Odmazda dahija

VEOMA težak život srpskog življa pod dahijama ujedinilo je sve društvene snage srpskog naroda - seljačke mase, harambaše i njihove hajduke, knezove, popove, kaluđere i trgovce. Saznanje da se samo oružanom borbom može sprečiti janičarska i dahijska tiranija, ulilo im je rešenost da pruže otpor i narod podignu na ustanak.
Vojne pripreme za ustanak su u toku 18093. godine otpočele širom Srbije. Pri ovome se računalo na prilične zalihe džebane u narodu, blizinu Austrije, gde se od srpskih trgovaca mogla nabaviti džebana, izvesnu podvojenost između carskih Turaka i dahija.
Nosioci ovih priprema su bili: u valjevskom kraju Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin i Hadži Ruvim, u Šumadiji Karađorđe Petrović i Stanoje Glavaš, u beogradskoj nahiji Janko Katić, Sima Marković, Marko i Vasa Čarapić, u istočnoj Srbiji Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Petar Đurović i Stevan Sinđelić, u jagodinskoj nahiji Stevan Jakovljević i Miloje Todorović, u rudničkoj nahiji Milan Obrenović, Arsenije Loma, Lazar Mutap, Milić Drinčić i dr.
DUŠA ovih priprema u valjevskoj nahiji je bio Aleksa Nenadović, koji je još u proleće 1803, u manastiru Bogovađi, organizovao sastanak na kojem je učestvovao veći broj najistaknutijih knezova valjevske nahije. Na njemu je dogovoreno da treba obaviti intenzivne pripreme za oružani ustanak.
Najznačajnija ličnost u Šumadiji je bio Karađorđe Petrović.
On, pored ostalog, još u julu 1803. godine preduzima mere da se za ustanike obezbedi veća količina džebane, a zatim šalje poruke istaknutijim ljudima u Srbiji da narod pripremaju za ustanak i obavlja neposredne kontakte sa harambašama hajdučkih družina i viđenijim ljudima.
U ove pripreme se uključuje i Tanasko Rajić i njegovi Stragarci, tako Tanasko odlazi u Kačer kod Arsenija Lome da mu prenese Karađorđeve poruke, a Janićije Đurić i drugi da obiđu knezove i druge viđenije ljude podno Rudnika.
Na Karađorđevu inicijativu, na Aranđelovdan, na svadbi u kući Stevana Tomića u Orašcu dok se mladež veselila, izdvojili su se Karađorđe i drugi viđeniji ljudi iz Šumadije i u jednoj jaruzi nedaleko od Tomićeve kuće dogovorili se da izvrše sve potrebne pripreme za ustanak, koji će otpočeti u martu 1804. godine.

DOGOVORI sa ovih skupova su prenošeni viđenijim ljudima, a oni dalje, pa su krenule pripreme za ustanak skoro u čitavoj Srbiji.
Međutim, iako su pripreme za ustanak vođene u najvećoj tajnosti, dahije su saznale za njih i međusobno su se dogovorile da munjevitom i istovremenom akcijom poubijaju najviđenije ljude u Srbiji, te tako obezglave srpski narod i spreče izbijanje ustanka.
Akcija dahija poznata kao seča kneževa je otpočela krajem januara 1804. godine i do polovine februara te godine posečeno je oko 80 knezova i drugih predvodnika srpskog naroda.
Karađorđe Petrović srećno izbeže ovu seču i odmah krete u akciju na obaveštavanje viđenijih ljudi o zločinima dahija i janičara i sazivanje zbora u Orašcu na kojem će se obaviti dogovor o otpočinjanju ustanka.
On urzo pronađe svoga pobratima, hajdučkog harambašu Stanoja Glavaša, koji je u dogovoru sa Karađorđem sa delom svoje družine zimovao u blizini.
Karađorđe i Stanoje uputiše nekoliko hajduka u susedne nahije sa porukama istaknutijim ljudima i poznanicima, a oni sa nekoliko hajduka kretoše preko Stragara na desnu obalu Morave. U Stragarima se sastadoše sa Tanaskom Rajićem i njegovim Stragarcima sa kojima se dogovoriše da knezove i viđenije ljude u susednim selima i dalje po Jasenici obaveste o zločinima dahija i pozovu ih na ustanak.

(Nastaviće se)