A putnici živi

PRIREDILA: Mirjana RADETIĆ
IAKO je još za života bilo znakova njegove svetosti, tek po smrti je nekadašnji mitropolit pentapoljski, potonji sveti Nektarije, u narodu proglašen za svetitelja. U tri otvaranja groba, njegove mošti nađene su netruležne, dok su se čuda (crkveni "uslov" za oreol) nizala jedno za drugim.
Igumanija manastira Svih svetih, mati Filoteja, pripovedala je priču o svetom Savi sa Kalimnosa, koji je služio liturgiju u Svetotrojičkom manastiru na Egini. "Kada se sveti Nektarije upokojio, sahranio ga je lično sveti Sava, jer je bio sveštenoslužitelj. Tokom tri dana i tri noći osvanjivao je na njegovom grobu, vodeći razgovore sa svetim Nektarijem. Pošto su čule šapat kod groba, monahinje su potražile oca Savu u keliji i pronašle ga - sakupivši se sve zajedno - na grobu svetog Nektarija.
Sveti Sava je od igumanije zatražio da ga ne ometaju 40 dana, dao joj ikonu svetog Nektarija i rekao joj: "Uzmi ovu ikonu i stavi je na nalonj." Igumanija je odgovorila: "Kako mogu ikonu da stavim na nalonj, kad još ne znamo da li je svetitelj? Znate da postoje pritužbe i da mitropoliti sve istražuju. Ne želite, valjda, da vam zatvore manastir." Otac Sava joj je na to odgovorio: "Uzmi ikonu, stavi je na nalonj, i ne raspravljaj o volji Božjoj."
Gospodin Filalitis iz Halkide imao je jake bolove u stomaku, i danonoćno je prizivao svetog Nektarija da mu povrati zdravlje. Kad je operacija raka prošla, okupio je 55 svojih sugrađana da iz Tive (Tebe) odu na poklonjenje svecu, ali se malo niže od pokloničkog hrama dogodilo da osovina na autobusu pukne, autobus sleti s puta i probije ogradu. Usput naleti na jedan bor i obori ga, surva se sa nadvožnjaka. U padu nisu ostali čitavi nijedno staklo i nijedan točak.
Očevici jave policiji za nesreću, koja ubrzo dođe sa kolima hitne pomoći i plastičnim kesama za mrtve. Kako su svedočili putnici, autobus se zakucao skoro uspravno, zadnjim delom na zemlji. Vrata su se zaglavila, u olupini se sve izmešalo i isprevrtalo - ljudi, torbe i ostalo. Ali, u autobusu, svih 55 putnika živo! Niko nije prošao ni s najmanjom ogrebotinom, nikome ni nos nije bio razbijen. Policajci i bolničari nisu mogli da veruju svojim očima. Mnogi od putnika, međutim, poneli su na pokloničko putovanje i ikone svetog Nektarija, i čudo je pripisano njemu.
Na mestu gde se udes dogodio, spaseni su podigli ikonostas koji obilaze svake godine 30. aprila ili 1. maja, kad se svecu služi slavoslovlje.
Dimitrakis Kamberis, dečak od 12 godina iz mesta Varkiza, bio je već u komatoznom stanju zbog teškog oblika tetanusa kad je primljen u Dečju bolnicu. Jetra mu je bila već gotovo van funkcije. Počela je borba za njegov život. Dečakovi roditelji, ljudi duboke vere, nisu izgubili nadu. Odu u Kamarizu i pozovu starca Nektarija koji u bolnicu stigne kad je dečak već bio u kritičnom stanju. Ovaj kaluđer ponese sa sobom svetiteljeve mošti, premaže mu čelo uljem iz kandila i oseni dečaka krsnim znakom, moleći se dugo kraj njegovog kreveta. Zatim se vrati u manastir.
Dečak u jednom trenutku otvori oči, uspravi se u krevetu i upita majku: "Gde je onaj dedica koji me osenio krstom?" Uskoro se vrati kući zdrav.

KNJIGA, IKONA
* KNJIGA "Sveti Nektarije Eginski - zemaljski anđeo, nebeski čovek", iz edicije Svetački obraz, može da se nabavi u prodavnicama Srpske pravoslavne crkve i u hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu.
* U zemunskom manastiru svetog arhangela Gavrila nalazi se odnedavno ikona ovog čudotvorca koja se iznosi samo petkom, za večernje, kad mu se služi akatist. Ikona je stigla iz Svetotrojičkog manastira na Egini, zadužbine novoprojavljenog grčkog svetitelja.
* U manastiru Rakovica čuvaju se častice moštiju svetog Nektarija Eginskog koje se otkrivaju za narod na dan ovog svetitelja, 22. novembra, ili kad dođe veća (najavljena) grupa vernika.