Pasoš za tatu

SMRKAVALO se. Topla i gusta tropska noć navukla se kao taman prekrivač na selvu.

Putem od planinskih klanaca oko klisure Ćuro, ka selu La Igera, u kojem nema struje, a ni mesečine nad njim, primicao se vojni karavan kapetana Garija Preda, noseći sa sobom najtrofejniji ulov - ranjenog Če Gevaru, čoveka koji je uzdrmao "zeleni kontinent", a u Vašingtonu, koji je budno pratio sve šta se tamo dešava i šta se može desiti, izazvao maltene paničan strah od prenošenja "kubanskog virusa" na prostore kontinenta koji su Amerikanci smatrali svojim "unutrašnjim dvorištem" i svojim zabranom.

Putem koji se spušta ka selu La Igera, na ogradama sa strane, iza žbunja i drveća, vojnu kolonu iz mraka su pratili pogledi uplašenih indiosa, koji su rano po podne čuli pucnjavu i vest o zarobljavanju Če Gevare.

- Jesi li ga video - pita jedan od indiosa komšiju.

- Jesam, video sam ga kad su kretali. Još je bio dan.

- Kako izgleda?

- Meni liči na Isusa Hrista. Ima bradu i kosu, a pogled mu je tužan...

- A, kako se zove? - pita treći seljak šapatom.

- Če Gevara, budalo.

Pored Če Gevare, vojnici vode još dvojicu zarobljenih gerilaca. U koloni su i nosila sa mrtvima - trojicom ubijenih gerilaca i četvoricom "zelenih beretki".

U MEĐUVREMENU, dok se kolona primiče selu La Igera, u štabu osme divizije u Valja Grande, stanje je napeto i euforično. Pukovnik Zenteno je na radio vezi sa La Pazom, gde su, pored radio-stanice, predsednik Rene Barijentos, komandant bolivijske armije general Alfredo Ovando Gandija i načelnik generalštaba general Tores.

- Maroćo, zove Saturno, Maroćo, zove Saturno... Da li me čuješ? Urgentno je...

- Saturno, ovde Maroćo, čujem te...

- Maroćo, ovde Saturno. Imamo tatu u rukama.

- Saturno, ovde Maroćo. Ponovi, ne čujem te dobro.

- Tata je u našim rukama.

Vojni karavan kapetana Garija Prada zaustavio se ispred seoske škole. To je prizemna zgrada, koja liči na sve drugo sem na školu. Sazidana je od zemlje i slame, a pokrivena palminim granama sa lišćem. Pod je zemljani, vlažan i neravan. Iznad nema plafona.

U jednu od tih "učionica" uneli su ranjenog Čea. Ne daje glasa od sebe, mada mu se po grimasama na licu vidi da trpi bolove. Položili su ga uza zid i ostavili tu u poluležećem stavu.

Kapetan Prado je postavio jake straže oko škole i oko sela.

Pred školu u La Igeri prvi je stigao pukovnik Andreas Selić, komandant specijalnog bataljona osme divizije, direktno uključenog u lov na Če Gevaru.

Andreas Selić, Bolivijac jugoslovenskog porekla, u La Igeru je stigao helikopterom iz Valje Grande. On je, inače, i vojni zapovednik tog mesta. Kad je čuo da je Če uhvaćen, nije čekao svog komandanta Zentena, niti bilo kakve instrukcije. Seo je u helikopter i požurio u La Igeru.

KAD je stigao, Selić je odmah ušao kod Čea, koji je sedeo na zemljanom patosu seoske škole, prislonjen uza zid.

- Znači ti si Če Gevara - kaže pukovnik, dok stoji iznad zarobljenog gerilca.

- Jesam, ja sam - odgovara Če ravnodušno.

Njegova rana još krvari. Na zemljani pod, kao po satnom ritmu, talože se kapi njegove krvi.

Pukovnik Selić je opet napolju sa kapetanom Pradom. Inventarišu Čeove lične stvari: vojnički ruksak, jedan džepni i dva ručna časovnika, perorez, hrpa dokumenata, među kojima i sveska u kojoj je vodio dnevnik, nekoliko lula i muštikli, 2.500 američkih dolara, 20.000 bolivijskih pezosa, oštećeni karabin, pištolj u čijem šaržeru nije bilo metaka. Tu je i visinomer koji je Če nosio oko vrata.

Noć odmiče sporo. U selu La Igera niko ne spava, čak ni indiosi. Ista je situacija i u štabu osme divizije u Valje Grande i u La Pazu.

Niko u svetu još ne zna za dramu iz bolivijske selve. Osim, naravno, Vašingtona. Agenti CIA, koji su i u La Pazu, i u štabu osme divizije, i sa trupom u La Igeri, javili su svojim pretpostavljenima u američkoj prestonici da je Če pao.

Rano ujutro, u Čeovu "učionicu" ušao je Feliks Ramos, agent CIA, rodom Kubanac, ali ovog puta sa dokumentima oficira bolivijske vojske.

- Opet smo se sreli, Gevara. Kucnuo je čas da svedemo međusobne račune. Sećaš li se kako si me šutnuo sa Kube?

Če ništa ne odgovara. Ali, njegov pogled je tvrd i pun prezrenja.

RAMOS je tog prepodneva najviše bio sa Čeom. U međuvremenu, obavio je sve radnje da utvrdi identitet zarobljenog gerilskog komandanta, za kojeg kaže da ga je lično poznavao. Kad je to obavio, otišao je do telefona da javi centrali CIA u Vašingtonu da je Če Gevara zaista zarobljen, da u to više nema nikave sumnje.

Ramos je isto tako napravio svoj inventar ličnih stvari Če Gevare, snimio je stranicu po stranicu Čeovog dnevnika iz Bolivije, i sve "papire" zadržao kod sebe.

U La Pazu se intenzivno većalo o tome šta da se uradi sa Če Gevarom - da li da se zadrži u životu i da mu se sudi, ili da se odmah likvidira. Sa kime su se bolivijski generali o tome konsultovali i čije su savete tražili, to nije obelodanjeno, ali nije bilo teško dokučiti da nisu sami donosili tu krupnu odluku.

Ipak je prevladalo uverenje da je najopasnije ostaviti Čea u životu.

Negde uoči podneva, u La Igeru je stigla šifrovana odluka iz La Paza:

"Izdajte pasoš za tatu"... To će reći - pogubite ga.

Agent CIA Feliks Rodrigez, alijas Feliks Ramos, je bio kod Čea tog jutra skoro punih pet časova.

- Je li se plašio smrti? - pitali su kasnije novinari.

- Ne bih rekao - odgovorio je Ramos.

U podne, u školu prizemljušu ulazi podoficir bolivijske vojske da obavesti agenta Feliksa Ramosa da ga napolju čeka važna poruka iz La Paza.

Kad je prišao pukovniku Seliću, Ramosu su dali u ruke poruku iz La Paza, na kojoj je pisalo:

"Izdajte pasoš za tatu".

(Nastaviće se)