U glavni grad Tanzanije Kastro šalje Aleidu da ubedi ?ea da se ne zanosi odlaskom u Avganistan. ?e se, preko Praga, tajno vra?a na Kubu i po?inje pripreme za gerilu u Boliviji
Piše: Borislav LalićKAD je ostao sam na obali jezera Tanganjika, pošto su svi kubanski gerilci evakuisani, Če se obratio svojim pratiocima, takođe Kubancima:
- Pa, dobro, momci, ovo se završilo. Jeste li spremni da nastavimo dalje?
Pombo, Tuma i Papi su bili zbunjeni. Oni su već shvatili da Če nema nameru da se vraća na Kubu, ali nisu znali kuda će.
Hari Viljegas Pombo, Čeov saputnik sa Sijera Maestre, koji će kasnije na Kubi dogurati do generalskog čina, zapisao je u memoarima i ovu rečenicu:
"Verujem da u onom trenutku, na obali jezera Tanganjika, ni sam Če nije znao kuda nas zove, ali je bio sasvim čvrst u stavu da se ne vraća na Kubu ni po koju cenu".
- Sledićemo te kuda god da kreneš - rekla su sva trojica uglas.
Če, ipak, nije nikud otišao. Smestio se u kubansku ambasadu u Dar es Salemu, gde će narednih meseci pisati "revolucionarne memoare" i maštati o svom sledećem revolucionarnom poduhvatu.
Če zapravo nije imao gde ni da se vrati. Kako objašnjava Pombo, Če nikako nije hteo da se vrati na Kubu praznih ruku, sa porazom na leđima. Njegova situacija se posle čitanja oproštajnog pisma Kastru, u Havani 3. oktobra, suštinski promenila.
U međuvremenu, Če je u zgradi kubanske ambasade pisao "uspomene" iz Konga. Nije štedeo ni sebe ni Kongoance. "Ovo je istorija poraza", napisao je na jednoj stranici.
SHVATAJUĆI valjda, da neće moći zauvek da ostane u Dar es Salemu, Če je tokom decembra sugerisao Kastru da će otići u Argentinu, da tamo još tinjaju gerilska žarišta i da će zapaliti vatru revolucije u svojoj nekadašnjoj domovini.
Kastru se ta ideja nije nimalo dopala. Pokušao je da ga preko Fernandesa Mela, koji se onda još nalazio tamo u potrazi za dvojicom u Kongu izgubljenih Kubanaca, odvrati od te ideje, ali nije vredelo. Onda Kastro, početkom januara 1966. šalje u Dar es Salem Čeovu ženu Aleidu da ga ona umiri i ohladi od argentinske avanture.
Aleida je došla inkognito i sa lažnim dokumentima. Dovezena je sa aerodroma pravo u zgradu ambasade i kroz sporedni ulaz, direktno iz kola, ušla u apartman na drugom spratu kod svog muža. Sem ambasadora Pabla Ribalte i jednog bezbednjaka iz ambasade, niko nije znao da se Če tu nalazi i da mu je žena došla u posetu.
"Prvi put otkako smo se uzeli, bili smo sami", ispričala je kasnije Aleida. "Živeli smo tako šest nedelja, zajedno, među četiri zida. Bio je to naš medeni mesec, kojeg kad smo sklopili brak nismo ni imali..."
Če je krajem februara pristao da se prebaci u Prag i da tamo razmisli o svojoj novoj misiji. U Pragu je od Čeha prihvaćen kao "važan drug" iz Latinske Amerike, kojeg kubanska služba tu privremeno sklanja. Česi nisu znali, niti naslućivali da se iza tog uglađenog gospodina krije legendarni Če Gevara.
Kad je shvatio da mu ne daju Argentinu, nudeći mu za uzvrat neku drugu latinoameričku zemlju, preko koje se takođe može stići u Argentinu, Če je počeo da popušta.
NA Kubu Če nije ni pomišljao. Ali, predočeno mu je da se u Latinsku Ameriku mora ići preko Kube, ako ni zbog čega drugog, a ono da se tamo obave nužne pripreme za otvaranje gerilskog žarišta.
