Grac prva stanica

Piše: Boris RADUNOVIĆ
ONAJ koji se usudio da pored Sunca, večnog donosioca svetlosne energije Zemlji iz Božje ruke, ponudi plavoj planeti još jednu snagu svetlosti, električnu energiju stvorenu ljudskom rukom, rođen je u po tihe letnje noći, obasjan zvezdama nebeskim i crkvenim svećama, a umro usred gradske zimske noći, osvetljen električnim osvetljenjem kojem je on sam bio tvorac.
Ocu Milutinu, svešteniku Srpske pravoslavne crkve, Nikola je bio drugorođeni, ali još u dečjem uzrastu, postao je i jedini sin, uz tri sestre Angelinu, Maricu i Milku, i bdijuću majku Đuku. U autobiografiji, koja je deo ostavštine i ne zna se kojom prilikom je napisao, Nikola Tesla piše da mu je otac Milutin bio "istaknuti sveštenik, veliki erudita, pesnik i govornik, a majka Georgina Mandić je poticala iz vrlo stare porodice iz tih krajeva i pripadala lozi pronalazača. Izumela je, i sama konstruisala, mnogobrojne korisne naprave, obavljala razne poslove s velikom veštinom i bila marljiva kao mrav.
Oba roditelja, kao i ostali članovi porodice, bili su obdareni neverovatnim pamćenjem. Podstaknut od svoje majke, uložio sam ogroman trud da je prevaziđem, još kao dete. Prvi put sam privukao pažnju javnosti, kada sam kao šestogodišnji dečak stavio u pogon nova vatrogasna kola, posle uzaludnih pokušaja samih službenika.
NAJVEĆI deo svojih mladićkih dana, kad nisam bio u školi, provodio sam u majstorisanju i umovanju u bibliotekama oca i ujaka Nikole, mitropolita Pravoslavne crkve. Upisan u pripremnu školu u svom rodnom mestu, posle jedne godine poslat sam u Gospić, malo mesto u blizini, gde sam proveo četiri godine u osnovnoj školi i tri u nižoj Realnoj školi. Posle toga išao sam tri godine u Realnu gimnaziju i završio je 1873. godine. Pošto sam čuo da epidemija kolere hara Gospićem, vratio sam se kući uprkos želji roditelja da to ne činim i - razboleo sam se od opake bolesti.
Posle čudesnog oporavka, otac koji je čvrsto odlučio da mu jedini sin bude sveštenik, dozvolio je da studiram tehniku. Prema tome, upisao sam se na staru i čuvenu Višu školu u Gracu, gde sam se posvetio matematici, fizici i mašinstvu. Iz Graca sam otišao u Prag na Univerzitet da bih upotpunio svoje naučno obrazovanje iz studija filozofije. U leto 1884, ukrcao sam se na brod ka zemlji zlatnih obećanja."
"Kada se, povodom sedamdesetogodišnjice g. Nikole Tesle", beleži u "Letopisu Matice srpske", decembra 1929, Vasa Stajić, "govorilo o njegovu poreklu, telesnom i duhovnom, redovno se spominjala darovita mati, a ćutalo se o inteligenciji oca. Sam g. Nikola Tesla, međutim, u svojoj autobiografiji - koju mi, ljubaznošću g. Slavka Bokšana, poznajemo samo po prevodu u Teslinom broju 'Slobodne misli' (Detroit, Mičigen) 1926. - govori i o darovitom ocu:
- On je bio učen čovek, pravi naturalni filozof, pesnik i pisac, a za njegove predike kažu da su bile isto tako glasovite kao i one Abrahama sa Santa Klara."
     Dobro bi bilo dokumentovati te reči velikoga našeg zemljaka; to bi nam objasnilo prilike u kojima je detinjstvo proveo jedan od najslavnijih sinova našeg naroda.
PODATAKA o Milutinu Tesli ima već objaljenih u kalendaru "Srbobranu za 1896", a još više u "Srpskom Sionu", godine 1903, gde se naročito govori o njegovu sveštenikovanju u Senju. Iz eparhijske arhive u Plaškom bi se, nema sumnje, mogli crpeti vrlo mnogi podaci koji bi potvrdili tačnost sinovih reči o darovitosti oca. Budući daleko od tog materijala, mi ćemo ovde izneti drugi jedan, opet prvoklasni materijal koji dokazuje da otac slavnoga Tesle nije bio tek običan sveštenik u Lici. To je desetak manje i više važnih dopisa pisanih za "Srbski dnevnik", 1855-1858, za koje nesumnjivo možemo utvrditi da ih je pisao Milutin Tesla.
Isprva, ti dopisi nemaju nikakve šifre; u broju 37 "Srbskog dnevnika" u dopisu "Iz Like", od 1. maja 1855, kao jedini dopisnik iz čitave Like, Milutin se tuži kako "junačka ova dolina pod Velebitom još nije imala nijednog proletnjega dana, tako da kabanica se vrlo miluje, i pribojavam se nerodice, pošto žita što je usijano, gotovo trećina izginula je".
Opet se, 31. maja, u broju 47. tuži na nagle promene u temperaturi, te strepi da će ove "savezne sile, zapara i ladnoća, zakvačiti nešto od Sevastopolja ljudskoga zdravlja (aluzija na tadašnji Krimski rat, prim. aut.) od jedinog bogatstva u Lici. Dolina ova srbska blagoslovena je svagda s najvećim dobrom ovoga sveta - zdravljem, i žitelji njezini čvrsti su i junaci u svakome pogledu"

NOVATOR I PRATIOCI
"NIKOLA Tesla se može uporediti sa istraživačem koji stiže do vrha neosvojenog brda, a onda čeka na grupu za podršku da njegov novopronađeni dobitak učvrsti. Kada to uradi, on odmah nastavlja da osmatra nepoznatu i besputnu teritoriju koja se iza njega nalazi, da bi o tome izveštavao; ali oni što ga slede često moraju da u lutanju provedu mnogo vremena, bez saznanja o prvome koji je došao do otkrića. Možda je ovo nesreća idealista, pa ipak očigledni idealista je onaj koji najčešće pokazuje put drugima, i tu leži tajna plemenitih težnji i veličine Nikole Tesle."