Tovar iz Konga

Piše: dr Dragoljub NIKIĆ
U JEDNOM hotelu stanovao je vlasnik najvećih uranskih rudnika u Belgijskom Kongu. Vlasnik se zvao Edgar Senger i već je dve godine bio emigrant u Americi. Pobegao je pred Hitlerovom armadom, koja je uveliko gazila Evropu i kretala da ostvari firerove bolesne ambicije - da pod svoju čizmu stavi ceo svet!
Ali, ovaj emigrant iz Belgije, bežeći preko Okana, sa sobom je, na brodu, doneo iz Afrike i jedan čudan tovar. Kao da je naslutio početak atomskog doba - prevezao je 1.200 tona uranove rude iz Konga, i taj dragoceni tovar, u visokom procentu veoma bogat uranom, odigraće značajnu ulogu u pravljenju prve atomske bombe, koja će, samo tri godine kasnije, biti bačena na Hirošimu i Nagasaki.
Edgar Senger je svoj tovar rudače istovario na prostor pod otvorenim nebom, na malo ostrvo pored Njujorka. Nalik na glinu, tu je rudača godinama stajala. Niko na tovar nije obraćao posebnu pažnju. Svi su mislili da se radi o kakvoj glini koja je tu bačena. Bilo je to 18. maja 1942. godine kada će uranska rudača iz Konga početi da se transportuje u Ouk Ridž i druga tajna mesta, na kojima su Amerikanci počeli da "kuju" atomsku bombu.
Bio je to drugi zvezdani trenutak atomskog doba kada je kapetan Nikols dobio saglasnost od Sengera da sa tovarom rudače krene u tajanstvenom pravcu. Da mu je poklanja, bez nadoknade.
A prvi zvezdani čas "atomske energije" zbio se samo četiri godine ranije u naučnim krugovima, u laboratoriji, u predgrađu Berlina - Dahlemu.
Godine 1938. dva nemačka naučnika fizike, profesori Oto Han i Fric Strasman otkrili su da se atomi urana mogu cepati i da se pri tom oslobađa ogromna snaga energije - jača i moćnija od bilo kakvog do tada poznatog klasičnog eksploziva.
O ovom otkriću nemačkih atomista Edgar Senger je čitao, pa je zato iz Afrike, tajnim kanalima, preko Okeana, krenuo sa tovarom rudače urana od 1.200 tona koja će, nije ni slutio, biti osnovna sirovina za "pravljenje" prve atomske bombe.
Sve ovo u vezi sa uranom u Americi je bilo strogo čuvana tajna, i zbog toga što su se i Nemci u Trećem rajhu uveliko bavili istim problemom - istraživanjem i otkrivanjem superoružja čija je tajna takođe bila vezana za element 92, odnosno uran.
U to vreme svi rudnici ove rudače koji su bili otkriveni na području kojim su dominirali saveznici u Drugom svetskom ratu imali su sasvim mali procenat u rudači urana i nisu bili za komercijalnu eksploataciju. A ona nalazišta koja su u sebi imala veći procenat bila su veoma udaljena i teško je bilo rudaču dopremati.
Armijski kapetan Kenet Nikols, koji je sa Sengerom vodio poverljive razgovore, samo nekoliko godina kasnije postaće general-major i šef Komisije za atomsku energiju pri Beloj kući odnosno Pentagonu.
KADA su u avgustu 1945. godine bačene bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, vođstvo tadašnjeg američkog vrha tražilo je izveštaj o "razornom učinku" novog, do tada svetu nepoznatog oružja, a odgovor je bio više nego zastrašujući: i Hirošima i Nagasaki pretvoreni su u pakao fizičkim razaranjem, požarima i radijacijom čije će se posledice za sav živi svet koji je ozračen osećati u budućnosti stotinama i hiljadama godina.
Tada je Hari Truman kazao: "Onaj ko bude imao ovakvo oružje - neprikosnoveno će vladati svetom!"
A taj svet je već tada bio podeljen na dve interesne sfere: zapadni, tzv. slobodni svet, i istočni, socijalistički lager; dva ideološki suprotstavljena sveta. Prvi su predvodile SAD, a drugi - SSSR. Između njih će biti uspostavljena takozvana gvozdena zavesa, a sa otkrićem atomske bombe, između ova dva bloka počeće u istoriji do tada nezabeležena trka u atomskom naoružanju i "hladnom ratu".
A pošto su tada, u leto 1945. godine, Amerikanci imali primat (posedovali su atomsko oružje), s razlogom su pitali političari naučnike: "Kakve su vaše procene kada bi Sovjeti mogli da dođu do sopstvene proizvodnje atomskog oružja?!" Američki naučnici u svojim procenama bili su jednoglasni: "S obzirom na naučni kadar, tehničke mogućnosti i zalihe odnosno rudnike urana, za tako nešto biće im potrebno najmanje trideset godina..."
A upravo je to američki vladajući vrh ohrabrilo i učinilo ga ležernim i opuštenim, iako su, oko istočnog bloka, sa svih strana, bile razapete špijunske mreže kojima je bio osnovni cilj: da doznaju šta na planu atomistike rade Sovjeti....
(Nastaviće se)