Suze žalosti i radosti

Piše: Boris Radunović
NA samom kraju 1891. Tesli se pismom javio i ujak Trivun Mandić iz Gračaca: "Moj ljubezni netjače, nijesam ni pomisliti mogao da kroz toliko dugo vremena neću o tebi i tvom zdravlju i položaju i ostalom nijedne riječi razumjeti. Poznajući tvoje zanimanje, i kako si mi sam pripovijedao, ne čudim se, ne dopuštaju veliki poslovi, poslovi koji se tiču ljudske slave, umjetnosti i napretka. Dočim ti ne preostaje vremena ni svojoj miloj majki pisati, onda je pojmljivo kako ti je i koliko vremena imadeš na raspolaganju. Jedino samo da znadem da si živ i zdrav, a pak onda fala Bogu.
Novine Srbsko hrvatske, koje je Milan Pejinović iz Njujorka primijo obradovale su me, jer sam odma pomislio na tebe da si ti iste odaslao i po tom sam sudijo da si fala Bogu živ i zdrav. U Gospiću sam bio kod stare dva, tri puta. Rastužena je za Petrom, osobito gdje nije postigao onaj cilj koga je ona uzdala se da će postići, ali tako je danas svet postao da se vjerovati ne može najboljem prijatelju. Budi zdravo i primi srdačni pozdrav od sviju nas i tvoga tebe ljubećeg ujaka Trivuna."
Sledeće, 1892. Nikola Tesla piše 21. aprila ujaku Paji Mandiću iz Gospića: "Dragi ujače, Vaše pismo evo sad sam dobijo. Ne trebam da Vam kažem da sam neizmjerno žalostan, nu tješim se koliko možem. Predviđao sam već odavno žalostni ovaj događaj, ali pak udar je bijo težak. Nadao sam se uvjek da će majka mi još dugo poživit, jer bila je snažna, a moj i ujakov uspeh ju je jako krijepio. Pozdrav svima, Vaš Nikola."
Pismo je uokvireno bilo crnim ramom. Majka Đuka je na Veliku subotu u jedan sat posle ponoći 16. aprila 1892. umrla u prisustvu sina Nikole, koji je na vest o bolesti majke doputovao u Gospić, prekidajući gostovanje po velikim evropskim centrima u kojima je po pozivu držao predavanja.
DOŠAVŠI u Evropu te 1892. Tesla je 4. februara pred Kraljevskim društvom Velike Britanije održao prvo u nizu predavanja u Londonu, a 14. i 19. februara u Parizu pred Međunarodnim udruženjem električara i Francuskim udruženjem fizičara, a životni san mu je bio da vidi Beograd.
Taj životni san Tesla je ispunio u vreme najveće slave, kreativne i životne snage, u danima tuge za majkom na čiju je sahranu stigao. Tuga se mešala sa srećom što će stići u prestolni grad svoga naroda. U junu 1892, pošto je trijumfalno prokrstario civilizovanom Evropom, prolio je na majčinom grobu suze žalosti, a u Beogradu i suze radosnice.
"Beogradske opštinske novine" su pisale: "U sredu, 20. ovoga meseca u 11 sati uveče došao je u Beograd čuveni elektrotehničar g. Nikola Tesla, Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskoga glasa, čije ime zanima danas sav obrazovani svet. Na železničkoj stanici dočekali su miloga gosta: predsednik beogradske opštine, članovi odbora za doček, profesori, velikoškolska omladina i vrlo mnogo građana da vide i dočekaju svoga brata, koji je u dalekom svetu stekao svojim naučnim radom čuveno ime."
"Srpske novine" ovako su opisale njegovu pojavu: "Gospodin Tesla je neobično simpatična i markantna pojava. Visoka rasta, suvonjav, crnomanjast, bleda lica, zamišljenih sanjalačkih očiju ispod širokog čela, s veoma finim crtama lica. Govori laganim izvrsnim srpskim jezikom iz njegove ponosne Like, iako je skoro petnaest godina proveo daleko od svog zavičaja i svog naroda. Neobično je smeran, gotovo stidljiv."
PROFESOR Đorđe M. Stanojević, koji je bio na dočeku i dve godine kasnije po dogovoru sa slavnim Srbinom objavio prvu značajnu knjigu "Nikola Tesla i njegova otkrića", piše: "Njegova pojava u svakom društvu mora obratiti na se pažnju bilo njegovim neobičnim visokim i vitkim stasom, bilo duhovitošću i dosetkama, koji provejavaju kroz njegov govor. Kada se tome doda neobično pamćenje svega onoga što je ma gde čuo, video ili pročitao, onda se može otprilike shvatiti sa kako ogromnom količinom znanja raspolaže. Sve što je najlepše u engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom i u srpskom pesništvu zna naizust. Tesla je sve do decembra 1891. bio austrougarski podanik, sada je on građanin Sjedinjenih Američkih Država. Ali, stupanje u američko podanstvo ne samo da nije oslabilo nego je još većma učvrstilo i ojačalo u njemu osećanje narodnosnog ponosa."
Čim je izašao iz voza, nekoliko hiljada okupljenih građana, predvođeni predsednikom opštine i profesorima, dočekalo ga je burnim uzvicima "Živeo Tesla!" Na ovako lep doček odvratio je još lepše: "U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih oduševljenih, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to djelo jednog Srbina. Živjelo Srpstvo!"

PISMO BRATU U DECEMBRU 1890, Marica iz Plaškog piše bratu: "Šaljem ti evo svoju i očevu sliku i nadam se da će ti mile biti. U Gospiću i Petrovuselu, a i kod mene, sve je zdravo. Ja sam bila u Petovuselu jer sam bila Angelini nužna. Ona je dobila ćer i oboje su zdravo. Tvoje pismo što si od skora pisao u Petrovoselo čitala sam, pa nas je bogami svijuh u brigu bacalo. Pišeš da ti ne idu najbolje poslovi, a molim te mili brate, nemoj se tako jako naprezati! Mi se za te jako bojimo, a ja već znam šta ti na ovo veliš. Primi najsrdačnije pozdrave od svijuh, a u duhu te ljubi tvoja sestra Marica."