Nije dolar zlato

Piše: Boris Radunović
TESLIN veliki san na prelomu veka bio je da šalje električnu snagu bez žica tako što će Zemljinu kuglu celu učiniti delom gigantskog oscilatora. Ubeđen da je ovo moguće na osnovu rezultata sopstvenih eksperimenata u Kolorado Springu 1899. i 1900. počeo je sa konstruisanjem svog prvog demonstracionog postrojenja na Šorhamu na Long Ajlendu, nekoliko godina kasnije. Mada je pre nego što je uspeo da završi postrojenje ostao bez sredstava, dao je u glavnim crtama plan "Svetskog radija", koji je trebalo da bude pretprojekt ovoga; to je već predvidelo ne samo radio-difuziju nastalu 20 godina kasnije, već i mnoge od posebnih službi koje su od onda uspostavljane, čak i nekoliko koje su još uvek stvar budućnosti.
Uz predlog da se časovnici u svetu pokreću i sinhronizuju pomoću radija, Tesla je u plan uključio i "međusobno povezivanje, zajednički rad svih telefonskih centrala na zemlji; svetski prenos kucanih i rukom pisanih znakova - slova, pisama, čekova; uvođenje sistema svetske štampe; reprodukciju fotografija i svih vrsta crteža ili zapisa širom sveta".
IZNOSEĆI ovu ideju o emitovanju, Tesla je nastavio:
- Ja ne sumnjam da će se to pokazati vrlo efikasnim u prosvećivanju masa, posebno u još necivilizovanim zemljama i manje pristupačnim oblastima, da će to doprineti opštoj sigurnosti, komforu i udobnosti, isto tako i održanju mira. To podrazumeva više postrojenja, od kojih svako je u stanju da emituje pojedinačne signale do najdaljih granica na zemlji. Svaki od njih biće upućen do svake na globusu tačke. Uređaj će biti jeftin i jednostavan, moći će da se nosi i u džepu, da se podesi negde - na moru ili na zemlji, i on će beležiti vesti ili posebne poruke kakve će primati, koje će mu biti namenjene.
Osim što su demonstrirala sopstvena dostignuća kao istraživača i pronalazača, Teslina predavanja i napisi iz osamstodevedesetih godina pobudili su opšte divljenje starijih savremenika i veliki broj mladih ljudi da krenu u nova područja nauke o radiju i elektrici. U mnogobrojnim slučajevima ovaj uticaj i pismeno je priznavan, što najočiglednije pokazuju lična pisma preko sedamdeset pionira nauke i tehnike koje sam ja prikupio povodom Teslinog 75. rođendana 1931. godine. Ona su ukoričena i Tesli predata u vidu spomenara, a danas se nalaze trajno izložena u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Za svog dugog života, Tesla je mnoga uobičajena priznanja prihvatio, a izvesna odbio. 1894. dodeljeni su mu počasni doktorati univerziteta Jejl i Kolumbija, medalja Eliot Kreson od Franklinovog instituta. Američki institut elektro-inženjera dodelio mu je 1917. Edisonovu medalju, a 1934. grad Filadelfija ga je odlikovao medaljom Džon Skot za polifazni eneregetski sistem. Bio je član mnogih naučnih i tehničkih društava - počasni član Nacionalnog udruženja za električno osvetljenje, Američkog društva za unapređenje nauke.
KAO državljanin rođen u inostranstvu "čiji je uticaj po svom značaju i nacionalni i međunarodni, konstruktivan po svom karakteru i svrsishodan i po cilju", Tesla je maja 1938. zajedno sa Đovanijem Martinelijem i sudijom Feliksom Frankfurteom odlikovan počasnom poveljom od Nacionalnog instituta za brigu o imigrantima. Preosetljiv, na priličnom odstojanju od ostalih naučnika svog vremena, a pod uticajem unutrašnjih sila koje su čistu, pravu kreaciju činile najvažnijom stvari u njegovom životu, Tesla se slabo interesovao za naučne stupnjeve, povelje i odličja. Tvrdio je da svoja priznanja i odlikovanja drži u fioci ormana sa odećom, ali da papire o američom državljanstvu ima u sefu na čuvanju. Jednom prilikom je odbio poziv cara Viljema II da dođe u Nemačku i prikaže svoje eksperimente i da primi visoko odlikovanje, a drugi put je propustio da primi počasni doktorat od zapadnog Američkog univerziteta jer nije bio raspoložen da odvaja vreme od svog rada samo zato da bi prisustvovao ceremoniji.
Kao i mnogi pravi posvećeni naučnici i umetnici, ni Tesla nije imao smisla za novac, osim kao sredstva za produženje svog pronalazačkog rada. I on je naivno verovao da će mu novac automatski priticati u skladu sa njegovim potrebama. Da bi svom prijatelju Vestinghausu pomogao da se izvuče iz finansijskog škripca, Tesla je dopustio da mu milioni dolara iskliznu iz ruku cepajući unosan ugovor o autorskim pravima za polifazne izume, u zamenu za direktnu isplatu.
PREMA priči, ovo plaćanje je bilo ravno jedan milion, izvršeno Tesli lično, ali hladni poslovni izveštaji tu cifru svode na 200.000 koji su preneti Teslinoj elektirčnoj kompaniji gde je sam Tesla imao jednu trećinu interesa.
Mada su njegovi eksperimetni i predviđanja iz predavanja od 1891. do 1893, po opštem priznanju, bili nadahnuće za mnoge značajne pionire u radio-komunikacijama, koji su se tek posle pojavili, a zbog čega je Tesla dobio naziv "oca" bežične veze ili radija i od takvih autoriteta kao što su Adolf Slabi, tzv. Markoni Nemačke, i L. V. Ostin, koji je dugo bio na čelu istraživanja u radiju našeg Nacionalnog biroa za standarde, Tesla je za svoje pronalaske u radiju dobio malo ili ništa novca.
Verujući da je sama komunikacija od tačke do tačke pomoću Hercovih talasa bila očigledni cilj samih Hercovih eksperimenata iz 1887. Tesla nije ni pokušao da prijavi i patentira svoje prve aparate za ovu svrhu. Umesto toga, svom svojom maštom se bacio na pokušaje da razvije novi i efikasan sistem bežičnog prenosa talasa koji bi prenosili ne samo poruke već i snagu odnosno energiju za osvetljenje i motore. Nije nikada do kraja uspeo, ali je u svojim naporima - ironijom ili slučajno - načinio neke od najmodernijih Hercovih uređaja toga vremena, uređaja koje su drugi željno prihvatali za namene, manje ambiciozne, ali zato sa daleko većim profitom i neposrednim rezultatima.
(NASTAVIĆE SE)