Potres oko prestola

Piše: Vojislava LATKOVIĆ
SRPSKI kralj Milan, telegramom, iz Beča, javlja naredbu Beogradu da se objavi opšta mobilizacija srpske vojske. Već su bile poznate njegove pretenzije, aspiracije na južne teritorije. Rat sa Bugarskom bio je neizbežan. Srpski kralj je odlučio.
Milan stiže u Beograd i, uz veliku buku i galamu, objavljuje rat protiv Bugara koji je ocenjen kao njegova suluda zamisao, nepotreban, lakomislen poduhvat. Tako, bez pripreme, sa nadom u uspeh i zauzeće teritorija, Srbija stavlja na kocku živote svojih vojnika.
Kralj se opraštao od kraljice i sina pa sa vojskom, samouveren, krenu u neizvesnu ratnu avanturu. Natalija odluči da sa sestrama, sinom i dvorskom damom, Stanom, napusti prestonicu. Stigli su u Niš: čekali su, strepeli, i ubrzo dobijali strašne vesti sa fronta.
Rusija se uzaludno protivila, kralja je odvraćala od pogibije i napada na braću. Nazivala je Srbe ludacima koji kvare sveopštu slovensku ideju.
Englezi su bili naklonjeni Bugarima i spremni da im pomognu. Francuzi mudro uzdržani, a Nemci besni na takve kraljeve hirove. Naravno, Austrija je nastojala da svakako do tog rata dođe, glumeći javno da je protiv.
Opšta pometnja je naterala kralja da traži posredovanje Austrije da dođe do primirja. Iako započet "kao dečja igra", u cilju posedovanja i lakog zauzimanja Bugarske, kralj Milan je, u ovom ratu, doživeo pravi fijasko.
Pa, ipak, austrijski car Franjo Josif odluči da zapreti bugarskom kralju Aleksandru Batenbergu da će poslati vojsku da pomogne Srbiji. Tako pritešnjen ultimatumom, bugarski kralj je morao da popusti i pristane na primirje sa Srbijom.
Srbija se nalazila na klizavom terenu. Ugled joj je pao u celoj Evropi, najviše zahvaljujući nesposobnosti kralja Milana.
Maršal dvora doneo je kraljici telegram od kralja u strogoj konspiraciji: "Draga Natalijo, potrebno je da odmah, neizostavno kreneš i dođeš u Niš. Sad mi je ovde neophodno tvoje prisustvo, zato obavezno dođi. Moraš misliti na spas zemlje i budućnost našeg sina... i na opstanak dinastije."
U "Tajmsu" se brzometno pojavila vest da kralj Milan poziva kraljicu Nataliju da bi abdicirao i poverio joj regentstvo.
Ministri su uspeli da nagovore kraljicu da se napravi bolesna, da odbije viđenje sa njim, znajući kako bi mogao da bude brz u donošenju nepromišljenih odluka.
Natalija je poslušala savete, a njima je rekla da je nespremna da preuzme dužnost namesništva, jer za to postoje od nje sposobniji ljudi.
Dok se sve to događalo i većalo, liberali su kralju pripremili pismeni, formalni akt. Samo je trebalo da taj dokumenat potpiše i da tako abdicira. Tome je kumovao general Belimarković, isti onaj koji je izdao kneza Aleksandra Karađorđevića i zbacio ga sa prestola 1858. godine.
Milan je čekao odgovor od kraljice i njen dolazak... Ipak, morao je on da dođe u Beograd.
Bio je to početak još većeg jaza između vladarskog para. I sam se kralj osećao poraženim. Prigovarao je supruzi da ga je kompromitovala u Evropi. Zatim, da je htela da ga lično skine sa prestola da bi se dočepala regentstva.
Opet je dokoni vladar bio preterano ljubazan sa damama, koje su dolazile na zabave, u dvor kod Natalije, pa i u ophođenju sa suprugama stranih diplomata. Njegova neopreznost i udvaranje mogli su da nasmeju lepu kraljicu, mada uvek nije bila ravnodušna.
Kraljica je svojoj prijateljici Stani Žujović (supruzi naučika Jovana Žujovića), opet otvorila srce:
- Želi da me bruka... Našao je novu ljubav... Artemizu Hristić! Sa njom sedi u parku Košutnjaka, na klupi. Da li to može sebi dopustiti jedan kralj? Ne! Nikako! Lično sam ih videla u parku. Dok ja redovno obavljam dužnosti majke i kraljice, on se zabavlja sa Artemizom javno. Kako da mu oprostim? - kraljica se od muke nasmejala i, u besu, brzim trzajima ruke, hladila lice prozirnom, roze lepezom. Sa Artemizom je, izgleda, duboko zagazio. Očaran je tom neuglednom ženom svoga sekretara...
Te zime, u plavom salonu dvora, sve je bilo spremno za prijem zvanica i održavanje velikog bala. Kraljica je strepela od kralja koji je pravio iznenađenja svake vrste. Znala je da ga ne može promeniti.
U tirkiznoplavoj, širokoj haljini, sa buketima cveća u raskošnoj crnoj kosi, i sa obaveznom svetloplavom lepezom, ušla je kraljica Natalija, podsećajući na Mariju Antoanetu, iz mlađih dana.
Blistala je samo spolja. Priseti se kako je nevoljno potpisala sporazum sa kraljem da joj se sin školuje u Nemačkoj, a da ona privremeno boravi van zemlje. Da ode u inostranstvo, na godinu dana!
Kralj nepripremljen, iznenađen, priđe supruzi i zamoli je da sa njim otpleše sledeću igru - tango. Nije se primećivalo koliko je u tom prividu bilo grča, izveštačenosti i muke, sa obe strane.
Ona je mislila na skori put u Rusiju, a kralj na svoju ljubavnicu - Artemizu Hristić.


BEKRIJANJE
KRALJICA je sa sinom Aleksandrom inkognito otputovala u Rusiju.
Poslanik Srbije u Petrogradu, gospodin Grujić, dočeka sa pažnjom kraljicu i odvede je, sa Sašom, na Jaltu. Nije znao ni slutio u kakvim je brigama i bračnim neprilikama lepa Natalija sa suprugom, kraljem Milanom. Ovaj srpski ambasador se zadržao sa njom na Krimu i pravio joj društvo nekoliko dana.
     U njenoj odsutnosti, kralj je, iz dosade, na dvoru organizovao vesele zabave i terevenke, gde se ponašao kao beg u haremu, bahato i krajnje neozbiljno. Uživao je da mu se podanici stalno dive, pa je, u izuzetnom raspoloženju, pucao sa prozora u prazno. Pokazivao je nezrelost, nedostatak samokontrole, slabu uzdržanost ozbiljnog vladara. Dosta je konzumirao šampanjac i udvarao se ženama...
(Nastaviće se)