Ideja kao i - kapa

NIKOLA Tesla je zahvalan bio Bogu što mu je u borbi protiv kolere pomogao, ali i koleri što se uz njenu pomoć domogao nauke i i tehnike, studiranja i istraživanja. Kada je došlo vreme da ode u svet i tim poslovima se posveti, mnogobrojna rodbina ga je, gde god on bio, neumorno podsticala da održava vezu sa svojima, da se ne otuđuje. I sam je o tome, s vremena na vreme, mislio, čak i u vreme pune svoje afirmacije u Americi, 1890, kada je ujaku Petru Mandiću napisao:

"Dragi ujače, Vaše pismo dobio sam kasno, jer nijesam bio u Njujorku. Sve novosti, osim što se tiče Vašeg i Smiljina zdravlja razveselile su me. Doduše, čudim se da ste neodlučan, da li ćete ostati kod kuće ili udaljiti se. Ja mislim da niđe nećete naći ljubav i ugled što ga imate kod kuće i opet kakav bi to život bio tamo među strancima. Evo ja sam se sasvim odrodio pa ipak pokatkad vrlo mi je teško. Poslao sam majci po običaju 100 for. no niko mi nije javio već ima dva ili tri mjeseca, da li dobija redovno novce. Nadajući se da će Vas ovo pismo naći sve u zdravlju i pozdravljajući najsrdačnije majku i sestre i zetove i sav ostali rod i prijatelje. Vaš ljubeći Vas Nikola."

U izdanju Muzeja "Nikole Tesle" iz 1993, u godini obeležavanja pedeset godina od smrti, koja je "značajna godišnjica i nekih drugih događaja tesno vezanih za Teslino delo", objavljena je i "Prepiska sa rodbinom" da pokaže velikog izumitelja ne samo kao hladan um prirode i svemira već i kao ranjivo, toplo ljudsko biće. Sestra Marica, na koju je osobito osetljiv bio pisala mu je 1882. dok se bavio u Budimpešti, iz Plaškog, na Zadušnice:

"Mili moj jedini brate!

Suznijem očima pišem ti ovaj list - a zašto suznijem? To pitanje znam da nećeš na se staviti - nego još pomisliti, a kako mi od suza i pisati može. A da ništa nemam što bi mi suze navuklo nego ovo - dosta bi mi bilo - a to je: što posle 6-7 godina jedinom bratu list (Bog zna kamo pišem), a dvojeći oće li mi odgovoriti ili neće. Mili moj brate, dakle prije svega molim se i zaklinjem da me obraduješ, pa da mi odgovoriš, a zaista ne znam ti kazati, što bi me na svijetu većma obradovati moglo, kao tvoj list. Majka je, evo, došla na nekoliko dana k meni u Plaški, i ona te moli i zaklinje da mi odgovoriš. Zdrava je, a sad imadu novi parohijalni stan - onu kuću pored Gimnazije.

Živim hvala Bogu dobro i zadovoljno - ali me pojede želja za svojima. Daleko sam dosta od svojih pa se nikad s njima ne viđam. Majku već nijesam viđela dvije godine, dok evo prekjuče amo ne dođe, a tako isto i Milku. A od tebe, koga od svijuh najvoljela, kad ne mogu viđeti, da bar katkad po listić dobijem, da išto želju utolim!

Imam pet đevera, a treći Sava bio je odskora u Pešti i za te se raspitao i tvoju adresu doznao, te tako, hvala Bogu, dođo i ja jedanput do tvoje adrese, da ti pisati mogu.

DRAGI brate! Evo sad u ime majkino, koja evo više mene stoji, molim te da mi odgovoriš, a toga se ja nadam, jer u jednom pismu, što si ga Vuji pisao, rekao si da osećaš potrebu da o svojima što čuješ. O kako se slatko nadam, a kako li bi se obradovala kad bi od tebe list dobila! A što bi me još većma, a ne samo mene nego i sav tvoj rod, obradovalo, kad bi nam hteo poslati svoju sliku. Učini nam to veselje - obraduj nas, a utješi i jadnu i škrbnu mater - pošalji nam svoju sliku. Evo te ona moli i veli, ako joj išta za njezina života želiš učiniti da joj to učiniš. Ja se nadam da ćeš ti to nama učiniti, i zaklinjem te bratinstvom da tu nadu i ispuniš. O koliko puta bi želju utrnula svaka ti sestra a osobito mati.

Ne znaš koliko sirota za tobom puta uzdane - koliko li puta zaplače. A znaš da do tebe sad nikog na svijetu nema - jer mi ženske kud koje, pa joj i to učini. A sad te molim najvruće i zaklinjem da mi odgovoriš. Primi najsrdačniji pozdrav i duševni poljubac od želeće te sestre Marice. I na ovo mi udariše suze na oči, jer se bojim da ne znam pravo ni kako se zovem ni đe sam. S Bogom."

Maričin muž, prota Nikoladin Kosanović, piše januara 1890. u godini Tesline svetske glasovitosti: "Dragi Nikola! Hvala ti što si nam se javio. Žao mi je, što si s onom idejom, što je ti u pismu nazva "mušicom" za nekoliko godina zakasnio, ali to ne čini ništa. Dok je tvoje glave, biće i ideja kao i kapa. Marica je prilično zdrava. Onomadne dobismo iz Gospića pismo, pa vele da su svi zdravo. Isto tako je i u Petrovu Selu. Dakle, neka te ne pojede škrb o zdravlju majke i sestara ti.

Šaljem ti u dva paketa osam kom. knjižica, da čitaš kad se odmaraš. Osim onih, koje su tebi poznatije nego meni, kao `Gorski vijenac`, `Čengić Aga`, šaljem ti nešto proze i stihova, što je naša kritika proglasila za najbolje kod nas zadnjih godina. Neki komada Veselinovića (seoskog učitelja Srbijanskog) i Lazarevića prevedeni su već i na velike jezike, kao što su francuski, italijanski itd. Ujedno ti šaljem po jedan broj `Branika` i `Srpskog glasa`, da vidiš kako su te predstavili Srpstvu i Slovenstvu. Tako su te otprilike prikazali valjda svi i srpski i slovenski listovi, koliko sam i sam čitao, i koliko sam čuo. Za naslov nemoj se ljutiti. U originalu bilo je rečeno `Srbin pronalazač u Americi`, ali `Branik` sam na svoju ruku promijenu naslov onako kako vidiš."

(Nastaviće se)