Adut - slaba karika

Piše: Đorđe JEVTIĆ
NAKNADNA istraga nije dala nikakvu novu argumentaciju za bilo koju kvalifikaciju, niti za promenu mišljenja o događaju u Račku, ali je ta dopunska ekspertiza samo doprinela dodatnom zamešateljstvu, udaljavanju od prave istine i ponovnim pokušajima manipulacije. Šef kosovskog dela istrage Haškog tribunala Denis Miler (opet Nemac?) je tada ocenio da je “savršeno jasno da je u Račku izvršeno masovno ubistvo” i da su za to ubistvo “odgovorni pripadnici srpskih snaga bezbednosti, a da su žrtve bili civili, ubijeni u stilu egzekucije”. No, ni ovaj zvaničnik zemlje koja je i u ovom slučaju vodila glavnu reč u operacionalizaciji povoda za kasniju međunarodnu egzekuciju prema SRJ, nije se usudio da slučaj nazove masakrom već se držao formulacije koja je upotrebljena i u haškoj optužnici.
Knjiga dosijea o "slučaju Račak" još nije, evo već više od sedam godina, potpuno sklopljena. Naprotiv. Ona se sada dodatno ispisuje na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Navodni masakr u Račku je prva tačka tzv. kosovske optužnice Haškog tribunala. U njoj se, uz opisivanje prethodnih političkih i vojnih događanja, o događaju u Račku kaže, između ostalog, da je ubijeno 45 nenaoružanih kosovskih Albanaca. Precizira se da je Vojska Jugoslavije prvo granatirala selo, a potom su ušle specijalne jedinice srpske policije koje su pretresale kuće, odvajale muškarce od žena i po selu pucale na meštane koji su pokušali da pobegnu.
Grupa od oko 25 muškaraca pokušala je, kako se navodi, da se sakrije u jednoj zgradi, ali su ih srpski policajci otkrili. Tukli su ih, a zatim odveli na obližnje brdo, gde su ih ubili iz vatrenog oružja. Taj zločin su, isticalo se, potvrdili predstavnici međunarodne misije i organizacije za zaštitu ljudskih prava.
KAO najjači adut optužnice o navodnom zločinstvu srpskih snaga na Kosovu i Metohiji, "slučaj Račak" je, međutim, u dosadašnjem toku procesa protiv Slobodana Miloševića pred haškim sudom zapravo ispao najslabija njena karika. Tom utisku doprineli su ne samo nesigurni albanski svedoci iz druge i treće ruke, nego i nanovo veoma konfuzno svedočenje misteriozne doktorke Helen Rante i, posebno, novi argumenti svedoka optuženog koji su do temelja poljuljali navode i Tužilaštva i njenih svedoka.
Vođa ekspertskog tima EU je, doduše, na svedočenju protiv Miloševića, 12. marta 2003. godine, bila najpre kategorična da su srpske snage u Račku postreljale 40 albanskih civila, ali je u sučeljavanju sa optuženim nanovo upadala u konfuziju, odgovarajući u maniru “jeste-nije”, odnosno čas potvrđujući čas dovodeći u pitanje prethodno kazano, posebno ono što je u međuvremenu tvrdila u mnoštvu izjava i intervjua datih medijima.

Ranta je i na sudu ponovo potvrdila da su u Račku stradali “nenaoružani civili”, a kada je Milošević upitao jesu li “nedužni civili” stradali u borbi ili streljani, ona je odgovorila da nikad nije koristila reč streljani, već da su najverovatnije ustreljeni (ubijeni) na mestu gde su pronađeni.
Neslavna Finkinja se iznenadila i kada je Milošević pokazao fotografiju groba u Račku na kojem je, uz ime i przime, na jednom spomeniku ispisano da je onog famoznog 15. januara 1999. godine “pao kao borac OVK”. Ona je odgovorila da je bila na groblju u Račku, na kojem su sahranjeni ubijeni, ali da taj grob nije videla, na šta je predsedavajući sudskog veća Tribunala Ričard Mej tu neprijatnu scenu presekao neočekivanom konstatacijom: “Niko ne spori da su ubijeni i neki iz OVK.” Bilo je to jedno od prvih priznanja na sudu o učešću nekih pripadnika OVK u račačkom događaju.
I RANTA je na petu godišnjicu događaja u Račku u intervjuu nemačkom “Berliner cajtungu” zamerila Tribunalu što nije istražio okolnosti koje su, kako je rekla, ukazivale na ”teške okršaje srpskih snaga i albanskih boraca” i time je makar delom priznala da se u Račku zbio sukob i da su tamo poginuli i neki naoružani Albanci, a ne kako je pre toga, kao i na suđenju, govorila da su stradali isključivo nenaoružani civili.
U međuvremenu, kako je rasprava u Hagu odmicala sa sumnjivim svedocima Tužilaštva, posebno kosovskih Albanaca, “prijatelji suda” su jednog trenutka preporučili Sudskom veću Tribunala (čiji se predsednik Ričard Mej neposredno pre toga naprasno razboleo i ubrzo preminuo) da iz optužnice odstrane događaj u Račku. Oni su taj predlog obrazlažili time da se taj incident desio pre početka rata, pa se ne može podvesti pod ratni zločin.
Prema tumačenjima ovih advokata pomagača sudu, rat na Kosovu i Metohiji nije počeo 28. februara 1998. godine, kako navodi Tužilaštvo, već 24. marta 1999. kada je počelo bombardovanje SRJ od NATO-a. Osim toga, “prijatelji” haškog suda su preporuku o eliminisanju Račka iz optužnice sugerisali i zbog nedostatka dokaza i sumnjivih svedoka Tužilaštva, nastojeći tako da spasu čast Međunarodnom sudu... Naravno, Veće tu preporuku nije prihvatilo i suđenje bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, u delu koji se odnosio na sukob u Račku, zapadalo je u sve veće kontroverze, jer su svedoci odbrane optuženog iznosili pouzdane argumente suprotne od navoda optužbe.

TAJNO U RAČKU
JEDAN od prvih svedoka, nemački novinar Bo Adam, potvrdio je da su, za razliku od tvrdnje u izveštaju OEBS-a, za prisustvo OVK u Račku znali u Posmatračkoj misiji EU, u čijem se izveštaju jasno to navodi. On je odgovorio da Ranta nije imala dokaza za tvrdnju da su u Račku stradali civili, ali da je to izrekla kada je šef OEBS-a Knut Volebek izdao saopštenje u kome se to tvrdilo. Ovaj svedok je potvrdio da je Ranta bila u Račku i to tajno, 21. marta 2000. godine, kada je i on tamo otišao da bi na licu mesta proverio neke sumnje.
(Nastaviće se)