Možda je nastup Zdravka ?oli?a u Luksemburgu 1973. godine ve? pokazao ono što ?e kasnije ispraviti predstavnici hrvatske scene sa Rajkom Dujmi?em na ?elu, da pred Evropu jugoslovenska muzika ne može i?i sa onim što se nama svi?a
- Glasanje žirija pratili smo sedeći baš za istim stolom sa Šveđanima - seća se Kornelije Kovač. - Bilo je odmah jasno da su oni sigurni pobednici, jer su se izdvajali ne samo muzički, već i u odevanju. Dve pevačice su bile kao kada Barbike izvadite iz kutije. Sve je delovalo lepo, čisto, možda i sa malo kiča, ali - pobednički. Điljola Činkveti je tada osvojila drugo mesto, a Olivija Njutn Džon četvrto.
Pobeda grupe ABBA obezbedila je Švedskoj da 1975. godine bude domaćin "Pesme Evrovizije" u Stokholmu. Naša zemlja je ponovo imala kvalitetnu kompoziciju, ali ne i po evropskoj meri. Nastupila je ljubljanska grupa "Pepel in kri" s "Danom ljubeznih", kompozitora Tadeja Hrušovara i tekstopisca Dušana Velkaverha. U ansamblu je bilo nekoliko izvanrednih solista poput Ditke Haberl i Ota Pestnera. I u ovom "evrovizijskom meču" ponovo su, međutim, odlučivale iste "velike figure". Ispred daleko popularnijih "Šedouza" pobedila je holandska grupa "Tič-in" sa pevačicom Geti Kaspers.
Trinaesto mesto grupe "Pepel in kri" bio je razlog više da domaća publika još danima posle procenjuje da bi Neda Ukraden, koja je na jugoslovenskom izboru sa pesmom "Srce u srcu" bila druga, postigla veći uspeh. No, muzički stručnjaci su tvrdili da smo ponudili odličnu kompoziciju, koja u "igrama velikih" nije prošla, pa se već tada postavljalo pitanje - da li Jugoslavija i dalje treba da učestvuje na "Pesmi Evrovizije". Odbor se rukovodio i time da o evrovizijskom pobedniku odlučuju velike svetske diskografske kuće i veliki novac i da za tu "utakmicu" Jugoslavija nema "trkača".
Smatralo se, međutim, da se odustajanjem od evrovizijskog festivala gubi mnogo. Gledaoci su u mnoštvu pisama upućenih JRT-u i domaćim televizijama i časopisima, isticali da u televizijskom prenosu sa "Evrovizije" žele da gledaju i jugoslovenskog predstavnika. Negodovali su, takođe, i turistički radnici svesni reklamnog efekta nastupa svoje zemlje.
ABBA VLADAVINA
U POLA veka postojanja evrovizijskog festivala, najuspešniju karijeru od pobednika napravila je švedska grupa ABBA. Sedam-osam godina posle njihove pobede u Brajtonu, Evropom i svetom vladala je prava abamanija. Dva bračna para - Bjorn i Agneta i Beni i Ani Frid, postali su najslavniji Šveđani 20. veka, najveći izvozni proizvod te zemlje. Njihove pesme bile su najbolja lekcija o umeću pisanja pop-hitova: "Mama mia", "Dansing kvin", "Mani, mani...". Grupa se raspala 1982. godine, kada su se dva bračna para razvela. Ipak, njihova popularnost traje i danas. Krajem prošle godine pesma "Vaterlo" je proglašena za najveći hit svih "Evrovizija".
(Nastaviće se)