Vera i - bolest

PRIREDILA: Mirjana RADETIĆ
JEDNA gospođa iz Atine, po imenu Marija Rotas,zabeležila je ovo čudo svetog Nektarija.
"Krajem leta 1998. godine izašao mi je mali mladež na desnom ramenu. Rekoh sebi, proći će.Međutim, vremenom je postajao sve veći, menjao oblik, boju,čudno me boleo. Posle nekog vremena,počeo je da izlazi i na levom ramenu.Uznemirih se.Pomislih:"Starče Nektarije, pomolite se za mene,kao što činite za tolike ljude iz cele Grčke i iz inostranstva". Tako i bi.
Jednog zimskog dana, nešto pre božićnih praznika,otišla sam u poklonički hram svetog Nektarija i iznela svoj problem svom duhovnom ocu, imenjaku ovog svetitelja. Dao mi je blagoslov i osenio me krstom, rekavši:"Da ga pipnem?Gde je?" Odgovorila sam:"Evo ovde". On je rekao:"Čedo moje, ovo ne izgleda dobro.Što duže čekaš,to je gore.Idi kod hirurga.Ali, verovatno će to preduprediti Bog".
Pošto mi je rekao da treba da operišem,treba da operišem! Ne dopada mi se da idem kod hirurga, ne poznajem nijednog lekara, šta da radim?I tako počeh da tražim dermatologa,ili plastičnog hirurga, koji bi bio najbolji da postignem najbolji rezultat ,kako ne bi ostao nikakav ožiljak. Tražila sam i raspitivala se ovde-onde,samo da nađem nekog ko bi mi ulivao najviše poverenja uz pomoć Božiju.Pošto je prošlo oko 15 dana,primetila sam da je mladež sa levog ramena nestao, a da se sa desnog povlači.Kako prođe koji dan,tako se vidi promena u obliku i boji.Pomislih:"Treba to da kažem starcu". Tako je i bilo.Uzeh auto i odoh.Starac mi reče:"U redu si, Bog je bio brži, uslišio je tvoje molitve".
Gospođa Anđelika, supruga Apostola Canisa iz mesta Markopulos, rodila je devojčicu.Radost rpoditelja,rodbine i prijatelja nije se mogla opisati.Međutim, veoma brzo,radost je ustupila mesto brizi, bolu i tuzi.Ispitivanja lekara dokazala su da novorođenče ima srce veće od normalnog.Putanja linije života nije ocrtavala ništa dobro.Međutim, u tami očajanja, bila je mala svetla pukotina nade.Verujuća porodica,posle prvog šoka,svratila je svoj pogled prema nebu,tražeći pomoć Božiju.
Štaviše, bebina baka Marija Pezis - iz Lavriona - podstakla je rodbinu da krenu u Kamarizu.Stigli su u poklonički hram i pali na kolena pred čudotvornom ikonom svetog Nektarija. Posle molitve monaha, uzeli su ulje iz upaljenog svetiteljskog kandila i otišli u porodilište,srca punog pouzdanja. Novorođenče je pomazano jelejem, i danas je to veliko zdravo dete.
Gospodin Joanis Rombotis, iz Heliopolja,piše o svojoj ženi gospođi Mariji Rombotis: "Godinu dana moja žena je bolovala od bubrega.Imala je masu leukocita u mokraći i srčane smetnje.Lekari su smatrali da je njeno stanje kritično .Jedne nedelje,pozvali smo našoj kući sveštenika iz hrama svete Marine u Heliopolju da je pričesti. Posle pričešća i pomazivanja tela uljem svetog Nektarija,bolesnica je došla sebi."
Sveti Nektarije je, po svedočenju Antiope Teodoropulos iz Egija, izlečio njeno dete od alergijske astme.
"Moj sin Teodor patio je od alergijske astme,kada je imao otpilike jedanaest meseci.Svake večeri sam bdela pored njegovog uzglavlja,gledajući ga kako izuzetno teško diše. Na nsereću, nijedan lekar nije uspeo da izleči mog malog sina.Čak i za vreme letovanja,imao je napade teškog disanja.Pokušavala sam da ga umirim raznim lekarijama,ali uzalud.Rođaka me savetovala da dete zavetujem svetom Nektariju i poklonila mi je svetiteljevu ikonu.
Zakrstila sam Teodora ikonom sveca, držeći dete u naručju. Za deset minuta, on se umirio i počeo ujednačeno da diše.Otišli smo potom da se poklonimo svetitelju...
(NASTAVIĆE SE)