Poraz kao pobeda

Piše: Đorđe JEVTIĆ
ZA TO vreme Voker je u svojim prostorijama u Prištini čekao konačnu odluku, plašeći se, kako je izjavio, da ga ne otmu. Valjda da ga ohrabri, a i pohvali, pozvala ga je telefonom Medlin Olbrajt, koja mu je poručila:
- Bil, uradio si odličan posao. Bio si u pravu što se tiče Račka. Kontakt-grupa neće dozvoliti Miloševiću da te protera.
Budući siguran u pozitivan ishod po njega, Voker je čak priredio večeru za strane novinare, a sutradan otišao u Podujevo, uz poruku da nastavlja mandat i da radi svoj posao.
U tom napetom iščekivanju, posle velikih diplomatskih pritisaka, o kojima se tada malo znalo, šef OEBS-a Knut Volebek je, posle dogovora sa predsedavajućim Saveta Evrope Bronislavom Geremekom i predsedavajućim EU Volfgangom Šiselom, doputovao u Beograd i u razgovaru najpre sa jugoslovenskim ministrom inostranih poslova Živadinom Jovanovićem, a potom i Miloševićem, uspeo da izdejstvuje da Voker ostane. Posle tih razgovora jugoslovenska vlada je formalno “zamrzla” odluku o Vokerovom proterivanju. Volebek je pokušao da izdejstvuje i dolazak Luiz Arbur i istražnoj ekipi Tužilaštva Međunarodnog suda za ratne zločine. On je zahvalio i međunarodnoj zajednici na “produženom pritisku” na Beograd oko Vokera i nagovestio da će ta presija biti još jača.
     DOK je Rusija pozdravila jugoslovenski gest o zamrzavanju odluke o proterivanju Vokera, SAD su smatrale da to nije dovoljno za smirivanje stanja. - Ne smatramo da je problem rešen. Naprotiv, nastavili smo konsultacije sa NATO-om o narednim koracima - preneo je portparol Stejt departmenta Džejms Rubin. On je upozorio da SRJ treba da ispuni niz drugih uslova: povlačenje viška snaga bezbednosti, neometan rad verifikatorima i dozvolu ekspertima Haškog suda da istraže slučaj Račak.
I nemački ministar odbrane Rudolf Šarping je otišao korak dalje u svom nestrpljenju. Po njegovom mišljenju, sada više nije bilo vreme za “postavljanje ultimatuma beogradskim vlastima", već za “čistu i jednostavnu akciju kako bi se razrešila kosovska drama”.
- Mi smo veoma ozbiljni i nećemo pasivno da posmatramo masakre, to nije kao u Bosni gde smo bili prisiljeni da nemoćno posmatramo masakre najgore vrste - pretio je Šarping.
A onda se, naglo i neočekivano, četvrtog dana delom dogodio medijski obrt koji je ukazivao da je masakr u Račku izmišljen i namešten. Učinili su to francuska Televizija AP, listovi "Figaro" i "Mond", ukazujući na moguću manipulaciju albanskih terorista koji su želeli da “vojni poraz pretvore u političku pobedu”. Izveštač "Figaroa" Reno Žirar, koji je i sam najpre napisao članak o masakru, počeo je da sumnja u neke nelogičnosti i da uočava da toj prvoj priči nešto nije u redu.
“Šta se zapravo dogodilo u Račku gde su, kako tvrde Albanci i OEBS, Srbi masakrirali 45 civila prošlog petka? Slike koje su obilazile svet kontradiktorne su onim što je snimila TV ekipa i pregledao naš novinar. Da li je OVK napravila scenario sakupivši tela? Da li je OVK namerno pretvorila vojni poraz u političku pobedu? Da li je šef Posmatračke misije OEBS-a Vilijam Voker požurio sa zaključcima kada je javno, prošle subote, osudio srpske snage bezbednosti da su hladnokrvno streljale četrdesetak albanskih seljaka u malom selu Račak?”, pitao se francuski list. On je podsetio da je policija pozvala čak i dva novinara AP TV da snime osmočasovnu intervenciju i podsećao da su i predstavnici OEBS-a znali šta se događa u Račku, “bastionu albanske separatističke gerile”, pa su na lice mesta poslali posmatrače u dva vozila sa diplomatskim tablicama koji su čitavog dana ostali na jednom brežuljku odakle su videli selo. A, onda dolazi ono najsumnjivije:
“U 15.30 policija je zajedno sa ekipom AP TV napustila selo... U 16.30 jedan francuski novinar prolazi selom kolima i sreće tri narandžasta vozila OEBS-a. Međunarodni posmatrači mirno razgovaraju sa trojicom starijih Albanaca u civilu. Tražili su eventualno povređene civile... Vrativši se u selo u 18 časova novinar vidi posmatrače kako vode dve žene i jednog starca lakše povređene. Verifikatori, koji nisu izgledali uopšte zabrinuti nečim drugim, ništa posebno ne signaliziraju novinaru”, konstatuje francuski novinar. On je podsećao da je policija pucala zato što je bila meta Albancima sakrivenim u okolnim rovovima, odakle su “bezuspešno pokušavali da izaću na silu, što je dvanaestorici, prema sopstvenom priznanju, i uspelo”.
“U subotu ujutro novinari su pronašli isuviše malo tuge na mestu gde se pojavio masakr”, uočio je novinar "Figaroa". On je postavio ključno pitanje: da li je tokom noći OVK mogla sakupiti tela poginulih Albanaca, koji su zaista ubijeni srpskim mecima, i prirediti scenu hladnokrvnog masakra. Tu pretpostavku potkrepljivao je zapažanjem da je “iznenađujuće bilo i za ostale novinare što su sutradan naišli na izuzetno malo čaura oko navodne masovne grobnice”.
     I novanar "Monda" Kristof Šatelo, koji je na dan napada policije prebrojao samo jednog mrtvog i četiri ranjena, sledećeg dana bio je pomalo začuđen brojem ubijenih. “Ne mogu da rešim tu misteriju”, priznao je iskreno. Pogotovu što je istoga dana i jedan od vođa albanske terorističke gerile Hašim Tači izjavio za Bi-Bi-Si da je OVK tamo imala važnu jedinicu u tom području i da je vodila žestoku borbu. “Nažalost, imali smo mnogo žrtava, ali su ih imali i Srbi”, priznao je Tači. Mond je takođe dovodio u sumnju tvrdnje o “hladnokrvnom masakru” u Račku. Novi svedoci, čije je izjave prikupio tog trećeg dana posle događaja, kod njega su izazvale “sumnju u istinitost stravičnog spektakla desetine nagomilanih Albanaca koje su srpske snage bezbednosti navodno masovno pogubile”. Novinar "Monda" je istovremeno podsetio da su pravi stanovnici Račka svoje selo napustili još u srpskoj ofanzivi u leto 1998. godine i da se, sem nekoliko izuzetaka, nisu u njega vratili.
(Nastaviće se)