Snovi samotnog genija

Piše: Boris Radunović
TESLINI eksperimenti sa bežičnim prenosom energije u Kolorado Springsu finansirani su bili od njegovog prijatelja Džon Džekoba Astora, turbinu je finansirao Džon Hejz Hamond, a eksperimentalnu stanicu za bežični prenos energije na Šorhemu, na Long Ajlenu, J. P. Morgan, a pošto Tesla nije mogao da dođe do dovoljno dopunskog kapitala da stanicu i zavšri, morala je da bude napuštena končano, a da nije bila ni isprobana.
Nevoljan i stvarno nesposoban da radi sa komercijalnim eksperimentalnim organizacijama, koje su postepeno istiskivale pojedinca - istraživača koji se sam izdržava i zauzimale njegovo mesto, Tesla je svoje poslednje godine, potpuno usamljen i bez ikakvih sredstava proveo u grozničavom prevrtanju snova po svome umu koji više nije bio u stanju da prevodi u fizičku realnost i niko mu stvarno nije mogao pomoći.
Svoje muku, bol i teškoće prihvatao je filozofski, kao neophodnost svakoga velikog stvaralačkog rada. Ako bi mu neko dao ili ponudio skromnu sumu novaca, on bi se uvredio ili bi, po impulsu, dao nekome za kojeg je smatrao da mu je potrebnije. Jedanput, kada nije ništa imao, sa smehom je poverio: "Ja nikad neću imati novca osim ako ga ne dobijem u tako velikim količinama da ga se ne mogu rešiti drugačije nego da ga bacam kroz prozor."
GODINE 1937, za vreme duge dnevne šetnje Njujorkom, Teslu je udario taksi. Svojom uobičajenom tvrdoglavošću odbio je medicinsku pomoć i nastavio da šeta, držeći se teorije da će to sprečiti zgrušavanje krvi. Narednih godina sve se više zatvarao u svoju sobu u hotelu "Hotel Nenj Yorker". Retko je bio raspoložen da viđa stare prijatelje, a glas mu je i preko telefona postajao sve slabiji, a misli manje koherentne. Ujutro, 8. januara 1943. sobarica koja je kucala na vrata njegove sobe nije dobila odgovor. Nikola Tesla bio je mrtav. Sakriven od bleštećih neonskih oznaka, zahuktale podzemne železnice, i od obilja svetlosti sijalica u milionu domova grada koji je postao simbol, za ceo svet, modernog doba elektrike, a pri čijem stvaranju je on tako pomagao, Tesla je umro u toku noći, isto onako tiho kao što je bio i rođen.
U časopisu "Nature", London, od 13. februara 1943. u osvrtu na delo Nikole Tesle, a povodom njegove smrti, Nj.H.Eccles piše: "Nikola Tesla koji je umro 7. januara, rođen je 1856. Otac, Srbin, bio je sveštenik pravoslavne crkve: majka je zapamćena kao domišljata i pripisuje joj se da je pravila poboljšanja na mućkalicama, razbojima i ostalim poljoprivrednim mašinama. Nikola je počeo još u školi sa eksperimentima u elektrici, a završio je obrazovanje na Tehničkom fakuletu Politehničke škole u Gracu. Posle jednog perioda rada u Državnom odeljenju telegrafa u Budimpešti, prešao je u Edisonov koncern u Parizu i zatim otišao u Sjedinjene Države. Ovde je radio za Edisona neko vreme, a posle osnovao sopstvenu firmu za proizvodnju centrala za lučno osvetljenje.
U TOM vremenu primena električne snage u industriji bila je uglavnom preko jednosmerne struje, ali su mnogi pronalazači napadali problem proizvodnje motora pogodnog za korišćenje sa naizmeničnom strujom. Tesla je u SAD, a Feraris u Italiji, svaki za sebe, objavio 1888. rezultate nekoliko godina rada na motorima koji koriste obrtna magnetna polja proizvedena dvofaznom strujom. Oba pronalazača su predvidela rotor koji se pogoni asinhrono, strujama koje se u njemu indukuju obrtnim poljem, a Tesla je takođe opisao i motore u kojima se rotor obrće sinhrono sa obrtnim poljem. Nijedan od tipova nije zahtevao upotrebu četkica i komutatora.
Ovi motori sa obrtnim poljem, zajedno sa uvođenjem polifaznih struja pokazali su se kao rešenja za problem korišćenja naizmeničnih struja u fabrikama. Pored toga, Tesla je, do 1890. takođe izumeo metode za pokretanje i obrtanje motora sa jednofaznim strujama. Njegovi projekti bili su tako dobri da su njegove veće mašine postizale efikasnost od 95 procenata. Pošto je završio posao, predao je patente kompaniji 'Vestinghaus' i sve to napustio.
Hercov rad usmeravao je pažnju na visokofrekventne naizmenične struje, tako da se Tesla okrenuo problemu generisanja ovih sturja na jednom tehnološkom inženjerskom nivou. Prvo je projektovao i sagradio niz alternatora, a do 1891. već je postigao učestanost od 30.000 ciklusa u sekundi. Proučavao je osobine ovih struja u kolima sa raspodeljenim induktivitetom i kapacitetom, pa je razvio usaglašena spregnuta kola da bi njihov napon povećao rezonancom."

SUD PRESUDIO
PRIRODU Hercovih talasa Tesla je veoma dobro razumeo i konstantno ih koristio. Tek nekoliko meseci posle Tesline smrti Vrhovni sud Sjedinjenih Država, u nastavku spora koji se vodio još od I svetskog rata, oglasio je Markonijev patent sa četiri kola za radio - za nevažeći, jer su radio sa četiri kola predviđali Tesla, Džon Stoun i Oliver Lodž. Ston i Lodž su našli uzgred, inspiraciju za navedene izume ovog slučaja u Teslinim ranijim predavanjima.
(NASTAVIĆE SE)