Vera kao lek

U KNJIGU čuda svetog Nektarija, koja je sabrala Grčka pravoslavna crkva, upisana je i ova priča jedne bolesnice, koja se lečila na Atinskoj onkološkoj klinici "Sveti Sava".
"Godine 1949. operisana sam od raka, i tom prilikom mi je uklonjena materica. Po završetku lečenja, doktor mi je radosno saopštio da moj život više nije u opasnosti. `Ničega se nemoj plašiti`, rekao je. `Međutim, ako nekada primetiš krvarenje, znaj da je kraj blizu, jer ono označava recidiv bolesti.`
Proteklo je osam godina. U maju 1957. ponovo sam osetila blove u predelu stomaka, a jedne večeri mi je započelo i krvarenje. Znači, približava se kraj. Čitave noći nisam uspela da zaspim i plakala sam od očajanja. Ujutro mi je u posetu došla sestra sa mužem. Upravo se vratila sa Egine, gde je boravila za Vaskrs. Videvši da sam neutešna, upitala me šta se dogodilo. Objasnila sam razloge svog očajanja, ali moja sestra nije pokazivala nikakvo čuđenje ili zbunjenost. Naprotiv, ona mi je sa velikom verom i odvažnošću rekla da svoje pouzdanje crpe iz poverenja u svetog Nektarija.
`Ničega se nemoj plašiti, ti veruješ u Boga i poznata su ti mnoga čuda koja je sveti Nektarije učinio u našoj porodici.` Pri tom je iz tašne izvadila bočicu sa jelejem iz svetiteljevog kandila koju je donela sa Egine, i rekla: `Uzmi jelej, pomoli se svetitelju i on će te isceliti. I ja ću se moliti za tebe. Pomaži stomak ovim jelejem.` Poslušala sam sestrine savete i zamolila svetitelja za pomoć. Dogodilo se čudo, jer su bolovi utihnuli, a krvarenje je prestalo. Od tog doba pa sve do danas (1962. godina) ja sam savršeno zdrava."
JEDNA žena sa Lezbosa, K. S. ispričala je da se u aprilu 1963. svakodnevno pogoršavalo stanje njenog desnog oka. Nakon kraćeg perioda, oko je potpuno izgubilo vid.
"Zamislite koliko je bilo moje očajanje", kaže ona. "Plakala sam kao dete znajući da više neću moći da se staram o svojoj paralizovanoj kćeri. Otputovala sam u Atinu, gde su me prijatelji odveli na Očnu kliniku "Frederika" radi ispitivanja. Rendgenski snimak je pokazao da je došlo do izlivanja krvi i da je to neizlečivo. Na Lezbos sam se vratila razočarana i lišena svake nade.
U nedelju sam otišla u crkvu. Nakon liturgije, zapazila sam časopis `Sveta Marina` (u njemu se često govori o čudima svetog Nektarija), kojeg smo moja paralizovana ćerka i ja redovno čitale. Pala sam na kolena pred svetim ikonama i počela da mu se molim. Ujutro sam se probudila veoma rano, i otvorivši oči primetila da vidim na oba oka. Ustala sam, i usrdno blagodareći, tri puta sam se prekrstila i pomazala svoje oko uljem iz kandila. Iz oka je potekla neka hladna tečnost, slična vodi. Isticala je veoma dugo i imala sam utisak da se moje oko otapa. Od tog doba u stanju sam čak i da šijem..."
Arhimandrit Amvrosije Lazaris, iz manastira presvete Bogorodice u Amfikliji, ispričao je o čudu koje se, zahvaljujući svetom Nektariju, dogodilo i njemu.
"1989. godine otkriveno je da imam veliki kamen u desnom bubregu. Onda znate kakva je to muka, to se ne može opisati. Odlučeno je da odem u Švajcarsku, i u tome mi je neizmerno pomogao mitropolit Švajcarske Damaskin. Postarao se da budem prebačen u Državnu bolnicu u Ženevi. Operaciju je trebalo da izvrši g. Tajar, poznati stručnjak. Oko jedan čas posle ponoći - došao je dan operacije - sedeo sam na krevetu i molio se svetom Nektariju. Dok sam se molio, pojavio se svetitelj, sa skufijom na glavi, u monaškoj rizi. Reče mi: `Zašto se plašiš i nemaš dovoljno pouzdanja?` Prislonio je svoj dlan na mesto gde sam imao bolove, na bolesni bubreg. I nestade bol. Osetio sam kako mi se onaj poveliki kamen spušta niz mokraćni kanal i ispada u posudu.
Ujutru je došao profesor lično u moju sobu i kaže: `Oče Amvrosije, jeste li spremni?` Rekao sam da sam spreman, ali da želim da mu nešto pre toga pokažem. Kad je video veliki kamen, za koji je rekao da samo operacijom može da se otkloni - osenio se krsnim znakom i rekao: `Vi Grci imate Boga! Mi nemamo ništa!`"
(Nastaviće se)