Zvezda je rođena

Piše: Bratislav MIHAILOVIĆ
NEPRIKOSNOVENA pop kraljica, žena sa vizijom i pokretačkim bezobrazlukom da svoje snove pretvori u dela. I to kakva!

Njeno pravo ime je Madona Luiza Veronika Čikone. Rođena je 16. avgusta 1958. u Bej Sitiju, u državi Mičigen. Bila je treće, od šestoro dece, rođene u skromnoj porodici italijanskih doseljenika. Otac Silvio i majka Madona, po kojoj je pevačica i dobila ime, odgajali su svoju decu u strogo katoličkom duhu. Život po pravilima, maloj Madoni nije odgovarao. Od najranijeg detinjstva, izražavala je svoju individualnu, ali i buntovnu prirodu.

Sanjarila je uz filmove Karol Lombard, Džudi Holidej i svoga idola Merilin Monro, čvrsto ubeđena da će jednog dana postati slavna. Muzika je u njenom životu imala posebno mesto. Već u ranim godinama pokazuje interesovanje, ali i talenat za ples. Svoje prve plesne korake učila je uz majku, koju je uživala da gleda kako igra. Iako posvećena kući i porodici, njena majka je izuzetno volela muziku, pa je tu ljubav prenosila i na svoju dedu. Nasuprot strogom ocu, beskrajno blaga, pružala im je radost, toplinu i bezuslovnu ljubav.

Događaj koji je obeležio njeno detinjstvo, ali i život, predstavlja upravo gubitak majke. Madona je imala nepunih šest godina kada joj je majka umrla od raka dojke. Iako dete, shvatila je da se njen život od tog trenutka menja. Nagli gubitak osobe koja je za nju predstavljala sigurnost, ideal ženstvenosti i sveticu, ostaće da je proganja, zauvek.

UBRZO, njen otac se drugi put oženio, i u tom braku dobio još dvoje dece. Madona svoju maćehu nije preterano volela, što je umela otvoreno i da pokaže. I danas pamti kako je jednom prilikom dobila žestok udarac preko nosa, samo zato što nije htela da obuče istu haljinu kakvu su nosile i njene sestre.

"Sigurna sam da moj nos i danas lako prokrvari zbog tog udarca", umela je da izjavi Madona, sećajući se svog odnosa sa maćehom.

Pohađala je katoličku školu, u kojoj su nastavu držale opatice. Iako je imala prilično dobre ocene, njena slobodoumna priroda nije podnosila stege kakve to mesto nameće. Stroga pravila i obavezna uniforma su je gušili. Želela je da skrati kosu, da se slobodnije oblači i da izlazi sa momcima. Odlučuje da napusti školu i posveti se ostvarenju svojih snova.

Kada je upisala ples na Mičigenskom univerzitetu, konačno je uživala. Provodila je vreme sa profesionalnim plesačima i vežbala do iznemoglosti. Njen profesor bio je Kristofer Flin, koji ostavlja značajan utisak na nju. Prepoznao je njen talenat i insistirao na njemu. Divila mu se. Smatrala ga je svojim ocem, mentorom, ali i imaginarnim ljubavnikom. Bio je jedini koji ju je ohrabrivao u njenim snovima. Čak i 1977. kada je još jednom odlučila da napusti sve i ode u Njujork.

SA nepunih 20 godina i jedva 35 dolara u džepu, Luiza Čikone se obrela u Njujorku, čvrsto rešena da uspe. Već na aerodromu je ušla u taksi i rekla vozaču da je vozi u "centar svega". Ubrzo, našla se na čuvenom Tajms skveru, okružena oblakoderima i tipičnom njujorškom vrevom. Nikoga nije poznavala i niko nije poznavao nju. U trenutku se osetila izgubljenom, ali, bila je i dalje sigurna da je to pravo mesto za nju.

DIKTAT
Prve dane provela je kod momka kojeg je sasvim slučajno upoznala. Bila mu je simpatična njena lucidna hrabrost, pa joj je ponudio smeštaj u svom stanu. Zahvaljujući njemu, brzo je ušla u gradske tokove i Njujork joj više nije izgledao tako stran.

Međutim, težak period je tek bio pred njom. U nedostatku novca, bila je primorana da radi svakakve poslove, da bi preživela. Živela je na kokicama, a vrlo često ostajala i gladna. Kad joj je otac prvi put došao u posetu, bio je šokiran! Živela je u groznom, memljivom stanu, punom bubašvaba. Smatrao je da treba da se vrati kući i zaboravi na svoje snove. Ali za nju, povratak bi bio ravan porazu, a ta reč nije postojala u njenom rečniku, čak ni tada. Zato, rekla mu je odlučno - ne! Ta rasprava je uslovila privremeni prekid njihovih odnosa, ali Luiza Čikone je samouvereno nastavila dalje.
(Nastaviće se)