Teški gubici

Pišu: Predrag Pavlović i Novica Pešić
OFANZIVA dobrudžanske armije u prvim danima oktobra imala je obeležja susretnih borbi, jer su obe protivničke strane istovremeno otpočinjale napade.
Prema planu saveznika, srpska divizija je već sledećih dana trebalo ponovo da uđe u okršaj sa neprijateljem s ciljem da ga zajedničkim snagama izbaci sa prostora Dobrudže.
U štabu srpske prve divizije 2. oktobra primljena je zapovest generala Zajončkovskog, prema kojoj je dobrovoljci trebalo da „krenu 2. oktobra u svanuće, prođu kroz selo Edilkjoj, napadnu protivnika i ovladaju selom Amzača i visovima u rejonu Amzača - Karakjoj".
Za izvršenje tog zadataka komandant divizije pukovnik Hadžić izdao je zapovest svojim dobrovoljcima. Podelio ih je u dve kolone: desnu (komandant pukovnik Živan Mitrović) i levu (komandant pukovnik Đorđe Josifović). Pokret je bio predviđen za 5 časova 2. 10. 1916. godine.
Po rđavom vremenu u mrkloj noći i na raskvašenoj zemlji, tačno u predviđeno vreme, srpske snage su se razvile za borbu. Otežano je bilo kretanje trupa, posebno artiljerije, ali su brigade, ipak, uspele da potisnu neprijatelja sa visova iznad sela Amzača, na kojima su srpske trupe zanoćile, jer susedne divizije (61. ruska i 19. rumunska) nisu ni preduzimale napad.
Sutradan 3. oktobra 2. brigada pukovnika Josifovića zauzela je selo Amzaču, koje je držala turska 25. divizija. Istog dana su i delovi 1. brigade pukovnika Mitrovića ušle u selo. Tuska divizija kako navodi general Kartadžijev: „panično se razbežala. Srpska divizija se pretvorila u nabujali potok koji ruši i vuče sve pred sobom što sretne na svom putu. U rukama protivnika ostavljene su dve brzometne poljske baterije". General Tošev pišući o bežaniji Turaka, ističe da je u tom metežu turska 25. divizija izgubila pored „dve baterije i 2.557 ljudi" i da je tada njegova „armija preživljavala treću krizu" za vreme borbi u Dobrudži.
USPEŠNA dejstva, međutim, nisu do kraja iskorištena, jer je nastao opšti metež, pa nije na vreme primećena bežanija turskih snaga. Srpski i rumunski pukovi, potpuno neobjašnjivo, u neredu su se povukli na polazne položaje?
General Zajončkovski, međutim, i dalje je smatrao da je njegov armija sposobna da porazi neprijatelja, pa je narednih dana tražio da se napregnu sve snage i iscrpi sva energija kako bi se Bugarima zadao odlučujući udarac, a najavljivao je i dolazak, kao pojačanje još pet rumunskih divizija.
Borbe koje su narednih dana nastavljene nisu vođene sa takvim žarom kao u početku bitke. To je primećeno i među borcima 1. srpske dobrovoljačke divizije. Takvo stanje moglo se i očekivati, jer su dobrovoljci bili suviše iscrpljeni, podnete su velike žrtve, a ukupni rezultati su bili slabi.
Brojno stanje divizije u mesecima borbe smanjeno je sa 16.568 boraca, koliko je imala kada je stigla u Dobrudžu, na svega 5.881. borca u sva četiri puka, mada je u međuvremenu popunjena sa 2.400 novih boraca.
Na tako velike gubitke u borbama komandantu divizije pukovniku Hadžiću, skrenuta je pažnja aktom koji je uputio general Mihailo Živković iz Odese, s ciljem da se koliko je moguće „pošedi srpski živalj koji je na izmaku".
Divizija, takođe, nije mogla da računa na dalju popunu jer su novodošli dobrovoljci ušli u sastav srpske 2. dobrovoljačke divizije, koja je bila formirana u Odesi (o čemu će, takođe, kasnije biti reči).
I PORED toga, borci divizije su u narednim svakodnevnim borbama sve do 21. oktobra ispoljili zavidan nivo hrabrosti, junaštva i požrtvovanja. Časno su ispunjavali sve zadatke koji su pred njih bili postavljeni. Bili su u moralnom i borbenom pogledu daleko iznad savezničkih i neprijateljskih trupa.
Njihovi kvaliteti i borbena dostignuća, nažalost, nisu dobro iskorišteni od saveznika, jer su rumunske jedinice na glavnim frontovima doživljavale poraz za porazom.
O tome komandant 2. srpske brigade pukovnik Miloš Stanković, u svom izveštaju komandantu divizije od 4. oktobra ističe:
„Moralno stanje naših vojnika je vrlo dobro, a kod neprijatelja je moral pokoleban. Brigada je sposobna za borbu. Kod ljudi se oseća da znaju i da su svesni, da su savezničke rumunske trupe slabog kvaliteta i da se na njihovu pomoć ne mogu uzdati."
Gubici divizije u drugoj borbi u Dobrudži takođe su veliki: poginulo je 5 oficira i 110 vojnika, ranjeno 26 oficira i 710 vojnika, nestalo 178. Ukupni gubici 31 oficir i 989 vojnika. Sve u svemu, 1.020 izbačenih iz stroja.

ČESTITKA
U TO vreme u štab divizije stigla je čestitka srpske kraljevske vlade u kojoj, između ostalog, piše:
„Srpska kraljevska vlada čestita hrabroj srpskoj 1. dobrovoljačkoj diviziji na njenom sjajnom i junačkom držanju u borbama i postignutim uspesima u Dobrudži. Solidarnost celokupnog jugoslovenskog naroda sa saveznicima našla je u dobrovoljcima Srpske vojske najvećeg predstavnika, a srpske proslavljene svete zastave došle su u dostojne junačke dobrovoljačke ruke."
(Nastaviće se)