Tajna tri žrtve

Ispitavši teren i razgovarajući sa Albancima, očevicima događaja, Bo Adamu, nemačkom novinaru, sami meštani potvrdili su je jedina žena poginula u sukobu, stradala, u stvari, u pucnjavi iz daljine a ne blizine, ada je pošla da pomogne bratu u borbi. Majka poginulog dečaka je Adamu pokazala mesto pogibije, koje stotinak metara od mesta odakle je pucano, pa se, dakle, ni u tom slučaju nije radilo o pogubljenju iz neposredne blizine. Na desetak metara dalje poginuo mu je otac, u rupi iz koje je pucao na policajce.

Jedan meštanin je ovom nemačkom novinaru ispričao kako mu je poginuo ujak na deset metara dalje, ali ne bežeći - nego u borbi, s puškom, iako se on nije nalazio na listi boraca OVK koju je sačinio OEBS, već na listi stradalih civila.

Novinar Bo Adam je doprineo da se reši i jedna od misterija oko broja poginulih. On je utvrdio da su od onih ukupno ubijenih 45, petorica bili iz Malopoljca i da su tamo, u svom selu i sahranjeni. Na seoskom groblju, na ulazu u Malopoljce, koje su obezbeđivali pripadnici OVK, video je zastave na grobovima. Jedan od pripadnika OVK je njemu i prevodiocu rekao da su tu sahranjeni pripadnici OVK poginuli u Račku.
- Iako se u izveštaju OEBS-a navodilo da su ubijeni bili civili, ja sam video da su oni bili ne civili nego borci OVK. Misija OEBS-a je krila identitet boraca OVK kako bi se tvrdilo da su stradali samo civili i time prikrila prava istina. Kao i na groblju u Račku, i tamo u Malopoljcu nalaze se grobovi sa zastavama za koje sami Albanci tvrde da su to grobovi pripadnika UČK. - Ne sporim da su neki ustreljani, ali kako? Ja sam ispitivao tri slučaja i ustanovio da nije bilo pogubljenja (streljanja) iz neposredne blizine. Znači da je moguće da su ustreljani u međusobnoj borbi. U Račku se vodila borba, to su mi svi potvrđivali - kazao je Adam pred haškim tribunalom.
TOKOM procesa u Hagu demistifikovane su i druge “misterije Račka”. Tako je svedok odbrane Danica Marinkvić, inače šef istražne ekipe Okružnog suda u Prištini, koja je obavila uviđaj, otkrila je da je upoređivanjem dvaju spiskova, svog i Tužilaštva, utvrdila da se imena 36 leševa slažu i na jednom i na drugom spisku, ali da se na listi Tužilaštva nalaze imena devet lica kojih nema na njenom spisku, dok imena četiri lica sa njene liste nema na onom drugom.
Uverljivost te činjenice da su se pojavila nova imena čak 13 poginulih, ona je potkrepila argumentom da je identitet svakog ubijenog utvrđen pomoću otisaka prstiju i da su oni posle obrade i preuzimanja od rodbine potvrđivani njihovim potpisom. Marinkovićeva je iznela sijaset relevantnih informacija i dokaza do kojih je ona došla, a koji su ukazivali na to da su svi poginuli bili naoružani vojnici OVK.
Neočekivano otkriće Danice Marinković izazvalo je veliki problem haškom tužilaštvu da se iz te neprijatne situacije iskobelja. Onda je uporni Najs ipak priznao suštinsku dilemu: - Moj problem je u tome da ja moram da predočim neke dokaze i argumente koje ova svedokinja treba da komentariše. To pokazuje ozbiljne poteškoće sa dokazima koje ova svedokinja predočava kao veoma značajne.
Tužilaštvo je nastojalo da prekobrojne poginule opravda putem različitih prezimena možda istih ljudi, što je navodno deo tradicije kod Albanaca. O tome je pokušao da nešto kao potvrdu dobije od prof. Saše Dobričanina, ali mu se to vratilo kao bumerang.
- Mi znamo da je od 40 tela identifikovano 37. Nisu identifikovana tri tela. To su bile osobe koje nisu bile obrezane, što je inače ključni običaj svih muslimana na svetu. Ta činjenica nedvosmisleno govori o prisustvu nemuslimana u Račku. Ta tri lica, namerno ili nenamerno, sahranjena na nekom drugom merstu, a ne na groblju u Račku - ukazao je Dobričanin, što je nanovo otvaralo nova pitanja.
KO su bili neobrezani muškarci?. Da li se radilo o nekim ubijenim osobama čiji se identitet nije smeo pojaviti u javnosti? Da li je moguće da su to bili pripadnici nekih stranih obaveštajnih ili drugih službi koji su pomagali Albancima u otporu srpskim snagama, pa bi pojavljivanje njihovih imena uticalo na dalji tok događaja na Kosovu, izazvalo međunarodni skandal, potvrdilo srpske tvrdnje kako neke strane sile uveliko pomažu OVK samo da bi ostvarile neke svoje strateške ambicije? Da li su to bili Vokerovi, ili nečiji drugi instruktori? Ta činjenica i dalje ostaje tajna.
Tužilaštvo je bilo prinuđeno da najavi da će dostaviti revidirani spisak imena stradalih u Račku, što je impliciralo na mogućnost izmene navoda optužnice u tom delu.
I sledeći svedok odbrane optuženog, Dragan Jašović, policijski inspektor SUP-a u Uroševcu u vreme događaja u Račku, na osnovu izjava koje je uzimao od Albanaca iz Račka i okolnih sela, rođaka i poznanika, kao “informatora” i preko prijateljskih veza, pre i posle tog sukoba, utvrdio je da su među 40 ubijenih u Račku, tri četvrtine, odnosno 30 bili pripadnici OVK. Za razliku od navoda optužnice i uporne tvrdnje u dotadašnjem toku procesa da su svi poginuli bili civili, tužilac Džefri Najs posle toga nije osporavao taj ključni dokaz o statusu žrtava u Račku. Naprotiv, on je priznao da je na osnovu analize dokumenata i Tužilaštvo došlo do sličnog podatka, odnosno da je među poginulima bilo 25 pripadnika OVK!

Polako su dovođene u pitanje i druge teze Tužilaštva, poput one o sumnjivosti metode “parafinska rukavica” i o tome da su stradali bili “nedužni civili”, samo zato što su uglavnom imali civilna odela. Šef srpskog tima prof. Saša Dobričanin je kao svedok optuženog energično odbacio Rantine laičke tvrdnje o toj metodi.
NEOBITNI DOKAZ



- U SLUČAJU ubijenih u Račku, "parafinskom rukavicom" je takođe pouzdano dokazana indicija da su ubijeni upotrebljavali oružje. Nisu mogli da taj trag nitrata dobiju od veštačkog đubriva, na primer, koje se u januaru, usred zime i snega, nikako ne koristi. Indikativna je sama činjenica da se kod tolikog broja ljudi, čak 37, nađu tragovi nitrata. To jasno upućuje na zaključak da su to bile naoružane osobe koje su pucale iz vatrenog oružja - naveo je Dobričanin.

 

(Nastaviće se)