Enver hvali Fadilja

Piše: Pero Simić
STALJINISTIČKI režim Albanije decenijama je pomno pratio i podsticao separatistički pokret kosmetskih Albanaca, o čemu svedoči i jedan stogo poverljivi razgovor vođen između albanskog ambasadora u Beogradu Lika Seitona i člana Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Fadilja Hodže.
Ovaj susret, koji se odigrao 14. maja 1971. u glavnom gradu SFRJ, ambasador ”zemlje orlova” počeo je izražavanjem divljenja komunističkom lideru kosmetskih Albanaca, a onda je iz džepa izvadio zvanični govor, koji je već bio verifikovan u Tirani. Ovaj govor, koji se čuva u poverljivoj arhivi Ministarstva inostranih poslova državne zajednice Srbija i Crna Gora, ambasador Seiton je počeo rečima:
"Druže Fadilje,
Nedavno sam bio u Tirani gde sam imao priliku da se sretnem sa drugom Enverom. Prilikom ovog susreta, drug Enver mi je naložio da Vam prenesem puno njegovih pozdrava.
Albanski narod i on sam obožavaju plamena patriotska osećanja albanskog patriotizma celog albanskog naroda Kosova, Makedonije i Crne Gore, a drug Enver se neizmerno raduje Vašim naporima, druže Fadilje, na jačanju zajedničkih osećanja i odbrani tekovina i svih ostalih prava koja pripadaju albanskom narodu SAP Kosova u okviru Ustava SFRJ.
Drug Enver je srećan kad vidi da na Kosovu prosveta i albanska kultura značajno napreduju i u tom pravcu s naše strane, u okviru mogućnosti, nećemo štediti ništa da bi vam pomogli razmenjujući i naša iskustva sa našom braćom sa Kosova.
Sa posebnom radošću smo saznali, na osnovu rezultata poslednjeg popisa stanovništva, da na Kosovu živi 918.000 Albanaca, ne računajući Albance koji žive u Makedoniji, Crnoj Gori i u ostalim republikama Jugoslavije.
Ovo pokazuje veliku vitalnost albanskog naroda i sačinjava jednu snagu i nepokolebljivo jedinstvo, što obraduje sve one koji mu žele dobro, ali to je i jedno upozorenje onima koji njemu to ne žele.”
AMBASADOR je našao za potrebno da kaže kako njegova zemlja prema ”bratskim narodima Jugoslavije gaji jedno iskreno prijateljstvo”, a da je saradnja između Državnog univerziteta u Tirani i Univerziteta u Prištini ”krenula u dobrom pravcu”, a na šta je sve mislio kad je ovo rekao uskoro će se videti.
Nepuna četiri meseca posle izražavanja ”jednog iskrenog prijateljstva prema bratskim narodima Jugoslavije” iz Tirane se oglaša Ambasada Jugoslavije. U šifrovanom telegramu upućenom u Beograd savetnik jugoslovenske ambasade Milorad Komatina 6. septembra 1972. javlja da je ”praksa Albanije da Kosovo tretira posebno od SFRJ ili naporedo sa njom pre neki dan izražena u takvoj formi da zaslužuje posebnu pažnju”.
Opisujući taj incident, Komatina kaže da su dva državna lista Albanije, ”Zeri i populit” i ”Baškimi” 1. septembra te godine najavili skoro održavanje naučnog simpozijuma u Tirani ”Iliri i poreklo Albanaca”.
"U radu simpozijuma", pisala su ova dva lista, "učestvovaće više od 40 stranih naučnika, arheologa, istoričara i lingvista iz 13 zemalja Evrope, Azije, kao i Kine, Velike Britanije, Francuske, Jugoslavije, Italije i drugih zemalja, i 22 naučnika sa Kosova."
Sličnu, još provokativnije intoniranu vest sročila je i emitovala i ATA, službena novinska agencija Albanije: ”U radu simpozijuma učestvovaće više od 40 stranih naučnika, arheologa, istoričara i lingvista iz 13 zemalja Evrope i Azije i naučnici sa Kosova.”
SAVEZNI sekretarijat za inostrane poslove SFRJ uložio je zbog ovih incidenata zvanični protest Albaniji, ali provokacije iz Tirane nisu prestale. ATA je, prema jednom telegramu ondašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Tirani Jovana Pečenovića, ”u svojim informacijama i dalje izdvajala naučnike albanske narodnosti sa Kosova, iz Makedonije i Crne Gore od ostalih naučnika iz Jugoslavije”. Iza pominjanja nealbanskih naučnika iz naše zemlje ”stavljala je - Jugoslavija”, a za ove sa Kosova stavljala je - Priština”. Čak su domaćini učesnike ovog skupa ”za pozdravljanje sa Enverom Hodžom odvojeno poređali naučnike albanske, a odvojeno naučnike drugih nacionalnosti iz Jugoslavije”.
Jugoslovenska ambasada u Albaniji je te 1972. te ”iz vesti Radio Tirane” saznavala da je u glavnom gradu Albanije potpisan ”protokol o nastavno-naučnoj saradnji između Univerziteta u Prištini i Državnog univerziteta u Tirani". O gostovanju nekih delegacija sa Kosova i Metohije u ovoj susednoj zemlji Ambasada SFRJ je u nekim slučajevima bila obaveštena tek kada su članovi tih delegacija završili boravak u Albaniji i vratili se u Jugoslaviju.
U ukupnoj robnoj razmeni Jugoslavije sa Albanijom Kosmet tada učestvuje ”sa nešto preko 10 posto”, a na području kulturne razmene i nacionalističke indoktrinacije omladine Kosova i Metohije ”situacija je obrnuta”.
Vrh Jugoslavije je sve to tolerisao, a Tito je marta 1973. od ambasadora Pečenovića tražio ”fleksibilnost u postavljanju prema Albaniji”.
- Oni će nas - govorio je on tada - i dalje napadati povremeno, ali to ne treba da utiče na našu politiku prema Albaniji.
U takvoj situaciji bilo je pitanje dana kada će Albanija, ohrabrena popuštanjem najužeg rukovodstva Jugoslavije, i zvanično izraziti svoje teritorijalne pretenzije prema Srbiji i Jugoslaviji.
(Nastaviće se)