Car izvršio smotru

Pišu: Predrag Pavlović i Novica Pešić

Predsenik srpske vlade i ministar inostranih dela Nikola Pašić stigao je u Odesu 16. maja 1916. godine. Na železničkoj stanici svečani doček priredili su mu general Ebalov, gubernator Odeske oblasti i komandant vojnog okruga sa štabom; komandant divizije pukovnik Stevan Hadžić sa oficirima; predstavnici ruskih građanskih vlasti i počasna četa 2. peš. puka uz počasni pozdrav, i masa građanstva.
Ministar Pašić je, kasnije po podne, u odeskom logoru srpskih dobrovoljaca izvršio smotru postrojene Prve srpske dobrovoljačke divizije. Bio je vidno zadovoljan novom jedinicom, na koju u svemu može da računa srpska vrhovna komanda.
Predstavu o stanju u kolektivu upotpunio je komandant Hadžić referatom koji je podneo predsedniku Pašiću. Govoreći o opštem stanju, on naglašava potrebu da se u njegovu nadležnost ne treba da meša niko sa strane, jer se jedinica sprema za teške borbene zadatke; o potrebi popune komandnog kadra novim oficirima sa Krfa i o drugim organizacionim pitanjima.
Važno je naglasiti da je komandant divizije dobio odobrenje od ministra Pašića da svi dobrovoljni oficiri polože i pismenu zakletvu na vernost kralju Srbije Petru Prvom Karađorđeviću, u duhu pravila službe u srpskoj vojsci.
POSLE kompletnog uvida u stanje jedinice u Odesi, Pašić je na Krf poslao telegram u kojem, između ostalog, ističe:
„Video sam srpski dobrovoljački odred koji se sprema ovde. On ima 13.000 ljudi sa 307 oficira od kojih 285 dobrovoljaca. Iz Bosne i Hercegovine ima vojnika 5.080, iz Hrvatske, Slavonije 2.100, iz Vojvodine 5.000. Vojnici su svi mladi, jaki, vedri - oficiri kažu da su i oduševljeni. To potvtrđuju i drugi; dobro su obučeni, a oružje je novo. Naša ovdašnja komanda nada se da će moći načiniti dve divizije od Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovdašnje ruske vojne i civilne vlasti pomažu vrlo iskreno ceo rad oko ovog... Pašić"
Poseta predsednika kraljevske vlade izuzetno pozitivno je uticala na borbeni moral dobrovoljaca, što će se za četiri meseca jasno videti u jurišima na ratištu u Dobrudži. Iako skromno naoružani, vodiće borbu prsa u prsa sa mnogo nadmoćnijim i bolje naoružanim neprijateljem.
U borbenu spremnost srpskih ratnih dobrovoljaca, želelo je da se uveri i rusko civilno i vojno rukovodstvo. Stoga je već 18. maja u komandu divizije stiglo obaveštenje da srpske ratne dobrovoljce želi da poseti lično ruski car Nikolaj Drugi Romanov, što je bila velika čast za novoformiranu srpsku jedinicu. Pripreme za taj veliki događaj odmah su započele i odvijale se u zadovoljavajućem smeru.
Ruski car Nikolaj Drugi Romanov, sa celom svojom mnogobrojnom porodicom i carskom svitom, u Odesu je stigao vozom, 22. maja u 6 časova po podne. Na svečanom dočeku među uglednim zvanicama bio je i komandant divizije pukovnik Stevan Hadžić, sa komandantima brigada i pukova i načelnikom divizijskog štaba. Car se pozdravio sa svakim od naših oficira, raspitujući se poglavito o preživljenim teškoćama prilikom prolaska kroz Albaniju.
Svečanu carsku smotru izvršenu 23. maja na polju Hadinki, blizu Odese, potanko je zapisao art. pukovnik Vojin Maksimović, načelnik štaba Prve srpske dobrovoljačke divizije u „Spomenici".
„Njegovo veličanstvo car Nikolaj Drugi Romanov, u pratnji svoje porodice i velike carske svite, održao je smotru trupa Odeskog garnizona... Jašući na punokrvnom alatu, car je u hodu obilazio frontove 1, 2. i 3. pešad. dobrovoljačkog puka pozdravljajući ih sa: ,Pomoz` bog, junaci`, i gledajući svojim blagim, plavim očima lica naših dobrovoljaca, kao da je hteo da se unese u njihovu dušu, da ispita onu njenu veliku silu i da joj zadahne utehu za pretrpljeno i nadu za ono za čime je dobrovoljačka duša čeznula, za slobodom i veličinom njihove narodne otadžbine. Praćen neprekidnim uraganskim pokličima, `živeo`, car je odjahao na mesto sa kojeg je mogao da posmatra svečani defile trupa."
Defile trupa bio je veličanstven. Pod komandom generala pešadije Lajminga, krenulo je pet pešadijskih pukova u smaknutom poretku (dva ruska i tri srpska). Pred ruskim monarhom bistra pogleda i vedra čela marširali su gordi dobrovoljci: Srbi, Bosanci, Hercegovci, Ličani, Bačvani, Banaćani, Sremci, Slavonci, Baranjci. Pomno ih prateći, car je ponavljao:
"Očenj harašo."
S druge strane odjekivao je uglas vojnički zavet:
"Staraćemo se."
(Nastaviće se)