Keče - gde treba

- LjUDI sa višeslojnom odećom svakako ne sede u kući u ranim jutarnjim časovima, već su obučeni tako da bi bili napolju. Moje iskustvo sa drugih slučajeva u kojima su poginuli Albanci u sukobu sa policijom, govori da su oni uglavnom imali spoljni deo odeće ili crne ili tamnosive boje i da su bili naoružani pripadnici seoske straže ili pripadnici OVK. Tada, naime, OVK nije imala dovoljno vojničkih uniformi da obuče sve svoje pripadnike, pa su oni koristili tamnu i tamnosivu odeću da bi se time ujednačili i obeležili svoju vojničku pripadnost. To da su neki imali i drukčiju odeću, nije pouzdana indicija. Mnogi koje sam video na drugim mestima nosili su raznobojnu civilnu odeću, pa su takođe bili pripadnici OVK - pojasnio je Dobričanin.

Živu diskusiju izazvale su fotografije koje je Milošević prikazao, posebno ona na kojoj se vidi kako ubijeni Albanac leži opružen na zemlji sa kečetom na glavi: - Nikada u svojoj karijeri nisam video da se desi da kada čovek padne, da mu na glavi ostane kapa ovoga tipa. Ovaj čovek je prostreljen kroz glavu, a u tom slučaju sigurno je da mu keče ne bi ostalo na glavi, pogotovu što je ono najčešće zabačeno unazad i nije ničim pričvršćeno. I kape drugog tipa bi u ovakvim prilikama pale, a ova posebno, jer površno stoji na temenu. Ova kapa je plitka i poluloptastog oblika, laka za padanje i u ovakvim slučajevima obavezno padne, bliže ili dalje. Na nekim fotografijama smo videli dvojicu s kapama na glavi, a tela okrenutih ka brdu, pa nije moguće da im kape ostanu na glavi, niti da se tela pri padu, na kosini, ne kotrljaju.

I na tvrdnju Tužilaštva da je Vojska navodno granatirala Račak, uz pokazivanje više fotosa sa oštećenim krovovima kuća, Marinkovićeva i Dobričanin su energično demantovali, ponovivši u više navrata da oni pri boravku u Račku nisu videli nijednu kuću sa oštećenjima, podvlačeći da su te fotografije mogle da govore o kasnijim oštećenjima.

NI nastojanja tužilaca - da na osnovu sumnjivih, mutnih fotografija ili naknadno pribavljenih metaka koji su, navodno, bili u telima poginulih, uglova ulaznih i izlaznih rana ili položaja pri padu - iznude dokaze o ubijenima, nisu urodila plodom. Dobričanin, ekspert za sudsku medicinu, demantovao da se na osnovu položaja tela na tako mutnim fotografijama može dati validan odgovor, i da je to nezahvalan i sumnjiv posao.

U toku unakrsnog ispitivanja prof. Dobričanina, tužilac Najs je iznenada naveo da je tužilaštvo u međuvremenu stupilo u kontakt sa dr Helen Rantom, da ima nameru da je ponovo pozove i da će možda tražiti odlaganje ispitivanja ovog svedoka. U stvari, misteriozna Ranta se već nalazila u samom Hagu i pratila tok svedočenja prof. Dobričanina. Tužilaštvo je čak nameravalo da Rantu, mada ju je već jednom ispitivalo, ponovo izvede kao kontrasvedoka, kako bi relativizovalo svedočenje srpskog eksperta za sudsku medicinu, što je još jedna indicija da su se i tužilaštvo i dr Helen Ranta našli uza zid i da su njihove tvrdnje polako gube snagu pred argumentima odbrane. Sud je, međutim, odbio eventualno Rantino pojavljivanje, jasno stavivši do znanja da, što se Suda tiče, može slobodno da se vrati kući.

Dr Slaviša - Saša Dobričanin nanovo je oživeo maloznane ili već zaboravljene podatke da su finski stručnjaci za sudsku medicinu na Kosovu boravili i ranije i da je Ranta i pre Račka pravila smicalice. Ona je sa timom iz Finske u Prištinu došla najpre u drugoj polovini 1998. godine, posle otkrivanja one stravične Krečane u Klečki u kojoj su spaljene na desetine srpskih civila, ali u tom istraživanju nisu učestvovali, niti su za to pokazivali interesovanje. Oni su nadgledali istragu srpske ekipe stradalih Srba u Glođanu, a potom je trebalo zajedno da rade na slučaju u Gornjem Obrinju, gde su stradali Albanci. Kada je srpska ekipa krenula zajedno sa finskim timom iz Obrinja, sa njima su, tog hladnog i snegovitog decembra 1998, krenuli i finski ambasdor sa suprugom i prvi sekretar nemačke ambasade, kojima nije bilo mesta na ekshumaciji. Sve je to bilo čudno i indikativno. Ali, još zanimljivije bilo je to što su se na jednoj ledini pre Obrinja, odjednom pojavili neki ljudi u civilu, pretrčavali i zauzimali položaje. - Nama su policajci, koji su nas pratili, javili da su to pripadnici OVK, da nam se sprema klopka i likvidacija i sugerisali su nam da se odmah vratimo nazad. To smo i učinili - ispričao je Dobričanin prvo negativno iskustvo sa Helen Rantom.

SASVIM je izvesno i to da su u Račku likvidirani najvećim delom, ako ne svi, pripadnici OVK, odnosno naoružani Albanci koji su bili spremni ili su već učestvovali u sukobu sa srpskim snagama. Na to, uostalom, rečito upućuje činjenica da se njima svake godine 15. janaura odaje posebna pošta, drže vatreni govori u kojima se oni proglašavaju za junake i heroje koji su poginuli za albansko Kosovo, objavljuju im se čitulje u novinama i, uopšte, predstavljaju kao "borci pali za oslobođenje od srpskog okupatora". Uz to, u Račku i na Kosovu u celini, mnogi se strani zaslužnici za takvo, nezavisno Kosovo bez Srba i uticaja srpske države, od juna 1999. godine, slave kao veliki i trajni prijatelji albanskog naroda.

Među njima posebno Vilijam Voker. Kada se Voker ponovo obreo na Kosovu, juna 2001. godine, najpre je posetio i Račak, gde mu je "ukazana velika počast i odato priznanje za zasluge oko pripreme terena za ulazak mirovne misije na Kosovo" i to tako što je Račak promenio naziv u Vokerovo Selo a brdo odakle je krenula Vokerova priča o "masakru" njegovih "nevinih stanovnika" preimenovano je u Vokerovo brdo, dok je u Prištini proglašen za počasnog građanina. Kontroverzni Voker je na Kosovo dolazio više puta, verovatno da preuzme deo po deo svoje apanaže za učinjeno. Za uzvrat, stalno je govorio da Albanci treba da budu slobodni i da žive u svojoj nezavisnoj državi, pri čemu je izražavao spremnost da im pomogne u pripremama za najavljene razgovore sa Srbijom!?


MISTERIJA

JEDNA od misterije Račka i dalje je i broj poginulih. Tek je tokom pretresa pred haškim sudom potvrđeno da je broj poginulih Albanaca u Račku bio veći, neki tvrde znatno veći od onih 40 obdukovanih. Ima tvrdnji od izvora bliskih policiji i učesnicima akcije, koji navode da su ubijeni bezmalo svi pripadnici OVK koji su se nalazili u selu, preciznije, jedan izvor tvrdi da je toga dana likvidirano 96 terorista. U toj brojci se krije i deo ključa "račačke misterije".

(KRAJ)