Svetska slava - strujom

Piše: Boris Radunović
SUDIJA Taunsend iz Okružnog suda za oblast Konektikat, zaključio je 1900. dalekosežnu odluku ovim rečima: "Svetla reflektora koje objekti tuženog bacaju na istoriji ove nauke služe samo da osvetle pronalazačke Tesline koncepte... On je taj koji je prvi pokazao kako pretvoriti Aragoovu igračku u moćnu mašinu; Bejlijev `laboratorijski eksperiment` u praktični uspešni motor; pokazivača u goniča; on je prvi razradio ideju da smetnje kod promene smera, kontradikcije naizmeničnog kretanja mogu da se pretvore u obrtanje koje daje korisnu snagu, vihorno polje sila. Ono što su drugi smatrali samo za nepromostive prepreke, neprolazne struje, suprotstavljene sile, on je ukrotio i, usklađujući njihove smerove, iskoristio u stvarnim motorima i udaljenim gradovima snagu Nijagare."
Centrala na Nijagari dokazala je da je Teslin polifazni sistem omogućio prvi praktičan način da se elektricitet jedne vrste generiše u velikim blokovima na jednom mestu, ekonomično prenese na veliko rastojanje i koristi za bilo koju svrhu na drugome mestu. Nikakva zamena koja bi se ovim načinom mogla po ekonomičnosti i raznovrsnosti približiti nije pronađena.
Harold Bak, glavni inženjer kompanije "Nijagarini vodopadi" od 1900. do 1907. kaže - da bi se isti rezultati ostvarili sa jednosmernom strujom, kako su predlagali Kelvin i Edison - bilo bi potrebno imati rudnik bakra koji bi se na sve strane širio od Nijagarinih vodopada i koji bi preduzeće upropastio u prvoj godini njegovog postojanja.
TESLINI izumi indukcionog motora i polifaznog sistema za univerzalnu distribuciju električne energije bili su sredstvo za ostvarenje ogromne revolucije u industriji, ekonomiji i u svakodnevnom životu sa obiljem električne energije svugde na raspolaganju. On se, ipak, iako pobuđen ovim uspesima, nije mogao skrasiti na poslu koji bi dalje bio samo tehničko poboljšavanje već učinjenih otkrića. Iskustvo od godinu dana kod "Vestinghausa" u Istočnom Pistburgu uverilo ga je da mu je inspiracija najbolja kada radi sam i nesputan.
Vratio se 1899. u sopstvenu laboratoriju u Njujorku da bi započeo istraživanja u novim oblastima iza nekoliko potpuno novih granica elektrotehnike i mehanike. Najspektakularnija među njima bila su njegova istraživanja pojava visokih učestanosti koja su mu donela svetsku slavu i doprinela mnogo područjima tehnike i nauke, kao što su radio, dijatermija, indukciono grejanje, osvetljenje gasnim cevima, oružje upravljano radijem.
Prvobitni interes Nikole Tesle za struje visoke učestanosti bio je plod želje da razvije električnu svetiljku koja će biti efikasnija i prilagodljivija od tek razvijanih Edisona, Svona i ostalih, ali mu je kasnije ideja bila da bi svetlo budućnosti moglo lako postati prigodno konstruisana i gasom ispunjena cev koju bi pobuđivale struje visoke učestanosti. S obzirom na to da je najnoviji Hercegov uređaj, kojim je pokazao da se oscilacije visoke učestanosti mogu proizvesti pražnjenjem kondenzatora, bio slab i neefikasan i opasan za svako dnevno osvetljenje, Tesla je razvio potpuno nov način dobijanja elektriciteta visoke učestanosti, stvorivši niz ingenioznih visokofrekventnih oscilatora učestanosti 33.000 ciklusa u sekundi.
Te mašine, osim što su sjajno služile ranim istraživanjima njemu, postale su i velika inspiracija nekoliko dekada kasnije za goleme visokofrekventne alternatore, kakve su drugi razvili za radio-komunikacije sa kontinuiranim talasima.
SLEDEĆI njegov i bolje poznat uređaj za proizvodnju struje visokog napona i visoke učestanosti bio je oscilacioni transformator ili "Teslin kalem", sa vazdušnim jezgrom. S ovim uređajem mogu se pretvarati slabe, prigušene oscilacije Hercovog kola do izuzetno podržanih struja skoro bilo koje željene jačine. U Kolorado Springsu izradio je 1899. "Teslin kalem" koji je stvarao veštačke munje preko procepa od 135 stopa.
U periodu od deset godina konstruisao je više od pedeset tipova oscilatornih transformatora-kalemove sa cilindričnim, konusnim i ravnim namotajima, sa uljnom izolacijom, vazdušnom, kalemove gde primarni namotaj okružuje sredinu sekundarnog i druge sa primerom na jednom kraju kao kod "Odinovog kalema". Radi povećanja efikasnosti kalemova razvio je obrtne redne varničare, transformatore i kondenzatore s uljnom izolacijom, prigušnice impregnirane voskom pod vakuumom.
Započevši istraživanja sa strujama visokih učestanosti, Tesla se zainteresovao i za novo područje nauke koje je sam nazvao "teleautomatika", a danas mi nazivamo "automatizacija ili "automatika", a to je konstrukcija i rad elektromehaničkih uređaja koji mogu "da misle za sebe", a to je, takođe, i upravljanje takvim uređajima sa odstojanja bez posredničkih žica. Ideju je dobio proučavajući sopstvene reakcije na spoljne uticaje, a sebe je počeo da posmatra kao neku vrstu mehanizma od krvi i mesa.
(Nastaviće se)