastavu, rad, dižite glas za 27. novembar, za istrebljenje neprijatelja.


"Sve snage za nacionalno oslobođenje i teritorijalno ujedinjenje. Živeo 27. novembar, vatreni dan za nacionalno oslobođenje i teritorijalno ujedinjenje. Živeo Murat Memeti, heroj beskompromisne borbe. S dubokim bratskim pozdravom, Prvaci revolucije."


"Jedan od autora letka, student Filozofskog fakulteta u Prištini Memet Džomboljaj, uhapšen je", kaže se u ovoj informaciji i dodaje:


"Sa njim je sarađivao i Međid Mehmeti, student iz Prištine, koji je posle hapšenja Džomboljaja pobegao u Preševo. Otac Međida je za vreme rata bio pripadnik SS trupa."


TAJNA VEZA
DOK su kosmetski političari sve više udaljavali Kosovo i Metohiju od Srbije, šef srpske policije Slavko Zečević je, sudeći po jednom tek otkrivenom dokumentu, održavao i specijalne veze sa Titom i kod njega slabio pozicije tadašnjeg rukovodstva Srbije! To pokazuje pismo koje je Titu 23. avgusta 1970. uputio general-potpukovnik Ivan Mišković, načelnik Uprave bezbednosti JNA.

"Kako se, izgleda, drugovi iz rukovodstva SR Srbije pripremaju da, po Vašem dolasku u Beograd, a prije Vašeg puta u Lusaku, traže prijem kod Vas, a na bazi navodno ranijih dogovora sa Vama, bilo bi veoma korisno da druga Zečevića primite prije toga. No, i neovisno od toga. Zato predlažem da ja dođem sa njim iz Beograda u Valbadone radi organizacije dolaska na Vangu, a u duhu odluke koju ste doneli, a i potrebe da Vam i sam neke stvari referišem. Mi bi, kad Vam vreme odgovara, mogli doći avionom kad god Vi to odlučite", kaže se u ovom pismu.


ODBAČEN PREDLOG

JOVIĆEVIĆ je Titu skrenuo pažnju i na rasulo u Savezu komunista na Kosovu i Metohiji.

"Činjenica je", piše on, "da su komunisti razjedinjeni i to na ono što je najgore - na nacionalnoj osnovi."

Pitajući se "šta onda reći za stanje u masama", Jovićević Titu predlaže:

"Moje je mišljenje da u ovom momentu progresivne snage na Kosovu iz raznih razloga nisu u stanju da same izdađu na kraj sa neprijateljskom aktivnošću. Nužno je organizovano pružanje političke pomoći Pokrajini iz republičkog i saveznog centra.

"Do sada", primećuje Jovićević, "takva pomoć nije bila dovoljna ni efikasna, a u nekim konkretnim slučajevima imala je suprotno dejstvo."

Prema onome što je usledilo, Tito nije prihvatio ni ovaj predlog Pavla Jovićevića.