Pismo Hristu

Priredila: Mirjana RADETIĆ

"AKO si siguran da osećaš priziv i želiš da se zavetuješ reči Gospodnjoj i Pravoslavlju, ako iskreno veruješ da tamo treba da usmeriš svoju energiju, jer ćeš samo u takvom služenju naći zadovoljstvo u potrebi da služiš Bogu, onda neka tvoje korake upravlja tvoja vera..."

Reči starog sveštenika iz crkve svete Tekle u Konstantinopolju, u kojem se s 13 godina obreo da zaradi hleb, grčki svetitelj Nektarije Eginski nikada nije zaboravio. Kud god je išao, i sve što je za života radio, bilo je za narod, a u slavu Boga. I bezbrojna su dela ovog grčkog svetitelja koji se kao čudotvorac proslavio u svojoj crkvi i širom pravoslavlja. Njemu se danas posebno mole bolesni od teških bolesti, zbog čudesnih isceljenja koja su se počela događati s danom njegove smrti. Pripisuje mu se više od dve hiljade čuda.

Sudbinu novoprojavljenog grčkog sveca (umro 1920. godine i sahranjen u svojoj zadužbini, Svetotrojičkom manastiru na grčkom ostrvu Egina) odredile su već rane godine njegove mladosti. Radeći kao dečak teške poslove kod surovog gazde, s pocepanom odećom i dotrajalim cipelama, odlučio je da jednog dana napiše pismo, na kojem je stajala adresa "Isusu Hristu”.

"Toliko sam mnogo radio, Gospode, a nisam u stanju da majci pošaljem nijedan groš", napisao je u njemu. "Čim zakrpim svoju odeću, ona se pocepa ponovo... Sinoć sam se gazdi obratio za pomoć, ali me isterao napolje. Molim te da mi oprostiš što te uznemiravam svojim nevoljama..."

DOGODILO se - kazuju njegovi biografi - da je pismo u poštu poneo dečakov komšija, koji ga je - iznenađen samom adresom - otvorio sažalivši se na dečaka. Odlučio je da dečaku pošalje paket s odećom i novcem, na kojem je pisalo "Hristos, Anastasiju". Iako je kasnije doznao ko stoji iza ovog dobrog dela, Anastasije (kako glasi svetovno ime ovog sveca) okrenuo je život veri. "Istinska je sreća naći se u Crkvi", pisao je kasnije, "a ne na kasnim noćnim gozbama, na pijankama ili onim ozloglašenim mestima... Sreća se lako može pronaći u praskozorju, u jutarnjoj šetnji, u pevanju ptica, u lepoti cveta, u čistom srcu..."

U knjizi "Zemaljski anđeo - nebeski čovek", koja je izašla kod nas u Ediciji "Svetački obraz", zaslugom Pravoslavne misionarske škole pri Hramu svetog Aleksandra Nevskog, beleži se još jedan događaj iz detinjstva u prilog njegovoj svetosti. Kada je kao mali krenuo u Konstantinopolj, zamolio je kapetana da ga bez karte pusti na brod. "Prošetaj malo, mali, pa dođi da te povezem." Anastasije je razumeo ironičnu primedbu, i dok je sa suzama stajao u pristaništu, gledao je kako u posadi na brodu vlada metež. Mašine nisu htele da krenu. "Molim vas povedite me sa sobom", rekao je kapetanu, i čim je nogom stao na brod - motori su zabrujali.

DOK je na Egini 1914. godine obnavljao manastir Svete trojice, često bez ikakve hrane i novca, svetom Nektariju su svakodnevno pomagali lokalni ribari, donoseći mu po povratku sa pučine ribe i morske plodove. Jednoga dana, ribari su pred njim zaplakali, jer su im mreže pokidali morski psi. "Moja deca već četiri nedelje odlaze na spavanje bez večere", plakao je pred Nektarijem jedan od njih, "a stidim se da na trgu prosim". Na strah da jata ajkula neće brzo otići iz ovih voda, jer gde god dođu, ostaju duže i donesu propast, sveti Nektarije zatražio je da mu u manastir donesu pokidane mreže.

Uneo je mreže u kapelu, blagoslovio, i već posle prvog izlaska na more, ribari su Nektariju doneli dve pune vreće riba.

Uvek se treba uzdati u Božju pomoć, govorio je vernima kad su stizale nevolje raznih vrsta. Tako se jedanput, pritisnut teškim finansijskim problemima, u trenutku kad nije imao novca da isplati majstore za deset dana zidanja po manastiru, Nektarije molio cele noći. Sutradan je iznenada dojahao na konju poštar i doneo veliki prilog vernika iz Kanade.

Nastavlja se


OVIH dana izašla je iz štampe knjiga "Zemaljski anđeo - nebeski čovek", u kojoj je opisan život i čudesna moć svetog Nektarija Eginskog. U feljtonu koji započinjemo, "Novosti" će objaviti najinteresantnije delove iz te knjige koja je pobudila izuzetno interesovanje javnosti.