- Nije prihvatao da dođe na Kubu - izjavio je kasnije Kastro. - Teško mu je padalo da se vrati posle objavljivanja onog njegovog oproštajnog pisma. Uspeo sam, ipak, da ga ubedim da se vrati, da je to najbolji i jedini mogući način da se pripremi za misiju u koju je odučio da ide...
Če je na Kubu stigao 20. jula, opet preko Moskve. Niko u Čehoslovačkoj, niti u Moskvi, nije znao za to putovanje Če Gevare.
Na pomoćnom aerodromu u Havani, Čea je dočekao Raul Kastro, mlađi Fidelov brat, druga ličnost revolucije, i Aleida. Sa aerodroma su se odmah odvezli u unutrašnjost ostrva, u mesto San Andres de Taigunabo.
Opet je, posle 16 meseci odsustvovanja, bio na Kubi, ali ovog puta bez imena, bez državljanstva, kao nepostojeći čovek.
Posle nekoliko sedmica, Če je zajedno sa Raulom Kastrom, Manuelom Pinjeirom i Reneom Tomasevićem, majorem iz vojne obaveštajne službe, počeo da formira svoju trupu za Boliviju, koja je već bila označena kao sledeća Čeova etapa.
Kad su budući gerilci saznali da je civil Ramon zapravo Če Gevara, nastalo je oduševljenje. Nekoliko članova kubanskog rukovodstva i starih Čeovih saputnika, prijavilo se da ide u gerilu u Boliviji, ali trupa je već bila popunjena.
ČE je imao i posebne pripreme. Ugradili su mu veštačke zube, obrijali mu do gole kože bradu i brkove, skratili kosu, podgojili ga. Najteže je u toj ličnoj transformaciji bilo sređivanje kose. Specijalisti u laboratoriji "za ulepšavanje", vadili su nekoliko dana Čeu dlake kose iznad čela, sve jednu po jednu, kako bi formirali idealnu ćelu.
Jednog dana, sredinom oktobra, kada je odlazak već bio na vidiku, Fidel je pozvao Čea u Palatu revolucije u Havani. Predstavio ga je kubanskim funkcionerima kao biznismena iz inostranstva, koji je došao na Kubu da sklapa poslove. Odeven u besprekorno odelo, sa šeširom na glavi i glasom koji je zvučao starački, Če ni kod koga nije izazvao sumnju da se ispod te maske krije stari poznanik, mada su svi ti ljudi veoma dobro poznavali Gevaru.
Kad je ceremonija završena i Kastro i Gevara ostali sami, Fidel je konstatovao:
- Ovo je zaista perfektno urađeno...
A onda je kucnuo čas odlaska. Ramon, kamufliran do perfekcije i sa bar dva pasoša u džepu, odleteo je 23. oktobra 1966. iz Havane za Moskvu. Niko od putnika nije obratio pažnju na tog lepo obučenog gospodina sa šeširom na glavi, pod naočarima, sa isturenim stomakom i lepo vezanom mašnom. Pratio ga je samo jedan "saputnik".
Iz Moskve je Gevara odleteo u Prag, a odatle vozom u Beč, pa u Frankfurt. Onda se prebacio u Pariz, zatim u Madrid, odakle će poslednjih dana oktobra odleteti u Sao Paolo, nadomak Anda, preko puta rodne Argentine.
Ubrzo će se pokazati da je to bio put bez povratka.
(Nastaviće se)
- Pa, dobro, momci, ovo se završilo. Jeste li spremni da nastavimo dalje?
Pombo, Tuma i Papi su bili zbunjeni. Oni su već shvatili da Če nema nameru da se vraća na Kubu, ali nisu znali kuda će.
Hari Viljegas Pombo, Čeov saputnik sa Sijera Maestre, koji će kasnije na Kubi dogurati do generalskog čina, zapisao je u memoarima i ovu rečenicu:
"Verujem da u onom trenutku, na obali jezera Tanganjika, ni sam Če nije znao kuda nas zove, ali je bio sasvim čvrst u stavu da se ne vraća na Kubu ni po koju cenu".
- Sledićemo te kuda god da kreneš - rekla su sva trojica uglas.
