Majski prevrat

Piše: Sanja Antić
ZBOG teretnih političkih prilika u Srbiji, Apis je čak ozbiljno razmišljao da napusti Akademiju.
Međutim, kralj Milan koji se vratio iz prignanstva poklonio je veliku pažnju vojnoj reformi i tako podstakao Apisovu karijeru.
Milan je bio glavnokomandujući u srpskoj vojsci i stvorio je privilegovani oficirski sloj u društvu od kojeg je hteo da napravi glavni oslonac apsolutizmu svoga sina. Potporučnici tek izašli iz Akademije su komandovali četama, a mladi oficiri bataljonima i pukovima.
Apis je 1896. godine završio niži tečaj Akademije i postao je potporučnik u Sedmom pešadijskom puku u Beogradu. Služio je kao vodnik, a zatim i kao instruktor u podoficirskoj školi više od godinu dana.

Dve godine kasnije upisao je viši tečaj Akademije za general-štabnog oficira i bio je unapređen u pešadijskog poručnika već 1899. godine.
Dragutin T. Dimitrijević Apis je bio predani borac i narodni revolucionar. Želeo je da ujedini sve Srbe u Veliku Srbiju ili Jugoslaviju.
MLADI poručnik Dimitrijević je postao značajna ličnost pošto se kralj Aleksandar 1900. godine oženio Dragom Mašin. Zbog nedostojnog braka srpskog vladara sa starijom ženom sumnjive prošlosti i zbog poniznog stava kralja Aleksandra prema neprijatelju, Austrougarskoj, Apis i mladi oficiri imali su za cilj da uklone kraljevski bračni par Obrenović i da prekinu politiku vazala prema Beču koju su oni zastupali.

Avgusta 1901. godine, u kući poručnika Antića, Apisovog prijatelja, sastala su se sedmorica organizatora vojne zavere. Apis je napravio plan da se kralj i kraljica ubiju na njen rođendan 11. septembra u restoranu "Kolarac" na rođendanskom balu, međutim, kralj se nije pojavio.
Drugi plan je bio da likvidiraju kralja na vojnim manevrima u blizini Uba, ali i ta varijanta je propala.
Loše stanje u vojsci se sve više pogoršavalo, oficirske plate su kasnile mesecima, a vojska je bila slabo obučena, neredovno plaćana i gladna.
Zaverenici su odlučili da napadnu kraljev dvor u noći između 28. i 29. maja 1903. godine, što je i učinjeno, kralj i kraljica su izdahnuli oko četiri časa ujutru 29. maja 1903. godine.
Kapetan Apis je te 1903. godine rekao :

“Ubistvo kralja naneće veliku štetu našem ugledu i ugroziće mir u zemlji i inostranstvu. Ali vreme će pokazati da to nismo učinili iz niskosti i mržnje, već u interesu države.”

PRI upadu u dvor u noći između 28. i 29. maja 1903. godine, Apisa je teško ranio kraljev gardista. Nedeljama se borio za život, i zahvaljujući svojoj snažnoj konstituciji i nepokolebljivom duhu stao na noge.

Zaverenici su osvojenu vlast prepustili političarima i novoustoličenom kralju Petru Karađorđeviću, a Apis je celu deceniju imao vodeći uticaj u vojnim poslovima Srbije.
Napori da se ujedine svi Srbi bili su osuđeni na propast i da bi ublažili opšte obeshrabrenje i beznađe, nekoliko srpskih oficira i civila, maja 1911. godine osnivaju borbenu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt!”, u narodu nazvanu ”Crna ruka”.

Na opšte nagovaranje Apis uskoro postaje vođa ”Crne ruke” .
Obrazlažući rodoljubive ciljeve svoje organizacije, Apis je dobio punu podršku ministra inostranih dela, pa i cele vlade. Takođe je pridobio i princa Aleksandra Karađorđevića da pokloni veću sumu novca listu "Pijemont", glasilu "Crne ruke".
U jednoj izvidničkoj misiji u Albaniji, Apis je dobio tešku bolest, pa iz tog razloga nije mogao da učestvuje u balkanskim ratovima 1912-1913. godine. Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba. Njegovi agenti, na čelu sa Radetom Malobabovićem, prikupljali su na teritoriji Austrougarske obaveštenja koja su mnogo značila za srpsku Visoku komandu.
(Nastaviće se)