Ispit na Nijagari

Piše Boris Radunović

VEĆINA inženjera vezuje ime Tesla za "Teslin kalem", toliko popularan za demonstracije visokog napona u školskoj laboratoriji. Malo ih, međutim, poznaje ovog čudnog, usamljenoga genija, kao pronalazačkog džina koji, ne samo što je mnogo uradio na utemeljivanju radija, grejanja indukcijom i osvetljenju pomoću gasnih cevi, nego je izumeo i indukcioni motor i ceo polifazni sistem koji je temelj moderne elektro-energetike, piše K. M. Svizi u časopisu "Electrical Engineering" septembra 1956. godine.
Sledećeg meseca Američki institut elektrotehničkih inženjera (AIEE) posvetiće svoj jesenji opšti skup u Čikagu, u Ilinoisu, 100. godišnjici rođenja Nikole Tesle, pokojnog potpredsednika, člana i nosioca Edisonove medalje AIEE, čudnog i plodnoga genija, jednog od najvećih pronalazača u elektrotehnici svih vremena.
Ovo će biti pomen s velikim zakašnjenjem, za praktičnog i rasipnog sanjalicu koji je svetu dao - pored osnovnih otkrića u radiju, elektroterapeutici, visokofrekventnom indukacionom grejanju, gasnim cevima i fluorescentnom osvetljenju, kao i bežičnom upravljanju plovilima i torpedima - i temelje za njegovu celu modernu industriju elektroenergetike.
Mnogo ranije, 1985. Teslin revolucionarni indukcioni motor i polifazni sistem za generisanje i prenos električne energije omogućili su prvo ozbiljnije zauzdavanje vodopada Nijagare. Danas, praktično, sva električna energija u svetu generiše se, prenosi i prevodi natrag u mehaničku energiju pomoću Teslinih motora i sistema. Kao dokaz da je Teslin sistem od isto tako vitalnog značaja za buduće atomsko doba kao što je bio od pomoći u kreiranju sadašnjeg doba električne energije, nova centrala "Dženeral elektrika" u Vest Miltonu, u Njujorku, daje istu vrstu Teslinih polifaznih struja kao i centrala na Nijagari iz 1895, koja još uspešno radi.
Priča o tome kako su Teslini polifazni pronalasci - prvi put dramatično demonstrirani na Nijagari - transformisali doba lokalnog električnog osvetljenja u novo doba električnog osvetljenja i energije na svakome mestu, i kako je ova univerzalna raspoloživost elektriciteta za uzvrat izmenila život, privredu i industriju u svetu, predstavlja ep o tehnici i inženjerstvu koji tek treba da se ispeva.

Tesla je 1877, kad je imao 21 godinu, počeo da studira tehniku na Politehničkoj školi u Gracu, u Austriji. Gramova dinamo mašina tek je bila stigla iz Pariza, i profesor Pešl je pred učenicima uključivao. Primećujući da četkice jako varniče, Tesla se glasno čudio zašto se ne napravi motor bez četkica, a Pešl je eksplodirao. Da li će ovo mlado čudo od čoveka konstantnu silu pretvoriti u obrtni rad kao kod gravitacije? To je bio još jedan od nemogućih planova.
Ali Tesla je više poverenja poklanjao svojim sopstvenim instinktima nego znanju svog nastavnika, i u pet sledećih godina u glavi je konstruisao i pogonio različite tipove jednosmernih i naizmeničnih mašina. Godine 1880. prebacio se na Univerzitet u Pragu, a naredne godine zaposlio se kod novoosnovane telefonske kompanije u Budimpešti.

JEDNOG popodneva 1882. sevnulo mu je kroz glavu rešenje za "nemogući" njegov motor. Jasno je video motor bez četkica i komutatora koji se okreće u električnom vihoru, tj. u magnetnom polju koje proizvode dve naizmenične struje van sinhronizacije u odnosu jedne na drugu. Tesla je štapom u pesku nacrtao šeme za indukcioni motor koji će on predstaviti pred AIEE šest godina kasnije.
Tesla je 1884. došao u Njujork sa četiri centa u džepu i s punom glavom ideja za razvoj svog duhovnog deteta, i sa ugovorom za rekonstrukciju jednosmernih motora za Tomasa Edisona. U početku, ne nalazeći podršku za svoje radikalne planove, bio je prinuđen da za život zarađuje kopajući kanale. Do 1887. on je, međutim, osnovao sopstvenu Teslinu električnu kompaniju i konstruisao modele motora bez četkica koji su se pokazali boljim od najboljih jednosmernih mašina tog doba.
Osnovni patenti za njegov motor i odgovarajući metod za prenos energije polifaznim strujama, odobreni su mu 1. maja 1888.
Dve nedelje kasnije održao je svoje klasično predavanje "Novi sistem motora i transformatora za naizmeničnu struju" pred Američkim institutom elektrotehničkih inženjera (AIEE). Kada je 1917. AIEE Tesli dodelio Edisonovu medalju za ove pronalaske, dr B.A. Berend je komentarisao ovo predavanje: "Od pojave Faradejevih `Eksperimentalnih istraživanja u elektricitetu`, eksperimentalna istina nije bila izrečena tako jednostavno i tako jasno kao taj opis generisanja i korišćenja polifaznih i naizmeničnih struja koji je dao gospodin Tesla. Njegovo predavanje je sadržavalo čak i osnovu matematičke teorije."
Na vrhuncu "bitke struja i sistema" stigao je Teslin motor. U Sjedinjenim Državama 1888. je radilo nekoliko dvadesetina električnih "sistema", od kojih je svaki projektovan za posebnu namenu i obično nazivan po pronalazaču ili promoteru. Bitka između zagovornika jednosmerne i naizmenične struje bila je u punom zamahu.

(Nastaviće se)