Sa ranom na zbor

PO dolasku u Orašac, Karađorđe dobi obaveštenje o pristizanju jakih turskih snaga na Rudnik. On odmah uputi Janićija Đurića sa konjičkim odredom upomoć Kara Petru i Arseniju Lomi, koji su se sa svojim odredima nalazili kod Jarmenovaca i Šatornje. Naredio im je da tamo mobilišu sve raspoložive snage, izgrade busije u dolini Jasenice i nikako ne dozvole prodor Turcima sa Rudnika.

Karađorđe je očekivao udare Turaka sa Rudnika i od Beograda, pa zaključi da je najbolje da sa raspoloživim odredima odmah krene u Topolu, da se tu odmori, još bolje organizuje vojsku, snabde je sa dopunskom džebanom i odatle krene na Turke. U rano jutro 8. marta, pravcem Božurna-Stragari, krenula je duga kolona od nekoliko hiljada ustanika ka Rudniku.

Karađorđe je bio na čelu kolone, u pratnji Stanoja Glavaša i Tanaska Rajića i njihovih odreda. Iza Karađorđa vijorila se ustanička zastava, koju je nosio Tanasko Rajić. Pratili su je dobošari.

Tovarni konji su nosili tri trešnjeva topa, džeabanu, kazane za kuvanje hrane...

UBRZO ustanici ugledašte vrhove Rudnika. Presijavali su se na suncu. Udariše doboši, i u kolini se zaori pesma:

- Savila se loza oko klena, od rudničkih lepših cura nema!

Videvši i čuvši sve ovo, Karađorđevom barjaktaru Tanasku Rajiću, starom i iskusnom ratniku, udariše niz lice suze radosnice, mahao je zastavom i poskakivao.

Narod iz Stragara i okoline nagrnu da vidi Karađorđa i vojsku. Tu se nađoše i Tanaskova žena sa decom i ostala njegova rodbina, prijatelji, komšije, sa kojima se on izljubi i osta duže u prijatnom razgovoru. Bio je to prvi susret sa njima, posle Tanaskovog odlaska na zbor u Orašac.

Po rasporedu koji je sačinio Karađorđe, ustanici opkoliše Rudnik. Karađorđe uze pod neposrednu komandu ustanike koji su napadali uz Jasenicu prema tvrđavi, gde se nađoše i Stanoje Glavaš i Tanasko Rajić sa svojim odredima...

Borbe oko Rudnika vođene su nekoliko dana.

Karađorđe zaključi da kamena tvrđava načičkana mnogobrojnom neprijateljskom posadom jeste tvrd orah za ustaničku vojsku, pa je u toku noći prerasporedio svoje snage. Istovremeni napad sa svih strana otpoče na varoš i tvrđavu pre zore.

Tanasko Rajić i Stanoje Glavaš izvukoše nešto ljudi iz svojih odreda koji su vodili borbe sa Turcima na Rudniku i sa momcima koje je doveo Milan Obrenović, pripremiše zasedu Čolak Aliji, koji je iz Čačka išao u pomoć Turcima.

STANOJE ne sačeka da svi Turci uđu u zasedu. On opali, a za njim i ostali ustanici. Turci se dadoše u bekstvo. Ustanici navališe na njih sa svih strana.

Pod turskim predvodnikom Čolak Alijom pade konj, a on se skotrlja u tor, dokopa kubura koje je imao više za pojasom i poče da gađa najbliže ustanike oko sebe, ranivši jednog borca. Stanoje okrete pušku na njega, ali ga samo rani.

Gledajući ovo, plahoviti Tanasko ne izdrža već iskoči iz svoga zaklona i jurnu na Čolak Aliju da ga živog uhvati. Međutim, ovaj je imao još jednu neispaljenu kuburu, okrete je na Tanaska i pogodi ga u ruku. Gotovo u isto vreme, Aliji s leđa priskoči jedan ustanik, mlatnu ga motkom po glavi i dokrajči ga.

Tanasku previše ranjenu ruku i on ostade i dalje u stroju.

Predveče, ustanici nastaviše napad, prodreše sa zapada duboko u varoš i počeše potiskivati Turke prema tvrđavi.

Karađorđe je posle oslobođenja Rudnika, naredio ustaničkim komandantima, da sem neophodne posade na Rudniku, raspuste ustaničku vojsku, da se vojnici dobro odmore, operu i da dobro obučeni, s rezervnom hranom, dođu 26. marta na zborište u Veliku Vrvnicu pod Bukuljom.

Karađorđe pođe u Topolu sa svojim ljudima, ali ga usput presretoše Tanasko Rajić i Janićije Đurić, pozivajući ga da svrati u Stragare, da bude njihov gost, u čast oslobođenja Rudnika.

Pri polasku iz Stragara, Karađorđe je ubeđivao Tanaska da ostane neko vreme kod kuće i leči ranjenu ruku, ali je on to odbio, govoreći da mu rana zaceljuje, da se oseća dobro i da će i on sa svojim odredom na vreme stići na zborno mesto u Vrbnicu.

(Nastaviće se)