Usamljeni blesak genija

Piše: Boris Radunović
PODSEĆAJUĆI o stotoj godišnjici rođenja Nikole Tesle na doprinos koji je dao čovečanstvu, londonski čaopis "Nejčer", sveska 178. od 29. dec. 1956. objavljuje napis E. Dž. Holmgrena pod naslovom "Nikola Tesla (1856-1943)", u kojem između ostalog, iznosi:
- Danas, kada naučna istraživanja obavljaju timovi, umesto pojedinaca, usamljeni istraživač koji se u bleskovima svoga genija otiskuje u neispitane oblasti nauke, pripada prošlosti. Jedan od najznačajnijih, ako ne i najodvažniji među ovim ljudima bio je Nikola Tesla, čije su mnoge ideje danas obična stvar.
Emigrirajući iz Pariza u Sjedinjene Države učinio je korak koji će ga voditi ka najvećim pojedinačnim dostignućima. Razlike u mišljenju oko jednosmernih i naizmeničnh struja koje su se stvorile dok je radio sa Edisonom, naterale su Teslu da ode u Pitsburg, na poziv Vestingausa, Edisonovog rivala zainteresovanog za mogućnosti naizmeničnih struja. Tu je Teslina teorija o naizmeničnim strujama postala stvarnost. Princip ovih struja bio je već neko vreme poznat, ali problemi vibracija i gubitka brzine su kočili razvoj.
TESLA je glatko rešio problem zamenjujući jedno kolo, koje je do tada bilo korišćeno, sa nekoliko kola koja su radila na istoj učestanosti ali međusobno bila van sinhronizacije; na taj način postignut je ravnomeran rad, kao u višecilindričnom motoru. Sa poboljšanjem na motoru došao je razvoj generatora i transformatora za naizmenične struje. Pravni problemi sa patentima na ovom polju naterali su ga da napusti Pitsburg i vrati se u Njujork, gde je otvorio privatnu laboratoriju, vršio istraživanja različitih aspekata elektrotehnike, uključujući metode konverzije, oscilatorne naboje i mehaničke vibracije. Opisao je elektronsku cev, ali tu je stvar stala; ostalo je Flemingu i ostalima da to dovedu do kraja.
Jednom prilikom javno je demonstrirao bežično upravljanje brodom i zamislio, daleko više proročki nego što je to onda mogao shvatiti, da će se u budućim ratovima boriti roboti. Izveo je niz eksperimenata u Kolorado Springsu i pokazao da je zemlja provodnik, a 1901. otvorio je laboratoriju na Long Ajlendu gde je eksperimentisao sa pojavama kao što su oscilacije visokih učestanosti i radio-talasi i otkrio ono što se danas smatra osnovnim zakonima radio-difuzije, iako nije aktivno ušao u to područje.
Jedino područje na kojem se Tesla aktivno angažovao izvan elektrotehničkih istarživanja, bilo je u razvoju parne turbine, ali kako su ideje Kertisa, De Lavala i Parsonsa do tog doba bile već poodmakle, njegova nije napredovala dalje od prototipa. On je, kao i Parsons, stigao do zamisli i o gasnoj turbini. Poslednje godine svog života posvetio je uglavnom teoretskim istraživanjima, od čega veći deo nije nikada dospeo na papir; finansijske poteškoće su ga naterale da se povuče u penziju i nema sumnje da su mnoge tajne otišle s njim u grob, kada je početkom 1943. umro u Njujorku.
U RETROSPEKTIVI, Tesla predstavlja jednu enigmatičnu ličnost, koja se naglo pojavila na naučnoj pozornici sa jednim izuzetnim doprinosom elektrotehnici, a zatim je formulisao mnoge ideje za koje je izgledalo da nikud ne vode. Bez sumnje, njegov najveći doprinos je razvoj naizmeničnih struja, sa svim njihovim daljim grananjem, što potvrđuje pionirska centrala na Nijagarinim vodopadima 1896, a iznad svega raspoloživost električne ekonomično generisane energije. To je krunsko dostignuće u zapanjujućem razvoju električne energije od njenog otkrića koje je učinio Faradej. Ipak, ostaje posle svega zapanjujuća činjenica da je, pošto je učinilo ono što je kasnije smatrano za fundamentalna otkrića, retko kada nešto od toga i realizovao, u nekim slučajevima ništa od toga nije ni objavio.
Može se ovaj propust pripisati i nepostojanju istraživačke laboratorije i činjenici da je tada mlada elektrotehnika tražila više stabilizovanje dostignuća u svetlu oprobanih ideja a manje se upuštala u bilo šta novo. Onda su senzacionalna otkrića Rentgena i Kjurisa mogla da odvrate pažnju od Tesle i od njegovog rada. Konačno, Teslin običaj da uvek sam radi, mogao je uticati da njegov rad prolazi nezapaženo, jer on nije nastavnik i nije se nikada vezivao za univerzitet gde bi oko sebe mogao da okupi krug mladih briljantnih ljudi koji bi nastavili rad na njegovim idejama i dovodili ih do ostvarenja.
Mada je mnoge svoje ideje ostavio neobjavljene, Tesla je bio kao nosilac mnogih patenata i plodan pisac. Dve među njegovim knjigama o visokofrekventnim strujama i drugim istraživanjima otkrivaju njegovu staturu naučnika, jer tu opisuje složene pojave koje su tek nedavno shvaćene. I, ako je Tesla stremio više od onog što je njegovo doba bilo spremno da prihvati, mora se reći da je on stremio u najlepšem smislu, jer kako je u Londonu 1892. rekao pred Institutom elektrotehničkih inženjera, njegov cilj je unapređenje "ideja za koje se nadam da će poslužiti kao polazne tačke za nove uzlete". U ovome je bio uspešan.
(Nastaviće se)