Rugova zove NATO

Piše: Đorđe JEVTIĆ
TAJ lanac nadzora prilikom premeštaja leševa je veoma teško rekonstruisati i bile su moguće manipulacije u periodu dok nisu bili pod međunarodnim nadzorom. Ranta je potvrdila da su testovi pokazali da su neki od ubijenih mogli da pucaju iz oružja s obzirom na to da su im na rukama nađeni tragovi mogućih barutnih čestica, ali su neki zapadni mediji doveli u pitanje tu mogućnost navodeći da se takvi tragovi mogu naći i od duvana, a da su ubijeni seljaci koji na tom području mnogo puše.
Samo posle dva dana rada na obdukciji finskih patologa, Ranta utvrđuje da se “sada jasnije vide okolonosti pod kojima su ta lica stradala”. No, u izjavi novinarima ona nije htela ništa da precizira o tim prvim rezultatima istrage finske ekipe, navodeći da ne želi da komentariše istraživanje dok je ono još u toku. Najavljivala je da će konačni rezultati biti poznati za najviše desetak dana. Trebalo je, kazala je, uraditi dodatne analize.
Srpski eksperti su odmah istakli da je saradnja sa finskim patolozima izuzetno korektna i da se svi profesionalno međusobno uvažavaju. Ponovo su potvrdili da na polovini pregledanih leševa “nisu pronađene apsolutno nikakve povrede koje bi govorile o masakriranju i da je zajedničkim radom sve tri ekipe utvrđeno da “nema nikakvih drugih dejstava u smislu onoga što je govorio gospodin Voker i da nema ništa od onih propagandnih navoda masakra koji su hteli da u Srbiji stvore sliku drugih Markala”.
     NIKO nije spominjao da je među ubijenima bilo žena i dece, o čemu su govorili Voker i albanski mediji. Oni kao da su volšebno nestali. U nekim medijima su se pojavile informacije kako su prvi nalazi sudsko-medicinskih veštaka potvrđivali da se rupe na civilnim odelima nisu poklapale sa otvorima na nekim telima nanete puščanim mecima, što je upućivalo na zaključak da su im presvlačene vojne uniforme i naknadno oblačena civilna odela, kako bi se prikazalo da su ubijani navodno civili a ne pripadnici OVK. Ta informacija nije, međutim, bila tačna i nanela je velike štete srpskoj strani, jer je poslužila kao navodni dokaz da srpska strana laže i da joj ništa ne treba verovati.

Prof. Dobričanin je, naime, izjavio da su stradali doneti na obdukciju u većini imali civilna odela, ali su na nekima nađeni i delovi vojničkih uniformi, cokule, opasači, fišeklije, a većina je imala dugačke zimske gaće vojne proizvodnje. Svi su imali po dva, tri para pantalona, dva, tri džempera, što govori da su duže boravili napolju, pa su se zato dobro obukli i pripremili za hladnoću.

Otvori na odeći od metaka bili su tačno gde i rane na telu. Takođe, većina je, prema navodima srpskih eksperata, ubijena iz daljine, dakle u borbi, a ne izbliza, kako je tvrdila Vokerova komisija. Ostaci čestica baruta na prstima upućivali su na činjenicu da su ubijeni, takođe, bili naoružani i pucali na policiju, mada je petodnevni razmak od dana sukoba mnoge od tih tragova izbrisao.     

No, Voker se nije dao. Ono što je rekao u startu, želeo je da nametne celom svetskom političkom i javnom mnjenju.

- To je bio masakr. Ništa što sam video ne govori suprotno, a imamo i svedoke. Ubeđen sam da će to što se dogodilo u Račku i na kraju tako biti procenjeno - samouvereno je tvrdio Voker posle prvih nalaza i finskih patologa i posredne tvrdnje Helen Rante da masakra nije bilo. Nagoveštavajući nedelje i mesece rada do okončanja istrage, Voker je nastojao da diskvalifikuje srpske stručnjake, ali i one iz Finske.      - Ja priznajem samo stručnjake iz Haga, iz ekipe tužiteljke Arbur. Jedino su oni kompetentni. I ubuduće ću ako treba postupiti na isti način - bio je sve osorniji Voker sugerišući da Arburova mora da dođe na Kosovo i da “masakr u Račku” mora biti predmet Haškog tribunala za ratne zločine.
     Vokerovu “hrabrost” da istrajava na svojoj verziji pozdravljali su najviše albanski mediji i političari. Tako je Ibrahim Rugova, uz razočaranje što NATO još ne interveniše, govorio: "Voker je dobrodošao na Kosovo. Pozdravljamo njegovu hrabrost i odlučnost. Sada NATO ima dobar povod za hitnu akciju."
KAO i u sličnim ranijim prilikama, ali sada još više, albanski političari i mediji su neobuzdano isticali “još jednu nesreću Albanaca” i “još jedan satanski cilj srpske politike prema Albancima”, stvarali svoju, ali prenosili i strane slike događaja, a po već ustaljenom receptu, održana je komemoracija u “skupštini Kosova”, upućivane izjave saučešća porodicama stradalih. Slučaj Račak je još jednom doprineo ujedinjavanju svih Albanaca u svetu. U Albaniji su naročito oštri bili lider opozicione Demokratske partije Sali Beriša i premijer Pandeli Majko.
- Vreme je da Albanci deluju kao jedan narod, da treba da shvate da se događa rat, da imaju pravo da se brane svim sredstvima. Došlo je vreme da se pripreme za borbu na život i smrt - konstatovao je Beriša posle susreta sa premijerom Majkom. A albanski premijer je povodom događaja na Kosovu organizovao sastanak sa svim partijskim liderima radi “postizanja jedinstvenih pogleda i mera prema Srbiji”.
Oni koji su stvorili radikalnu medijsku sliku, nisu odustajali od nje. “Vašington post” je 28. januara tvrdio, a to preneli svi američki i zapadni mediji, da je postojao dogovor između tadašnjeg potpredsednika savezne vlade i koordinatora jugoslovensko-srpske vlasti na Kosovu i Metohiji Nikole Šainovića i rukovodioca jednica MUP-a u pokrajini generala Sretena Lukića o uklanjanju tragova masakra u Račku i načina da se izbegne međunarodna osuda. Taj list se pozivao na zapadne obaveštajne izvore koji su uoči 15. januara prisluškivali ova dva srpska zvaničnika zadužena za Kosovo. Akcija, kao operacija pod nazivom “Pronađi i uništi”, usledila je posle napada na policijsku patrolu i ubistva tri policajca od OVK i izvedena je po odobrenju iz Beograda, tvrdilo se u tom listu. U nekim medijima se tvrdilo da je to saznanje Vokeru navodno bilo adut za upozorenje Beogradu da ga ne proteruju i ostave i dalje na Kosovu.

TEŠKE OPTUŽBE
"Hjumen rajts voč" je u novom, dopunjenom izveštaju od 29. januara još više detaljisao sa opisima brutalnog ponašanja srpske policije prema stanovništvu u Račku i kategorično opovrgavao jugoslovensku verziju da su “masakrirani” bili pripadnici OVK ili civili nastradali slučajno u unakrsnoj pucnjavi. Uz to, ova međunarodna humanitarna organizacija tvrdila je da su “vladine snage imale naređenje da pobiju sve stanovnike starije od 15 godina”. U potonjem, mnogo kasnije objavljenom izveštaju beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), nema tih brutalnih detalja iako iste osobe pričaju istu priču, ali uglavnom iz druge ruke.
(Nastaviće se)