Tajna je iskopana

Piše: Borislav LALIĆ

"FIDELE, našli smo ih..."

Glas Horhea Gonzalesa je podrhtavao. Bio je uzbuđen kao nikada ranije u svom lekarskom životu, koji u uzbuđenjima nije oskudevao.

Na drugom kraju žice, na 10.000 kilometara udaljenosti, na telefonskoj vezi je bio kubanski vođa Fidel Kastro.

I Fidelu je glas stao u grlu. I njemu je trebalo nekoliko trenutaka da se povrati i progovori.

Dr Gonzales je zvao Kastra iz mesta Valje Grande, iz unutrašnjosti Bolivije. To je ona zabita varoš u bolivijskim prašumama za čije se ime u svetu prvi put čulo, sada već daleke 1967. godine, u vreme likvidacije Če Gevare.

Nekoliko trenutaka pre tog telefonskog poziva, dr Gonzales i članovi njegove ekipe, u kojoj su bili kubanski i bolivijski civilni i vojni stručnjaci, pronašli su ono što su tažili 19 meseci. Iz zemlje koju su uporno raskopavali, ručno i uz pomoć buldozera, pojavile su se ljudske kosti. Po njihovim šemama i oznakama, ti posmrtni ostaci, označeni kao "skelet 2", trebalo bi da pripadaju slavnom gerilcu Če Gevari.


Dr Gonzales će kasnije ispričati da mu se učinilo da Fidelov glas podrhtava, da i taj tvrdi čovek, koji je u svom dugom životu, svašta preturio preko glave, u grču guta reči.

Rizik je još bio veliki, ali dr Gonzales niti je mogao da čeka, niti je sumnjao da su kosti koje je pronašao Čeove. Posle razgovora sa Kastrom, na vezi je imao Aleidu, Gevarinu udovicu, koja zajedno sa četvoro njihove dece, živi na Kubi.

NOVA potraga za Čeom krenula je potkraj 1995. godine u najvećoj tajnosti. Za tu operaciju znao je veoma uzak krug ljudi u Havani i La Pazu.

Zasluga za to novo Čeovo "iskopavanje" pripada američkom novinaru i istraživaču Džonu Li Andersonu. On je godinama, uporno i detaljno, radio na prikupljanju građe za kompletnu biografiju Čea Gevare, delo koje bi bilo lišeno romantike, improvizacija i maštarija. U tom "kopanju" po životu i smrti, "herojskog geriljerosa", kako su ga Kubanci zvali, Anderson se najviše bavio Čeovom smrću, jer je ona bila misterioznija od njegovog života.

O Čeovom životu, manje-više, sve je bilo poznato. Znalo se i kako je ubijen, 9. oktobra 1967. godine, u prašumama Bolivije. Ali, šta je bilo sa njegovim posmrtnim ostacima, to niko živ nije znao.

Po jednoj verziji, bio je sahranjen na nekom skrovitom mestu duboko u prašumama Bolivije, bez ikakve oznake i zapisa, tako da nikada ne bude pronađen. Drugi su tvrdili da je njegov leš odnet u Panamu i tamo spaljen. Treća verzija, sa kojom se najviše baratalo, bila je da je njegov leš spaljen u mestu Valje Grande, a njegov pepeo prosut iz aviona, iznad bolivijskih prašuma. Ovu poslednju verziju potvrdio je ovdašnji predsednik Bolivije Rene Barijentos.

ANDERSON je sve to uzeo sa rezervom. Če je odavno postao mit i bilo je teško razlučiti šta je u tom mitu istina, a šta nadogradnja mašte i pera neobuzdanih novinara. On je istraživao do kraja, detalj po detalj, svedoka po svedoka. Tako je i stigao do generala Maria Vargasa Salinasa.

Vargas je u vreme pogubljenja i sakaćenja tela Če Gevare bio jedan od vojnih zapovednika u varoši Valje Grande, baš tamo gde je iz sela La Igera, 9. oktobra 1967. godine, predveče, donet i izložen leš Čea Gevare.

On je kazao Andersonu ono u šta niko nije verovao. Čeovo telo, rekao je Vargas, nije spaljeno, nego je zajedno sa grupom pogubljenih gerilaca, sahranjeno tog istog dana u ponoć, pored zapuštene aerodromske piste lokalnog aerodroma. Sahrana je obavljena u najvećoj tajnosti i bez ikakvih oznaka.

TADA su na scenu stupile kubanske vlasti i porodica Čea Gevare. Bolivijska vlada je prihvatila njihov zahtev da se traže kosti sedmorice gerilaca i otkopavanja su počela u decembru, 1995. godine. Išlo je teško i sporo, uz sumnje da je, možda, sve to jedna velika podvala.

Od onog dana kada je nestalo telo Čea Gevare prošlo je skoro trideset godina, sećanja su izbledela, a ceo slučaj je poprimio dimenzije mita, koji je, nošen na krilima mašte, dobio neverovatne dimenzije.

Ipak, prvi kosturi su pronađeni, ali među njima nije bio onaj koji bi mogao biti Čeov. Gevarine kosti je bilo relativno lako prepoznati, pošto su njemu šake bile odsečene, a znao se i raspored rana na telu.

U jednom trenutku, 1996. godine, istraživači su se povukli, pa su se javile sumnje da je sve izgubljeno. U proleće 1997. godine, radovi su, međutim, nastavljeni.

U međuvremenu, uz pomoć najmodernijih aparata, obavljena su detaljna geometrička i geomagnetska snimanja na oko 10.000 kvadratnih metara terena u blizini stare aerodromske piste. Saslušano je oko 100 meštana, koji su u ono vreme bili direktni ili indirektni svedoci događaja sa Čeom Gevarom. Obavljeni su razgovori sa bivšim vojnicima i oficirima iz sastava osme divizije bolivijske armije, u čijoj je nadležnosti bila likvidacija gerile Ernesta Gevare.

U maju 1997. godine, radovi su krenuli intenzivnije. U podne 28. juna, ekipa dr Gonzalesa je zaustavila mašine. U razrovanoj zemlji pojavio se novi skelet. Po ostacima odeće i po tome da na skeletu nije bilo kostiju od šaka, relativno lako se zaključilo da su to zemni ostaci Čea Gevare.

"Če je najzad umro", napisao je jedan lokalni hroničar na vest da je grob slavnog "geriljera" konačno pronađen.

I dok su se zbunjeni Bolivijci pitali šta će sada biti sa posmrtnim ostacima Čea Gevare, istraživači su njegove kosti, u najvećoj tajnosti i u strahu da ne dođe do protesta lokalnog stanovništva, odneli u jednu japansku bolnicu kod grada Santa Kruz, na jugoistoku zemlje, da bi se izvršila njihova identifikacija.

Posle desetak dana, stručnjaci su rekli poslednju reč: - Jeste, on je.





MAUZOLEJ

I, Čeove kosti su 12. jula specijalnim avionom odnete na Kubu, tamo gde je počela njegova legenda i gde živi njegova porodica.


- Ukrali su nam Čeove kosti - izjavio je na tu vest Herardo Karasko, član gradskog veća u varoši Valje Grande.

Tri meseca kasnije, Če je sahranjen u Santa Klari, u centralnom delu Kube.
(Nastaviće se)