Orden ostao u fioci

Piše: Boris RADUNOVIĆ
SUTRADAN, drugog juna, u pratnji predsednika opštine g. Marinkovića, profesora, člana Srpske kraljevske akademije Klerića, ministra prosvete Andre Nikolića, Tesla je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića. Posle jednočasovnog razgovora, kralj je želeo da ga lično odlikuje ordenom Svetog Save I reda, ali zbog jedne pravne smetnje to se nije ispunilo. Tesla, naime, kao građanin Amerike nije mogao da primi odlikovanje.
Istog dana Tesla je predstavljen kraljevskim namesnicima i u njihovoj pratnji obišao Beogradsku tvrđavu i upoznao se sa planovima i pripremama uvođenja električnog osvetljenja, koje je već sledeće 1893. i uvedeno, kad je grad imao 60.000 stanovnika i tramvaj na konjsku vuču.
Posle svečanog ručka u "Imperijalu" posetio je Veliku školu, u kojoj je g. Klerić demonstrirao svoj pronalazak "polipanograf", a rektor g. Alković pred okupljenim studentima održao pozdravni govor na koji je Tesla uzvratio: "Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se bavim ispitivanjima. I to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu."
NA Kalemegdanu je posle u Teslinu čast priređena igranka, a u Muzeju topao doček. No, najdirljivije je bilo na svečanoj večeri u Smutekovcu, gde su se okupile najviđenije ličnosti. U veseloj i opuštenoj atmosferi smenjivali su se govornici, a Tesla bi ispričao pokoji doživljaj iz svog života, sve u atmosferi prožetoj rodoljubljem, pesmom i suzama. U trenutku kada je Jova Jovanović Zmaj pročitao pozdravnu pesmu Tesli i kada je Tesla, ganut, skočio i sa suzama ruku mu poljubio, mnogi su zaplakali. Onda se veliki naučnik obratio skupu:
"Gospodo i braćo! Ne bih bio Srbin i ne bih srpski osjećao kad večerašnje veče ne bih računao u najsretnije i najdragocenije časove u životu. Otkako sam ostavio otadžbinu svoju i vinuo se u daleki svet, kao i svaki čovek imao sam i uspeha i neuspeha, i radosnih i mračnih, i sretnih i nesretnih trenutaka. No, opet za to mogu reći da mi je sreća naklonjena i da sam imao više radosnih no tužnih dana, jer sam srazmerno za kratko vreme dostigao velike uspehe i dobitke. Ali slobodno mogu bez ikakva preterivanja reći da nikad nisam bio zadovoljniji niti sam ikada osjećao ovaku slast uspjeha, kao što osjećam sada ovdje, u sredini vašoj, i uz vaše priznanje, mila braćo moja. Ja osjećam mnogo više nego što mogu da kažem. Stoga vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih reči. Istrgnut sam iz sred poslova da amo dojem, i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me, evo, ovde prate."
Sutradan, njegova poseta Beogradu bila je završena. Oprostivši se od svojih domaćina, u pratnji profesora g. Đoke Stanojevića, Tesla je otputovao u susret novim pronalascima i novim idejama, u punom naponu svojih stvaralačkih snaga kad je u njegovih trideset i šest godina već ceo svet bio njegov. "Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori, jer ko tako ne čini taj mora da propadne", rekao je Tesla tada beogradskoj omladini.
O Tesli u Beogradu, piše i A. P. M.Fleming februara 1944. I on pominje reči Tesline iz 1892. koje je izgovorio u Beogradu: "Ako ove nade jednog dana postanu realnost, moja najveća radost će biti da će ovaj rad biti rad jednog Srbina." On zaključuje da "ova osećanja otkrivaju ljudsku stranu ovoga velikog srpskog inženjera i stalnu ljubav koju je gajio prema zemlji u kojoj je rođen i svom narodu". "Mnogo je u knjigama", piše Fleming, "i člancima napisano o Teslinom životu i radu. Prilikom sastanka u Beogradu, povodom proslave Teslinog 80. rođendana, 1936, mnogi poznati inženjeri izrekli su pohvale za razne faze Teslinog rada, a Slavko Bokšan dao je vrlo detaljnu analizu tehničkih karakteristika mnogih Teslinih pronalazaka, posebno onih koje su njegovi rivali pravom prvenstva osporavali".
Na toj proslavi Nikolu Teslu, slavljenika, zastupala je u Beogradu njegova sestra Marica Kosanović. Ona je sa proslave bratu poslala telegram: "Odlazeći sa veličanstvene proslave beogradske, na kojoj sam te zastupala, pozdravlja te i ljubi sestra Marica." U njenoj kući na Sušaku već je čekao Nikolin telegram: "Marica Kosanović, Istarska 32, Sušak, Jugoslavija. Nikad bolje zastupnice, iako si me pomračila, pozdravlja te brat Nikola."
O proslavi stogodišnjice Teslinog rođenja u Beogradu, Kenet Svizi u časopisu "Science", Vašington, maja 1958. piše:
"10. jula 1956. na 100. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, naučnici i inženjeri iz svih krajeva sveta sreli su se u Beogradu, da odaju poštu uspomeni na ovog velikog krčioca puteva u nauci. Sakupljeni pod pokroviteljstvom Nacionalnog jugoslovenskog Teslinog komiteta, Društva za unapređenje i razvoj nauke i tehnike `Nikola Tesla` i Teslinog muzeja iz Beograda, ova proslava označila je početak godine komemorativnih programa u Evropi i Americi."
Obeležavanjem sto pedesete godišnjice rođenja Nikole Tesle u godini zahvalnosti i poštovanja ponovo se osvetljava Put slave mnogobrojnim svečanostima od spomenika na Nijagarinim vodopadima do Muzeja Nikole Tesle u Krunskoj ulici u prestonom gradu Teslinog naroda.
(K R A J)