Tehnika kao sudbina

Piše: Boris RADUNOVIĆ
POSLOVIČNO - um caruje, snaga klade valja: združeni u retkosti koja se ipak događa, pravo su čudo stvaranja. Takvo se, jednom, na samom kraju 19. veka zbilo na Nijagari, gde je spojem velike snage reke s jedinstvenim stvaralačkim umom Tesle osvetljen svet i otkriven prizemni svemir. Iako svako čudo, kažu, traje tri dana, ovo već treći vek zaredom zrači jednakom snagom. Životno je i danas na sto pedesetu godišnjicu rođenja Nikole Tesle, u godini zahvalnosti i poštovnja koje mu ceo svet iskazuje nizom svečanosti s obe strane puta slave - od spomenika njemu na Nijagari do njegove urne u Muzeju njegovom, u Krunskoj ulici, u prestonom gradu Beogradu.
Očekuje se, svakako, da se, uporedo sa svečanostima u svetu i značajnim ustanovama srpskog naroda, održe i u samom narodu, ponosnom na svoje velikane, u svakom mestu, dostojno pripremani i osmišljeni programi proslave.
Muzej, sabranom građom o velikanu pun kao nar, dao je jednom od svojih sedam veličajnih odeljaka oznaku "Vizije i hipoteze". Ostvarenja za zemna života data čovečanstvu na upotrebu, od onih na Nijagari do hiljaditog patentom obznanjenog otkrića, samo su svakom vidljivi, opipljivi uzorci bogatstva Teslinog stvaralačkog uma; a onaj drugi, pretežni deo je, s množinom sjajnih ideja i rešenja, uporedivih jedino s nemerljivim brojem zvezda u svemiru, još ne ugledavši ovaj svet u vremenskoj stisci, ostao u tajnovitom svetu vizija, hipoteza, planova i skrovištu pepela velikanove urne u samom središtu Muzeja.
POŠTOVAOCI Tesle širom sveta, bilo koje da su rase, vere, nacije, napajaju dušu svakom novom publikacijom delića muzejske građe koja im do ruku dođe i svuda nailaze na razumevanje, pored ostalog i usled opšteg poštovanja koje se imenu i ličnosti ovog svetskog, a srpskog naučnika ukazuje a koje se ni tokom najvećih iskušenja u poslednjem zloglasnom jugoslovenskom građanskom ratu nije moglo poreći ili odreći ni na jednoj mržnjom zatrovanoj strani. Sastavljanjem određenog mozaika iz delića muzejske građe, bilo one već objavljene ili neke što još čeka na red za objavu, mogu se rasvetliti i uobličiti manje znane slike stanja i zbivanja, preko kojih Tesla postaje jasniji i bliži.
Jedan takav mozaik sastavljen od objavljene "Prepiske s rodbinom" i američkih novinskih napisa sa muzejske liste čekanja za izlazak na svetlo dana, predstavlja velikog izumitelja u obe boje, toploj i hladnoj; kao neranjiv, hladan um prirode i svemira, i kao ranjivo, toplo ljudsko biće.
Skoro sve vreme od osamdeset sedam godina svog ovozemaljskog života, Tesla je posvetio ispitivanju smrtniku nedostupnih skrivališta božanskih tajni, rasutih po beskraju najdublje tišine, koje su ga neodoljivo privlačile, a samom samotan leteći, ponirući u svemir, lebdeći u njemu sam, "leonujući" uz blagonaklonost Višnjeg, mogao ih je otkrivati i istraživati. Umnim uplitanjem po volji bogova u nepreglednu mrežu božjih zabrana, koji su ga očaravali i začaravali, ostao je bez važnog vremena za "zemaljske radove" i zemaljski život; stoga i nije čudno što je u opštenju sa svetom s tih visina bolje sagledavao i razumevao čovečanstvo kao celinu nego ljude pojedinačno, što se tek sporadičnim "spuštanjem na zemlju" preobraćao u osećajno ljudsko biće puno radosti i patnje, ljubavi i brige, i za druge ljude, svoj rod i narod.
ONO što je od malih nogu naslućivao, da u nemuštim daljinama postoje zabrani tajni koji će se samo njemu odavati i otvarati, sasvim neočekivano mu se rano, u dečačkim godinama, posvedočilo kada je, pred celim Gospićem, na glavnom trgu, razjasnio jednu vatrogasnu tajnu i zadivio prisutnu masu radoznalaca i stručnih lica. Dotadanja slutnja se u času pretvorila u nesumnjivo saznanje da je stekao naklonost besmrtnika, da je upravo postao njihov izaslanik na zemlji. Zato je nešto kasnije, u kritičnim nedeljama bolesti i borbe da preživi balansirajući kao na žici na rubu između života i smrti, odlučio da umesto namenjenog mu svešteničkog poziva izabere studije tehnike i, ozdravi li, postane inženjer.
Otac, sveštenik Srpske crkve, tu odluku za studije je odmah potvrdio, strepeći za sinovljev život, a možda i zbog nekog predosećanja ili samo pričinjavanja da nebrojeni zabrani lakše i radije otvaraju vrata tehničaru koji je istovremeno i vrstan izdanak teologa. Jedno je dakako znao: jaku vezu sa Bogom i božanskim koju je srpski narod od Svetog Save održavao preko svoje crkve i sveštenstva nasledio je i Nikola od oba roditelja i predaka putem predanja više pokolenja svešteničkih porodica Tesla i Mandić.
S tim božanskim u sebi i svojim zemaljski određenim nasleđem, visoki i bolešljivi, mladi Nikola Tesla iz austrijske srpske Vojne krajine, s austrijskim pasošem i državljanstovm, kreće u svet da čovečanstvu prinese plodove koliko po božjim zabranima tajni za zemna života dospe da ubere i iznese. Već prvi prinosi, viđeni na Nijagari kao moćni elektro-sistemi, razbili su mrklinu s noći i s dnevima iz izjednačili, a Nikoli Tesli, izgonitelju mraka iz velikog sveta, prečicom pribavili veliko svetsko ime, kojem ni na stotoj godišnjici rođenja sjaj nije oslabio; jubilej ga je još pojačao novim priznanjem - uvedena je nova "jedinica magnetne indukije" i nazvana "Tesla".
Ta jubilarna 1956. bila je uistinu godina zahvalnosti sveta Tesli za veličanstven doprinos čovečanstvu i stvaranju nove civilizacije koja je izvela čoveka u kosmos i tamo proširila život. O veličini Teslinog doprinosa savremenom svetu svedoči i pregledan, ozbiljan članak u američkom uglednom časopisu "Electrical Engineering".
(NASTAVIĆE SE)