Če, ipak, nije nikud otišao. Smestio se u kubansku ambasadu u Dar es Salemu, gde će narednih meseci pisati "revolucionarne memoare" i maštati o svom sledećem revolucionarnom poduhvatu.
Če zapravo nije imao gde ni da se vrati. Kako objašnjava Pombo, Če nikako nije hteo da se vrati na Kubu praznih ruku, sa porazom na leđima. Njegova situacija se posle čitanja oproštajnog pisma Kastru, u Havani 3. oktobra, suštinski promenila.
U međuvremenu, Če je u zgradi kubanske ambasade pisao "uspomene" iz Konga. Nije štedeo ni sebe ni Kongoance. "Ovo je istorija poraza", napisao je na jednoj stranici.
SHVATAJUĆI valjda, da neće moći zauvek da ostane u Dar es Salemu, Če je tokom decembra sugerisao Kastru da će otići u Argentinu, da tamo još tinjaju gerilska žarišta i da će zapaliti vatru revolucije u svojoj nekadašnjoj domovini.
Kastru se ta ideja nije nimalo dopala. Pokušao je da ga preko Fernandesa Mela, koji se onda još nalazio tamo u potrazi za dvojicom u Kongu izgubljenih Kubanaca, odvrati od te ideje, ali nije vredelo. Onda Kastro, početkom januara 1966. šalje u Dar es Salem Čeovu ženu Aleidu da ga ona umiri i ohladi od argentinske avanture.
Aleida je došla inkognito i sa lažnim dokumentima. Dovezena je sa aerodroma pravo u zgradu ambasade i kroz sporedni ulaz, direktno iz kola, ušla u apartman na drugom spratu kod svog muža. Sem ambasadora Pabla Ribalte i jednog bezbednjaka iz ambasade, niko nije znao da se Če tu nalazi i da mu je žena došla u posetu.
"Prvi put otkako smo se uzeli, bili smo sami", ispričala je kasnije Aleida. "Živeli smo tako šest nedelja, zajedno, među četiri zida. Bio je to naš medeni mesec, kojeg kad smo sklopili brak nismo ni imali..."
Če je krajem februara pristao da se prebaci u Prag i da tamo razmisli o svojoj novoj misiji. U Pragu je od Čeha prihvaćen kao "važan drug" iz Latinske Amerike, kojeg kubanska služba tu privremeno sklanja. Česi nisu znali, niti naslućivali da se iza tog uglađenog gospodina krije legendarni Če Gevara.
Kad je shvatio da mu ne daju Argentinu, nudeći mu za uzvrat neku drugu latinoameričku zemlju, preko koje se takođe može stići u Argentinu, Če je počeo da popušta.
NA Kubu Če nije ni pomišljao. Ali, predočeno mu je da se u Latinsku Ameriku mora ići preko Kube, ako ni zbog čega drugog, a ono da se tamo obave nužne pripreme za otvaranje gerilskog žarišta.
- Nije prihvatao da dođe na Kubu - izjavio je kasnije Kastro. - Teško mu je padalo da se vrati posle objavljivanja onog njegovog oproštajnog pisma. Uspeo sam, ipak, da ga ubedim da se vrati, da je to najbolji i jedini mogući način da se pripremi za misiju u koju je odučio da ide...
Če je na Kubu stigao 20. jula, opet preko Moskve. Niko u Čehoslovačkoj, niti u Moskvi, nije znao za to putovanje Če Gevare.
Na pomoćnom aerodromu u Havani, Čea je dočekao Raul Kastro, mlađi Fidelov brat, druga ličnost revolucije, i Aleida. Sa aerodroma su se odmah odvezli u unutrašnjost ostrva, u mesto San Andres de Taigunabo.
Opet je, posle 16 meseci odsustvovanja, bio na Kubi, ali ovog puta bez imena, bez državljanstva, kao nepostojeći čovek.
Posle nekoliko sedmica, Če je zajedno sa Raulom Kastrom, Manuelom Pinjeirom i Reneom Tomasevićem, majorem iz vojne obaveštajne službe, počeo da formira svoju trupu za Boliviju, koja je već bila označena kao sledeća Čeova etapa.
Kad su budući gerilci saznali da je civil Ramon zapravo Če Gevara, nastalo je oduševljenje. Nekoliko članova kubanskog rukovodstva i starih Čeovih saputnika, prijavilo se da ide u gerilu u Boliviji, ali trupa je već bila popunjena.
ČE je imao i posebne pripreme. Ugradili su mu veštačke zube, obrijali mu do gole kože bradu i brkove, skratili kosu, podgojili ga. Najteže je u toj ličnoj transformaciji bilo sređivanje kose. Specijalisti u laboratoriji "za ulepšavanje", vadili su nekoliko dana Čeu dlake kose iznad čela, sve jednu po jednu, kako bi formirali idealnu ćelu.
Jednog dana, sredinom oktobra, kada je odlazak već bio na vidiku, Fidel je pozvao Čea u Palatu revolucije u Havani. Predstavio ga je kubanskim funkcionerima kao biznismena iz inostranstva, koji je došao na Kubu da sklapa poslove. Odeven u besprekorno odelo, sa šeširom na glavi i glasom koji je zvučao starački, Če ni kod koga nije izazvao sumnju da se ispod te maske krije stari poznanik, mada su svi ti ljudi veoma dobro poznavali Gevaru.
Kad je ceremonija završena i Kastro i Gevara ostali sami, Fidel je konstatovao:
- Ovo je zaista perfektno urađeno...
A onda je kucnuo čas odlaska. Ramon, kamufliran do perfekcije i sa bar dva pasoša u džepu, odleteo je 23. oktobra 1966. iz Havane za Moskvu. Niko od putnika nije obratio pažnju na tog lepo obučenog gospodina sa šeširom na glavi, pod naočarima, sa isturenim stomakom i lepo vezanom mašnom. Pratio ga je samo jedan "saputnik".
Iz Moskve je Gevara odleteo u Prag, a odatle vozom u Beč, pa u Frankfurt. Onda se prebacio u Pariz, zatim u Madrid, odakle će poslednjih dana oktobra odleteti u Sao Paolo, nadomak Anda, preko puta rodne Argentine.
Ubrzo će se pokazati da je to bio put bez povratka.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
KATASTROFA ZA BOSTON! DŽejson Tejtum doživeo najtežu moguću povredu u svetu sporta
Košarkaši Bostona gube u plej-of seriji od Njujork Niksa sa 3:1, međutim to im je sada manji problem, jer se njihov najbolji igrač katastrofalno povredio.
13. 05. 2025. u 23:06
TRAMP SE OGLASIO O PREGOVORIMA U ISTANBULU: U Tursku putuje i Rubio - Očekujem solidne rezultate od razgovora Rusije i Ukrajine
AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će američki državni sekretar Marko Rubio i drugi predstavnici SAD otputovati u Istanbul na pregovore o Ukrajini.
13. 05. 2025. u 23:02
"SRAMOTNE AKCIJE NETANJAHUA U GAZI" Makron: Treba preispitati odnos EU i Izraela
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron danas je ocenio da su postupci vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kada je u pitanju humanitarna situacija u Pojasu Gaze ''neprihvatljivi'' i ''sramotni'', dodavši da se ne protivi preispitivanju odnosa EU i Izraela.
13. 05. 2025. u 23:00
MOSKVA SAOPŠTILA: Glavni vinovnik tragedije aviona MH 17 je kijevski režim
RUSIJA neće priznati nelegitimnu odluku Saveta Međunarodne organizacije civilne avijacije o tome da je Moskva odgovorna za pad aviona "boing 777" "Malezija erlajns".
13. 05. 2025. u 23:00
"PRIMIO NAS JE USRED NJIVE, PRIČAO JE O REVOLUCIJI..." Najveći srpski putnik imao je priliku da upozna Hozea Muhika
BIVŠI predsednik Urugvaja Hose Muhika danas je preminuo. Viktor Lazić, književnik, advokat i jedan je od najvećih srpskih putnika imao je priliku i čast da ga upozna.
13. 05. 2025. u 22:50
